Kako će biti rešeno vlasništvo nad Gazivodama - u korist stanovnika Kosova ili?

Gazivode se prostiru na površini od oko 12 kvadratnih kilometara. Nešto više od devet je na teritoriji Kosova, dok je ostatak u užoj Srbiji. Jezero je glavni izvor vode gradovima poput Kosovske Mitrovice i Gračanice, ali i Prištine i Vučitrna. Predstavlja 70 procenata celokupne akumulirane vode na Kosovu.
“Kosovo uživa u privilegijama koje ovaj sistem omogućava. I to se ne sme dovesti u pitanje. Ali, mora se dovesti u ravan da se o njemu razmišlja racionalno kako bi se osigurao za dalju budućnost. Ukoliko nema dogovora, ko bi mogao, pet ili deset vlada od sada, da Srbiju spreči da iskoristi svoje vodne potencijale, na svojoj teritoriji. I da te emancipacijske težnje koje su nekad ostvarene ovom vodom, budu zauvek uništene zato što nema vode”, kaže Ljubiša Mijačić, analitičar na polju resursa životne sredine.

Godišnji priliv vode u jezero Gazivode je oko 400 miliona kubika. Ukoliko bi on pao na ispod 200 miliona, predviđanja su da bi ceo hidrološki potencijal prestao da postoji. U međunarodnom izveštaju iz 2007. godine ocenjeno je da ako bi se smanjio priliv iz gornjeg toka Ibra koji pripada Srbiji, Kosovo bi imalo električne energije za snabdevanje samo ključnih institucija, poput bolnica.

“Ne tvrdim da Srbija to treba da uradi. Ponajmanje želim da se to uopšte dogodi. Ali, u odsustvu rešenja, možete li sprečiti interese, pa čak i finansijske interese nekih drugih država, nacija, investicionih banaka koji će iskoristiti tamo gde je resurs dostupan. A on jeste dostupan u gornjem Ibru”, objašnjava Mijačić.

Jezerom Gazivode upravlja srpsko javno preduzeće, dok hidrosistemom Ibar-Lepenac upravljaju i srpski i kosovski menadžment. Prvi se nalazi u Južnoj Mitrovici, dok je drugi u Zubinom Potoku. Zanimljivo je da se ove dve kompanije međusobno ne priznaju.

Jezero Gazivode se našlo među stavkama dokumenata koje su Kosovo i Srbija potpisali u Vašingtonu pre godinu dana. Ali, sada se dovodi u pitanje njegov značaj, s obzirom da je Tramp u međuvremenu izgubio na izborima. Kosovo već koristi jezero i kao izvor vode i kao izvor energije. Kako će Srbija koristiti jezero Gazivode ni politički ni tehnički još nije jasno.

Nenad Radosavljević, direktor RTV Mir iz Leposavića kaže za N1 da stav oko jezera mora da bude jedinstven, najviše zbog vode i potreba svih stanovnika Kosova.

"Tom vodom se snabdevaju i poljoprivredna dobra, a u termoelektrani se hlade turbine. Bez toga ne bi mogao da funkcioniše elektro-energetski sistem na Kosovu”, rekao je Radosavljević.

Projekat Gazivode finansirala je Svetska banka kreditom od 45 miliona dolara, ali je ukupna cena poduhvata premašila 240 miliona dolara. Sve dugove Srbija je sukcesijom preuzela na sebe.