Vlasnici manjih firmi ne smatraju nekoliko dana kašnjenja ozbiljnim problemom. Međutim, poreski sistem funkcioniše po jasno definisanim pravilima. Čim rok za uplatu prođe, počinju da se primenjuju mehanizmi koji mogu povećati dug i pokrenuti dodatne postupke.

Zato je važno razumeti šta se dešava kada poreska obaveza nije plaćena na vreme i kakve posledice mogu nastati za vaše poslovanje.

Šta se dešava kada rok za plaćanje poreza prođe

Ako porez nije uplaćen u zakonskom roku, posledice počinju gotovo automatski. Prva promena je evidentiranje duga prema Poreskoj upravi i obračun zatezne kamate na neplaćeni iznos. Prema pravilima poreskog sistema, kamata se obračunava od prvog dana nakon isteka roka za plaćanje.

To izgleda ovako:

● prvo se automatski obračunava zatezna kamata na dug

● zatim poreski obveznik može dobiti opomenu sa rokom za izmirenje obaveze

● ako dug ostane neplaćen, pokreće se postupak naplate

Problem vrlo često nastaje zbog administrativnih propusta. Na primer, preduzetnik redovno izdaje račune i vodi poslovanje, ali previdi jednu poresku obavezu. U takvim situacijama često se koristi i mobilna fiskalna kasa koja olakšava evidenciju prometa i izdavanje računa, ali sama po sebi ne rešava pitanje praćenja poreskih rokova.

Drugim rečima, fiskalizacija i poslovni softveri mogu pomoći u organizaciji, ali odgovornost za poreske obaveze uvek ostaje na poreskom obvezniku.

Zatezna kamata na poreski dug

Prva finansijska posledica kašnjenja sa uplatom poreza jeste zatezna kamata. Ona se obračunava automatski i počinje da teče od prvog dana nakon isteka roka za plaćanje.

Stopa zatezne kamate u Srbiji vezana je za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije uz dodatni zakonom definisan procenat. U praksi se poslednjih godina kreće oko 16 odsto godišnje, što znači da dug može značajno da poraste ako se ne izmiri na vreme.

Da biste bolje razumeli kako se dug povećava, pogledajte jednostavan primer:

Početni dug Period kašnjenja Procena kamate Ukupan dug

100.000 dinara 6 meseci oko 8.000 dinara oko 108.000 dinara

100.000 dinara 12 meseci oko 16.000 dinara oko 116.000 dinara

Ova tabela pokazuje koliko brzo dodatni trošak može nastati čak i kod relativno malog poreskog duga.

Važno je naglasiti da se kamata obračunava svakodnevno dok dug ne bude izmiren. Zbog toga i kratko kašnjenje može povećati iznos koji morate da platite.

Prekršajne kazne za neplaćanje poreza

Pored kamate, zakon predviđa i novčane kazne za neplaćanje poreza ili nepravilno prijavljivanje poreskih obaveza.

U zavisnosti od situacije, kazne mogu biti značajne. Posebno kada poreska kontrola utvrdi da obaveza nije prijavljena ili je prijavljena u pogrešnom iznosu.

Iznosi prekršajnih kazni u zavisnoszi od situacije:

● novčana kazna za pravno lice može iznositi od oko 200.000 do 500.000 dinara ili više u zavisnosti od prekršaja

● kazna za odgovorno lice u firmi može biti od 5.000 do 150.000 dinara

● dodatno se može naplatiti procenat od utvrđenog poreskog duga

U nekim slučajevima kazna može dostići i značajan procenat iznosa poreza koji nije plaćen ili je pogrešno prijavljen.

Zbog toga se u računovodstvenoj praksi često savetuje da se svaka poreska obaveza proveri na vreme, čak i kada postoji nedoumica oko iznosa.

Prinudna naplata poreza

Ako dug prema Poreskoj upravi ostane neizmiren i nakon opomene, država može pokrenuti postupak prinudne naplate.

To je situacija koja za mali biznis može imati ozbiljne posledice po svakodnevno poslovanje.

Najčešće mere prinudne naplate uključuju:

● blokadu poslovnog računa

● naplatu duga direktno preko banke

● zaplenu sredstava sa računa

● naplatu preko imovine preduzetnika ili firme

U takvim situacijama firma praktično gubi mogućnost da slobodno raspolaže sredstvima dok se dug ne izmiri.

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava ima ovlašćenja da pokrene postupak naplate javnih prihoda i preduzme mere prinudne naplate kada poreske obaveze nisu izmirene u zakonskom roku.

Za mala preduzeća to često znači prekid redovnog poslovanja dok se problem ne reši.

Kada kašnjenje može prerasti u ozbiljan pravni problem

Većina slučajeva kašnjenja sa uplatom poreza završava se kamatom i eventualnim prekršajnim kaznama. Međutim, u određenim situacijama problem može prerasti u krivičnu odgovornost.

To se najčešće dešava kada postoji sumnja da je porez namerno izbegnut ili kada je iznos neplaćenog poreza veoma visok.

Prema važećim propisima, krivično delo utaje poreza može nastati ako iznos izbegnutog poreza prelazi određeni prag. Na primer, za iznos veći od oko 1,5 miliona dinara zakon predviđa i zatvorsku kaznu uz novčanu sankciju.

Takve situacije nisu česte kod malih biznisa, ali se mogu pojaviti ako:

● dug postoji duži vremenski period

● prihod nije prijavljen

● postoji namera izbegavanja poreske obaveze

U tim slučajevima pokreću se poreske kontrole i pravni postupci.

Zašto mali biznisi najčešće kasne sa porezom

Računovođa i poreskih savetnika postoji nekoliko tipičnih razloga zbog kojih dolazi do kašnjenja sa uplatom poreza:

● loše planiranje novčanog toka

● pogrešna procena poreskih obaveza

● administrativne greške u prijavama

● preveliko oslanjanje na procene umesto na tačne podatke

● nedovoljno poznavanje poreskih rokova

Poreska uprava svake godine objavljuje poreski kalendar sa tačnim datumima kada dospevaju različite poreske obaveze. Praćenje tog kalendara može značajno smanjiti rizik od kašnjenja.

Preduzetnici koji tek pokreću biznis nisu upoznati sa svim rokovima, pa prvi problem nastane već u prvoj godini poslovanja.

Kako možete izbeći kašnjenje sa uplatom poreza

Dobra vest je da se većina problema sa poreskim dugovima može izbeći relativno jednostavnim organizacionim merama.

Najvažnije je da se poreske obaveze planiraju unapred i da se prati finansijska situacija firme.

Najkorisnije mere u praksi uključuju sledeće:

● vođenje poreskog kalendara sa svim važnim rokovima

● redovnu komunikaciju sa računovođom ili poreskim savetnikom

● planiranje novčanog toka nekoliko meseci unapred

● korišćenje elektronskih poreskih sistema i digitalnih evidencija

● redovnu proveru poreskog stanja na portalu Poreske uprave

Ove navike mogu delovati jednostavno, ali u praksi značajno smanjuju rizik od nastanka poreskog duga.

Mnogi mali biznisi počinju da uvode ovakve procedure tek nakon prvog problema sa porezima, i tada shvate koliko je sistemsko praćenje obaveza važno.

Na kraju

Kašnjenje sa uplatom poreza ne mora odmah značiti ozbiljan problem. U mnogim situacijama dug može biti brzo rešen uplatom osnovnog iznosa i obračunate kamate.

Međutim, ako se poreska obaveza zanemari, posledice neplaćenog poreza mogu postati ozbiljne. Dug prema Poreskoj upravi raste zbog kamate, mogu se pojaviti novčane kazne, a u krajnjem slučaju može doći i do prinudne naplate.

Iskustvo iz prakse pokazuje jednu jednostavnu činjenicu. Mali biznisi koji redovno prate svoje poreske obaveze i planiraju troškove retko dolaze u situaciju da imaju dug prema državi. Sa druge strane, čak i kratko kašnjenje može pokrenuti niz administrativnih i finansijskih posledica koje je kasnije mnogo teže rešiti.