Kasperski: Svaka druga prevara u finansijama - preuzimanje računa građana

"Prema anonimnoj statistici događaja koje je Kasperski tim za prevenciju zloupotreba detektovao u periodu od januara do decembra 2020, udeo takve vrste incidenata se povećao sa 34 odsto u 2019. na 54 odsto u 2020. godini", navodi se u saopštenju.
Kako se ističe, dve šeme za obezbeđivanje pristupa bankovnim računima – "spasilac" i "investitor" – i dalje su među najzastupljenijima još od 2019. godine.

"U prvoj taktici prevaranti se predstavljaju kao ‘spasioci’, što podrazumeva da se pretvaraju da su stručnjaci za bezbednost koji praktično glume određene scenarije kako bi ‘spasili’ korisnike. Oni pozivaju klijente banaka i predstavljaju se kao zaposleni u sektoru za bezbednost koji ih izveštavaju o sumnjivim naplatama ili isplatama sa računa i nude svoju pomoć", navodi se u saopštenju.

Spasilac od korisnika može da zatraži verifikovanje njihovog identiteta putem koda koji je poslat u poruci ili puš-notifikaciji, kako bi zaustavio sumnjivu transakciju ili prebacio novac na "bezbedan račun".

"Oni od žrtve takođe mogu da zatraže da instalira aplikaciju za daljinsko upravljanje uz obrazloženje da je to neophodno za rešavanje problema", navodi tim za preveznciju zloupotreba ove kompanije.

Prevaranti se, dodaje se, uglavnom predstavljaju kao zaposleni u najvećim bankama u regionu potencijalne žrtve i koriste lažni ID pozivaoca za dolazeće pozive kako bi se predstavili kao prava banka.

"U drugom primeru sajber kriminalci se pretvaraju da su ‘investitori’. U ovom scenariju se prevaranti pretvaraju da su zaposleni u investicionoj kompaniji, ili da rade kao investicioni konsultanti u nekoj banci. Oni pozivaju klijente i nude im brz način da zarade novac tako što će uložiti u kripto valutu ili akcije direktno sa računa klijenta, bez potrebe da odlaze u poslovnicu banke. Kao predulsov za ovu ‘investicionu uslugu’, investitor od potencijalne žrtve traži kod koji je ona dobila u poruci ili push-notifikaciji", ističe se u saopštenju.