Klimatske promene povećavaju cene hrane i ugrožavaju zdravlje ljudi

Cene širokog spektra proizvoda – od krompira u Velikoj Britaniji do kafe u Brazilu – drastično su skočile poslednjih godina zbog vremenskih uslova koji su bili „toliko ekstremni da su prevazišli sve istorijske presedane pre 2020. godine“, prema studiji koju je predvodio Maksimilijan Koc iz Superračunarskog centra u Barseloni.

Prethodne studije su ispitivale kako visoke temperature dugoročno utiču na cene hrane, smanjenjem prinosa i udarom na lance snabdevanja. Nova istraživanja, objavljena u ponedeljak, analizirala su 16 primera u 18 zemalja sveta, gde su cene naglo porasle u kratkom roku kao posledica ekstremne toplote, suše ili obilnih padavina između 2022. i 2024. godine.

Cene kupusa u Južnoj Koreji bile su 70% više prošlog septembra nego u septembru 2023. nakon toplotnog talasa u avgustu.

Cena maslinovog ulja skočila je za 50% u Evropi u januaru 2024. u odnosu na godinu ranije, nakon produžene suše u Italiji i Španiji tokom 2022. i 2023. godine. Jedna od najtežih suša u Meksiku u poslednjih deset godina takođe je u januaru izazvala nagli porast cena voća i povrća.

Cene pirinča skočile su za 48% u Japanu u septembru 2024. nakon toplotnog talasa koji je bio najtopliji otkad se vode regionalni zapisi od 1946. godine, osim jednako vrelog leta 2023.

Gana i Obala Slonovače proizvode skoro 60% svetske čokolade. Tako je toplotni talas početkom 2024. godine, koji su naučnici ocenili da je bio za 4 stepena Celzijusa topliji zbog klimatskih promena, doveo do globalnog rasta cena kakaa za ogromnih 280% u aprilu te godine.

Zdrava hrana obično košta više od manje zdravih alternativa, pa skok cena hrane može navesti domaćinstva sa nižim prihodima da smanje unos hranljivih namirnica poput voća i povrća, navodi se u novoj studiji. Ističu se rezultirajući „posredni društveni rizici“, pri čemu cene pogođene vremenskim uslovima mogu doprineti zdravstvenim komplikacijama poput neuhranjenosti, dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.

Ekstremni vremenski uslovi koji podižu cene hrane mogu takođe pogoršati ukupnu inflaciju, što može izazvati političke nemire i društvene potrese, naveli su istraživači.

„Dok ne postignemo nultu emisiju, ekstremni vremenski uslovi će biti sve gori, a već sada uništavaju useve i povećavaju cenu hrane širom sveta“, rekao je Koc, koji takođe radi u Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime u Nemačkoj, u saopštenju za štampu o studiji.

„Ljudi to primećuju – rast cena hrane je na drugom mestu po učestalosti među klimatskim uticajima koje vide u svom životu, odmah nakon ekstremne vrućine.“

Nalazi dopunjuju rastuću literaturu o tome kako klimatske promene utiču na poljoprivredu širom sveta, rekao je profesor populacione ekologije sa Univerziteta u Lidsu, Tim Benton, koji nije učestvovao u istraživanju.

„Manjak u snabdevanju neizbežno utiče na tržišta, podižući cene za one koji kupuju hranu. Nažalost, ovaj uticaj na cene hrane se pogoršava u svetu sa više tenzija i konflikata, gde je globalna trgovina već pod pritiskom zbog sukoba ili trgovinskih sporova“, rekao je za CNN.

„Gledajući unapred, sve se više suočavamo sa svetom u kojem je nestabilnost novo normalno, što vodi ka trajnoj ‘krizi troškova života’. Što duže budemo odlagali rešavanje klimatskih promena s potrebnom hitnošću, to će posledice biti teže za sve nas“, dodao je.

Objavljivanje studije dolazi pred Samit o prehrambenim sistemima Ujedinjenih nacija koji će se održati u Adis Abebi, u Etiopiji, u nedelju, gde će se svetski lideri okupiti kako bi razmotrili pretnje globalnom prehrambenom sistemu.