Jeste li jutros ušli u prodavnicu: Nekome je Praznik rada, a nekome "radni praznik"

"Apsolutno nije neophodno da prodavnice rade 1. maja, kao što nije neophodno ni da trgovci rade nedeljom. Ovo je apsolutna eksploatacija radne snage. Jedino se o profitu vodi računa, on je na prvom mestu, a radnik je potrošna roba koja traje dok traje. Kad ne traje - zamenićemo ih nekim novim radnikom odakle god", kaže Ranka Savić.
Savić je prokomentarisala i pojavu da poslodavci u delatnosti trgovine sve češće, u oglasima za posao, kao benefit rada kod njih ističu i - "dva dana odmora nedeljno".

"Srbija je, po istraživanjima, zemlja u kojoj se najduže radi i u Srbiji šestodnevna nedelja postaje nešto što je apsolutno normalno, iako Zakon o radu propisuje petodnevnu radnu nedelju i navodi da - izuzetno, poslodavac može preraspodelom radnog vremena da uvede šestodnevnu radnu nedelju", ističe naša sagovornica.

Zaista, dodaje, nismo došli u situaciju da se radnik na ovaj način "nagrađuje".

"Naše vlasti uopšte ne treba da se čude i da budu iznenađene zašto radnici odlaze iz Srbije u druge zemlje Evrope i sveta. I taj trend će biti sve veći", navodi ona.

Za razliku od Crne Gore koja ove godine uvodi sedmočasovno radno vreme, radnici u Srbiji tome ne mogu da se nadaju. Štaviše, iako je Zakonom o radu propisano da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, iako "opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude i kraće - ali ne kraće od 36 časova nedeljno", predsednik Srbije je, uoči 1. maja, jasno poručio da je 40 sati rada nedeljno - malo.

Vučić: Dok sam ja predsednik - od toga nema ništa

"Mislim da je 40 sati malo radnog vremena i baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je Aleksandar Vučić.

On je poručio da od skraćenja radnog vremena u Srbiji na sedam časova - nema ništa.

"Dok sam ja predsednik i imam ikakvog uticaja u SNS, od sedmočasovnog radnog vremena nema ništa", poručio je predsednik Srbije građanima.

Savić: Umesto čestitke - izjava o Sejšelima

Komentarišući izjavu srpskog predsednika, Ranka Savić kaže da ju je doživela kao izuzetno "lepu" čestitku svim radnicima u Srbiji pred prvomajske praznike.

"Svi mi zajedno smo to doživeli kao apsolutno nepoštovanje radnika, i u krajnjoj liniji - građanina Srbije. Razgovarala sam sa puno ljudi o tome i svi su baš iznenađeni, tim pre što pola onog što je predsednik Srbije govorio apsolutno nema veze sa realnošću", ukazala je Savić.
Ona ističe da se, prema najnovijim podacima Eurostata, u Srbiji nedeljno radi duže od 40 sati.

"A u jednoj Nemačkoj, koja je poznata kao radoholična nacija, radi se nedeljno nešto više od 30 sati. Isto je u svim drugim zemljama EU, gde se nedeljno radi manje od 40 sati. Srpski radnici nisu neradni, oni već sada rade izuzetno mnogo, ali je drugo pitanje koliko su za taj rad plaćeni", navodi Savić.

Od predsednika je, dodaje, očekivala da svim zaposlenima bar poželi srećne prvomajske praznike.

"Očekivala sam da nas obraduje nečim što će vlada da uradi za poboljšanje i veće zadovoljenje zaposlenih, a dobili smo izjavu da srpski radnik neće da radi, ali bi da ide na Sejšele i da se kupa na Maldivima", navodi sagovornica portala N1.

To što Vučić radi, navodi - ne ide u prilog celokupnoj situaciji u Srbiji gde imamo ogroman manjak radne snage.

"Ovakvim nastupima i ovakvim odnosom prema radnicima i građanima Srbije taj broj ljudi koji će napuštati Srbiju i odlaziti iz nje ne samo da se neće smanjivati, nego će se iz meseca u mesec povećavati. I neće odlaziti samo socijalno ugroženi, nego i oni koji ne mogu više da podnesu ovakvo funkcionisanje države i vokabular kojem smo neprekidno izloženi", upozorava Ranka Savić.

Ko radi najmanje, a ko najviše

Podaci Eurostata za poslednji kvartal 2023. godine pokazuju da radnici u Srbiji rade 41,9 sati nedeljno. I to je ubedljivo više od broja radnih sati koje na poslu provode radnici u zemljama EU.

Reč je o prosečnom broju stvarnih sati rada u nedelji.

Među zemljama EU, najmanje rade radnici u Holandiji - 30,8 sati nedeljno.

Prosečan broj radnih sati koje na poslu provedu radnici u zemljama EU je 35,5.

Gde su radnici u Srbiji 1. maja 2024.

U Srbiji se, kaže predsednica ASNS, ništa suštinski nije promenilo u poslednjih deset i više godina kada je reč o pravima i položaju radnika.

U Srbiji su, dodaje - i dalje male plate, bez obzira što je nominalno došlo do rasta zarada i što Republički zavod za statistiku "izlazi sa neverovatnim podatkom o prosečnoj plati od 94.125 dinara".

"Mi smo šokirani tim podatkom. Podatak o prosečnoj plati, ako poverujemo da nije 'friziran' može da bude posledica činjenice da je u Srbiji prisutno neverovatno socijalno raslojavanje - da imamo ljude koji imaju milionske plate, dok većinski deo Srbije zarađuje oko 70.000 dinara. A, da ne govorimo o onih 350.000 ljudi koji žive od minimalca od 47.000 mesečno", ukazuje Savić.

Ona ističe da raste obim takozvanog prekarnog rada.

"Ono što nas u sindikatu posebno iritira je povećanje obima takozvanog prekarnog rada - nesigurnog rada, gde je sve veći procenat nesigurnih ugovora o radu, ugovora na određeno. Da ne govorimo o ljudima koji rade na privremeno povremenim poslovima - oni su potpuno van radnog odnosa i nemaju apsolutno nikakva prava", upozorava Ranka Savić.

Da je, dodaje, takvo blagostanje u Srbiji kao što ukazuje nivo prosečne plate, ne bi, ističe Ranka Savić, prema procenama predstavnika UN u Srbiji oko 800.000 građana bilo siromašno.

Ne možemo, dodaje - da budemo zadovoljni i srećni ovog 1. maja.

"Proći će još mnogo 'prvih majeva' dok budemo mogli da kažemo da je ova zemlja demokratska, da institucije rade, da inspekcija rada radi svoj posao, da je sudstvo nezavisno i da sudi po pravu i zakonu. Nismo zadovoljni, nije ni čudo što u ovoj zemlji vlada nezadovoljstvo i ogromna apatija", zaključuje sagovornica portala N1.