Kakva ekonomska 2023. čeka Srbiju? Stručnjaci upozoravaju da će biti teška

Ekonomija 02. jan 202319:07 18 komentara

Nova 2023. godina biće još teža od prethodne, jer turbulencije u velikim privredama vode čitav svet ka recesiji, smatraju stručnjaci. Od raspleta na globalnoj sceni zavisi koliko će se kriza osetiti u malim ekonomijama. Glavni razlog za zabrinutost u Srbiji su očekivanja o padu ekonomske snage u polovini zemalja Evropske unije, kao najznačajnijem partnetru.

Rasplamsavanje kovida u Kini, rat u Ukrajini, inflacija, visoke kamatne stope… Zbog „domino efekta“ mogli bi trećinu sveta da uvedu u recesiju u 2023. godini.

„Za većinu svetskih ekonomija 2023. godina biće teža od prethodne, zato što tri velike ekonomije – Sjedinjene Države, Evropska unija i Kina, istovremeno usporavaju. SAD su najotpornije i možda izbegnu recesiju, pola država EU će ući u recesiju, a za Kinu će biti sve teže u ovoj i narednoj godini. Kroz negativne trendove to će se preslikati globalno. Za ekonomije u razvoju situacija je još ozbiljnija“, rekla je za televiziju CBS direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva.

POVEZANE VESTI:

Očekivanja MMF-a za rast svetske privrede u 2023. godini smanjivala su se sa svakom novom ekonomskom prognozom, a prema poslednjoj, sa 2,7 odsto predviđa se još gora situacija od godine za nama.

„Krenulo je sa usporavanjem zbog korone i tada su se koristile niske kamatne stope kao instrument da se podstakne ekonomska aktivnost. Međutim, onda je došla energetska kriza, porasle su cene, imali smo inflaciju i došlo je do porasta kamatnih stopa. Normalno je da porast kamatnih stopa deluje destimulativno na privrednu aktivnost, skupo je zaduživanje, skupo je investiranje iz ugla kompanija. Sve je to miks razloga koji je, već možemo da kažemo, uveo svetsku ekonomiju u ‘stagflaciju’. To znači istovremeno koegzistencija visoke inflacije i jako niske privredne aktivnosti, blizu nule, a sva je najava da usled porasta kamatnih stopa, koji će se verovatno malo produžiti i početkom ove godine, doći do recesije“, rekao je za N1 profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Stručnjaci očekuju da će „stagflacija“ u prvoj polovini godine preći u recesiju, koja će u Evropi pogoditi polovinu zemalja Evropske unije. Da li je to razlog za brigu u Srbiji?

„Očekujemo velike izazove za našu ekonomiju zbog recesije u nekim evropskim ekonomijama za koje smo mi direktno vezani. Dalje slabljenje nekih evropskih ekonomija ili zemalja u okviru Evropske unije u tom ekonomskom smislu će značiti mnogo izazova za nas. Nažalost, očekujem i dodatan oprez kod investitora“, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Loša očekivanja od 2023. već sada se ugrađuju u privrednu klimu, dešavanja kod velikih igrača preslikavaju se na Evrozonu, a odatle dolaze do nas, ističe Grubišić. Zbog toga je pred građanima još jedna izazovna godina.

„Ne mislim da će inflacija dalje da raste, ali će se zadržati u ovoj godini na već relativno visokom nivou i očekuje se da će se postepeno spuštati tek u drugoj polovini godine. Udar na kupovnu moć ostaje. Generalno govoreći, nije za očekivanje da će plate to da prate, to jeste izazov za stanovništvo. Biće potrebno prevazići ovo, kupiti vreme, zavisno od pozicije u kojoj se svaka porodica nalazi, uzimati neke kredite“,navodi Grubišić.

Kako stvari stoje, možda ni u 2023. nećemo napuniti novčanike, ali predsednica Vlade najavljuje da bi već za tri godine prosečna plata mogla da dobaci do 1.000, a penzija do 500 evra.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare