Kad praznik rada nije praznik radnicima: Trgovine 1. maja širom otvorenih vrata za potrošače

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata se već duže vreme zalaže za neradnu nedelju u trgovinskim radnjama. Istovremeno, većina prodavnica, među kojima su i one koje pripadaju velikim trgovinskim lancima, otvorena je za potrošače i tokom prvomajskih praznika - i to u punom radnom vremenu.
"Rad trgovinskih lanaca tokom prvomajskih praznika je potpuno ponižavanje radnika i sindikata. To je poruka poslodavaca i vlasti da mogu da rade šta hoće. Bitan je profit, nije bitno da ispoštuju radnike za njihov praznik 1. maj", kaže za portal N1 Ranka Savić, predsednica ASNS.

Sindikati, dodaje, postaju sve više svesni da je neodrživ ovakav stav prema zaposlenima.

"To je dovelo do toga da se aktivno radi na izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o štrajku, uz jednoglasnu saglasnost svih srpskih sindikalnih centrala da će se za ove izmene boriti svim sredstvima pa i organizovanjem generalnog štrajka", poručuje Ranka Savić.

Više nego dupla dnevnica

U dane državnih praznika preduzeća ne rade, osim onih koja bi, u slučaju prekida obavljanja delatnosti, dovela do štetnih posledica za građane i državu, kaže Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.

Zakon kaže i da na državni praznik mogu da rade oni čija priroda delatnosti ili tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad.

Jedan drugi zakon - Zakon o radu - kaže da zaposlenom koji radi na dan praznika koji je neradni dan poslodavac mora da isplati uvećanu zaradu i to najmanje 110 odsto od osnovice - dakle nešto više od duple dnevnice. 

Iako ne spadaju u kategoriju čija bi prekid rada za praznike naštetio građanima i državi, niti je trgovina delatnost koja zahteva neprekidan rad, zaposleni u većini prodavnica u Srbiji ipak rade i ovog 1. maja.

Koliko njih će za taj rad biti plaćeni po zakonu - nepoznanica je.

"Nema tačnih podataka u vezi isplate uvećanih dnevnica za rad tokom državnih praznika. Statistika ne objavljuje te podatke. Sindikati su se izborili da veliki trgovinski lanci i javni sektor isplaćuju uvećanu dnevnicu. Problem je sa delom privatnog sektora. Uvećane dnevnice se ne isplaćuju u samostalnim trgovinskim radnjama, privatnim zdravstvenim ustanovama, ugostiteljstvu i turizmu. Zaposleni iz ovih sektora se žale sindikatu i ukazuju na nepoštovanje Zakona o radu", ukazuje naša sagovornica. 
Na pitanje na koji način radnici u Srbiji mogu da se izbore za poštovanje Zakona o radu i Zakona o državnim praznicima, Savić odgovara da bi "bilo potpuno normalno da sindikati i radnici ne moraju da se bore za poštovanje zakona".

"U svim uređenim društvima – zakon se poštuje. Oni koji krše zakon snose posledice. Pošto to u Srbiji nije tako, sindikati moraju da izvrše pritisak, da objavljuju imena poslodavaca koji ne poštuju zakon i da traže njihovu odgovornost", navodi Savić.

Bitan uslov je, dodaje, izmena Zakona o štrajku na kojoj insistiraju sindikati.

"Tom izmenom bi se regulisao preterani oblik potrebnog minimuma procesa rada. Kada se ovaj obim dovede u normalne srazmere doći će i do smanjenja potrebe za radnicima čiji proces rada zahteva neprekidni rad", objašnjava naša sagovornica.

Koliko se radi u Srbiji

U ovo doba prošle godine, predsednik Srbije je poručivao da je 40 sati nedeljno - malo radnog vremena.

"Baš me briga šta su mislili radnici u Čikagu. Čovek mora da radi više“, rekao je Aleksandar Vučić u aprilu 2024, dodajući da od sedmočasovnog radnog dana, koji je tada najavljivala Crna Gora, u Srbiji neće biti - ništa.
A u Srbiji se, i to prema zvaničnim podacima evropske statistike - radi ubedljivo najviše u odnosu na sve zemlje EU - 41,4 sata nedeljno, pokazuje izveštaj Eurostata za poslednje tromesečje 2024. godine.

Gora situacija je jedino još u Turskoj, gde se nedeljno radi 42,6 sati.

Prosek na nivou Evro zone je, inače, 35 radnih sati nedeljno i ispod ovog nivoa je više država.

Najkraća radna nedelja je u Holandiji i traje - 30,6 sati.

Međunarodni praznik rada obeležava se 1. maja, a istorijski se vezuje za radnički pokret s kraja 19. veka i veliki štrajk održan u Čikagu, gde je zahtevano uvođenje osmočasovnog radnog dana.

U mnogim zemljama prihvaćen je kao državni praznik.

U kojima nije - pročitajte OVDE.