Kako je BDP skočio sa 69 na 75 milijardi evra i šta to znači za zaduženost Srbije?

Ekonomija 03. okt 202410:25 8 komentara
Shutterstock

Kada je proletos ministar finansija Siniša Mali najavio da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije sa 69 milijardi evra prošle godine do kraja 2027. godini dostići možda i 100 milijardi evra, nije se nadao neočekivanom podsticaju.

Kako piše Danas, ispostavilo se da BDP na kraju prošle godine nije bio 69 milijardi već, za osam odsto veći, 75 milijardi evra.

Republički zavod za statistiku juče je objavio konačni obračun bruto domaćeg proizvoda za 2023. godinu prema kom je on iznosio 8.817,7 milijardi dinara umesto, kako se ranije procenjivalo, a još koji dan može videti na sajtu Ministarstva finansija, 8.150,5 milijardi dinara. Po deviznom kursu od 117,25 dinara za evro, dobijemo pomenute iznose od 69, odnosno 75 milijardi evra.

Ipak, mnogo češće korišćen pokazatelj je realni rast BDP-a. Do juče su svi, uključujući tu i RZS, NBS, Ministarstvo finansija, Svetska banka, MMF i druge institucije, računale sa realnim privrednim rastom od 2,5 odsto, isto koliko je iznosio i prethodne, 2022. godine.

Dok se ovaj rast od 2,5 odsto mogao opisati kao umeren, a neki bi rekli i anemičan ukoliko se uzme u obzir nivo razvijenosti srpske ekonomije, privredni rast od 3,8 odsto, za 50 odsto veći od prethodno procenjenog, je već nešto drugo.

Iz Republičkog zavoda za statistiku objašnjavaju da glavni razlog za reviziju ranije objavlјene stope rasta (2,5 odsto) na 3,8 odsto jesu ažurirani izvori podataka, pre svega godišnji finansijski izveštaji preduzeća i statistička istraživanja koja su pokazala bolјe ekonomske performanse nego što je procenjeno kvartalnim procenama BDP-a na osnovu kratkoročnih indikatora.

Na rashodnoj strani najveća razlika je napravljena u obračunu investicija.

Kako se navodi u pisanom odgovoru RZS-a, stopa rasta bruto investicija u osnovna sredstva povećana je sa 3,9 na 9,7 odsto, na osnovu podataka iz godišnjeg istraživanja o investicijama koje sprovodi RZS.

Došlo je do promena i u neto izvozu, pa je stopa rasta izvoza korigovana naviše sa 2,4 na 2,7 odsto, dok je stopa rasta uvoza korigovana naniže sa -1,1 na -1,6 odsto, na osnovu ažuriranih podataka o izvozu i uvozu.

Što se tiče proizvodne strane BDP-a, promeni realne stope rasta najviše su doprineli sektori „koji su pokazali snažnije ekonomske performanse prema godišnjim finansijskim izveštajima“.

To se pre svega odnosi na sektor trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala; saobraćaj i skladištenje; i usluge smeštaja i ishrane, gde je realna stopa rasta korigovana sa 0,4 na 6,2 odsto.

Takođe, realna stopa rasta sektora informisanje i komunikacije je povećana sa osam na 14,1 odsto.

Značajno veći rast od procenjenog ostvaren je i u sektoru stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, gde je stopa rasta korigovana sa 4,7 na 11,7 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da ovolika korekcija ukazuje na probleme sa kratkoročnim indikatorima koje koristi statistika.

„Ako pretpostavimo da je korekcija tačna, onda deluje da su kratkoročni pokazatelji nepouzdani, jer se radi o velikoj korekciji i te indikatore treba unaprediti“, napominje Arsić.

Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da se BDP obračunava na bazi bruto dodate vrednosti (BDV), a ona se pak obračunava na bazi faktura koje preduzeća ispostavljaju jedna drugima.

„Tu ima svašta. Ima uvećavanja cena za po dva, tri puta, posredničkih provizija…, što veštački podiže vrednost BDP-a“, objašnjava on.

Filipović ocenjuje i da ne čudi što je korigovan rast investicija zbog velikih ulaganja u EKSPO, Nacionalni stadion, puteve…

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare