Ko je dobio vredne ugovore za EXPO, šta se desilo APR-u...

1. Umeju li gradovi i opštine s novcem ili ga jednostavno nemaju: Država dala više od 40 miliona evra za likvidnost u 2024

U periodu od 2019. do 2024. gradovima i opštinama u Srbiji prebačeno je oko 32,1 milijardi dinara kroz mehanizam tekuće budžetske rezerve. Veći deo tog iznosa, 21,4 milijardi dinara, lokal je dobio za „izvršavanje obaveza iz razloga koje nije bilo moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta. A koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti“.

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić kaže za Forbes Srbija da transferi sredstava iz tekuće rezerve opštinama i gradovima, zbog ugrožene likvidnosti, mogu obuhvatiti i situacije koje su potencijalno ili stvarno opravdane.

Na primer, kada se lokalu prebacuju dodatna sredstava za realizaciju nekih investicionih projekata, ukoliko je privremena nelikvidnost budžeta prepreka za nastavak njihove realizacije.

Međutim, problem u praksi je to što se obrazloženja koja se nalaze u rešenjima o upotrebi sredstava iz rezerve često svode na opšte formulacije „o ugroženosti tekuće likvidnosti budžeta“.

Javnost u takvim obrazloženjima retko kada može da nađe konkretan razlog ili precizne namene kako će sredstva biti upotrebljena.

U 2024. opštine i gradovi su dobili 9,2 milijarde iz tekuće budžetske rezerve.

Negde oko 53 odsto od tog iznosa (4,85 milijardi dinara) im je prebačeno kako bi se izbeglo ugrožavanje tekuće likvidnosti. To pokazuju podaci Fiskalnog saveta.

U 2023. je ka lokalu preusmereno oko 7,4 milijardi. Te godine je oko 81,9 odsto svih transfera iz rezerve ka lokalu (odnosno oko šest milijardi) bilo kako bi se sprečilo ugrožavanje likvidnosti.

Prema podacima za 2022. lokal je iz tekuće rezerve dobio manji iznos.

Naime, gradovima i opštinama je te godine ukupno raspoređeno 1,2 milijarde iz rezerve za različite namene. Od toga je 987,7 miliona preusmereno pod obrazloženjem ugrožene tekuće likvidnosti.

Minić navodi da je tekuća likvidnost budžeta gradova i opština u suštini ugrožena onda kada jedinica lokalne samouprave nije u mogućnosti da na vreme izmiri dospele finansijske obaveze.

2. ISTRAŽUJEMO Šta se desilo APR-u: Dobit istopljena, država im prebacuje novac iz rezerve zbog EXPO 2027

Vlada Srbije odobrila je prethodnih dana, preko tekuće budžetske rezerve, 10 miliona dinara Agenciji za privredne registre (APR).

Prema rešenju o upotrebi tekuće rezerve ta sredstva prebacuju se sa računa Ministarstva finansija na račun Ministarstva privrede radi “obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih APR-u u cilju unapređenje informacionog sistema registra privrednih subjekata APR-a”.

Iz pomenutog rešenja, međutim, nemoguće je utvrditi zbog čega je APR-u potreban novac iz budžeta, odnosno od kada to država dotira ovaj organ. Nešto više detalja, međutim, može se naći u revidiranom finansijskom planu APR-a za ovu godinu.

U njemu se kaže da je ovaj novac APR-u ustvari potreban zbog specijalizovane izložbe EXPO.

Pojednostavljeno, svaku zemlju učesnicu na EXPO zvanično će predstavljati Kancelarija Komesara sekcije koja će se prethodno privremeno registrovati u APR-u kao domaće pravno lice.

Da bi APR uspostavio takav registar i omogućio osnivanje i registrovanje tih privremenih pravnih lica, neophodno je da unapredi informacioni sistem. I za to je planirano ulaganje 10 miliona dinara koja će biti obezbeđena iz budžeta Srbije za 2025.

Ovo bi mogao biti odgovor zbog čega država prebacuje preko tekuće budžetske rezerve novac APR-u. Ostaje, međutim, nejasno šta je uticalo na drastičan pad dobiti ove agencije u 2024. godini.

Analizom njihovih poslovnih rezultata, od 2020. zaključno sa 2024. godinom uočava se drastičan pad neto dobiti u poslednjoj godini.

Ilustracije radi, dobit APR-a u 2024. godini bila je samo 4,8 miliona dok je godinu dana ranije iznosila 124,2 miliona dinara. Ovo smanjenje, od gotovo 120 miliona posledica je povećanja rashoda.

Kada se pogleda bilans uspeha APR-a, uočljivo je da su porasli i ukupni prihodi i ukupni rashodi. Prihodi su sa 1,47 milijardi dinara iz 2023. porasli na 1,53 milijarde dinara u prošloj godini. Ukupni rashodi, pak, rasli su brže. Sa 1,35 milijardi dinara povećali su se na 1,52 milijarde.

3. Energotehnika - Južna Bačka dobila vredne ugovore za gradnju infrastrukture za napajanje kompleksa EXPO

Firme Energotehnika-Južna Bačka i Beofragment dobile su tri ugovora od Elektrodistribucije Srbije za izgradnju linijske infrastrukture za potrebe napajanja kompleksa EXPO.

Njihova ukupna vrednost je 1,4 milijardi dinara ili više od 12 miliona evra. Reč je o iznosu bez poreza. Sa porezom, vrednost ovih nabavki je 1,7 milijardi ili nešto više od 14,5 miliona evra.

Energotehnika-Južna Bačka jedna je od kompanija u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića. U javnosti je poznata kao kompanija koja radi na velikim državnim infrastrukturnim projektima. Portal javnih nabavki pokazuje da su već dobijali ugovore Elektrodistribucije Srbije, ali i EMS-a i EPS-a, Infrastrukture železnice Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine, Novosadske toplane i dr.

U prošloj godini ovo preduzeće imalo je snažan rast prihoda – sa 14 na 27 milijardi dinara. Više nego duplirana je i dobit – sa 957,7 miliona dinara na 2,42 milijarde odnosno nešto više od 20 miliona evra.

Partner Energotehnike na ovom poslu je beogradska firma Beofragment. Registrovana je u stanu u novobeogradskoj ulici Jurija Gagarina. Osnovana je u avgustu 2021. i njena delatnost je izgradnja električnih i telekomunikacionih vodova.

Vlasnik ove kompanije je Mladen Cvijović.

Osim Beofragmenta, Mladen Cvijović je zajedno sa Vladimirom Cvijovićem vlasnik preduzeća MC Corona iz Leštana, takođe registrovane za izgradnju električnih i telekomunikacionih vodova.

Prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu, Beofragment je ukupne prihode povećao je sa 477 na 829 miliona dinara, a duplirao je i dobit – sa 71 na 144 miliona dinara.

Osim ovog posla dobijenog sa Energotehnikom, Portal javnih nabavki pokazuje i da je Beofragment sa svojom sestrom firmom dobio i po jedan posao za beogradska preduzeća Vodovod i kanalizacija i GSP Beograd.

Registar pokazuje da Beofragment ima zaključen okvirni sporazum s EDS-om i samostalno (iz decembra 2024.). Portal javnih nabavki pokazuje da je preduzeće dobilo ugovore i sa EPS-om, JKP Javno osvetljenje Beograd, gradskom upravom Požarevca, Poreskom upravom.

4. Kako je poslovala Delta Miroslava Miškovića u prošloj godini: Nekretnine i hrana najuspešniji

Glavna Deltina preduzeća prošlu godinu su završila sa dobitkom. Mahom su plasirali više, ali nisu svi i zaradili više.

Najveći promet donosi poljoprivreda, pa distribucija poznatih brendova. Nije loše ni u transportu, a ni u prodaji automobila.

Iako je deo poslovanja u agraru doneo osetno manji profit ipak treba imati u vidu da je deo biznisa u kojem se nalazi trgovina prehrambenim proizvodima zabeležio snažan rast, a i Juhor je imao, reklo bi se, izuzetnu godinu. Takođe, posmatrano kroz brojke, i deo biznisa s nekretninama može da se pohvali dobrom godinom. Nakon završetka rekonstrukcije u 2023, Sava centar je imao prvu celu godinu i doprineo je boljim brojkama.

S druge strane, poslovni rezultati pokazuju i da je deo biznisa s elektronskom trgovinom još u fazi investicija i razvoja.

Poslovi u agraru Delti su lane doneli nešto manje prihoda, pa i malo manji dobitak. Stiglo je manje od kupaca u zemlji, dok je iz inostranstva priliv malo veći. Prihodi od partnera u zemlji dostigli su oko 17,3 dok su lane iznosili 20,8 milijardi dinara. I problem nije bila manja prodaja. Naprotiv.

„Smanjenje prihoda od prodaje robe najvećim delom uslovljeno je padom prosečnih prodajnih cena svih roba na segmentu berze u odnosu na prethodnu godinu uz veći obim realizacije“. Vidi se u napomenama uz finansijski izveštaj.

Prodaja u inostranstvu je donela oko 700 miliona dinara više.

Iz izveštaja se tako može videti da su ukupni prihodi Delta Agrara pali sa 34,3 na 31,6 milijardi dinara. Manji su i ukupni rashodi, 31,6 umesto blizu 34 milijarde dinara. Neto dobit je tako iznosila 41,6 miliona dinara, a lane – 363,4 miliona dinara.

Delta Agrar je povećao iznos kratkoročnih obaveza. Vrede 8,7 milijardi dinara dok su prethodnu godinu završili sa sedam milijardi dinara. Reč je o kreditima matičnog preduzeća.

Tokom 2024. upisao je i 24,4 miliona dinara prihoda od subvencija. Najveći deo su subvencije za stado, dok je 250.000 stiglo na ime podsticaja za voćnjak. Sa oko tri miliona dinara je podržana njihova biljna proizvodnja.

5. Sada je sve u redu?: Ministarstvo usvojilo prijavu završetka temelja vidikovca na Kablaru

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvojilo je zahtev Grada Čačka koji se odnosi na prijavu završetka izrade temelja vidikovca na Kablaru, vidi se u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure.

Da je zahtev usvojen, u CEOP-u je objavljeno 10. juna.

Grad Čačak je prvi put završetak izrade temelja prijavio u novembru. Taj zahtev im je odbačen krajem februara zbog nepotpune dokumentacije.

Ono što je zanimljivo jeste da se u CEOP-u nalazi još jedna prijava završetka izrade temelja.

Umesto Ministarstvu građevinarstva, Grad Čačak je, nakon odbacivanja prvog zahteva, još jedan zahtev za potvrdu završetka izrade temelja podneo drugom nadležnom organu – Gradu Čačku, Odnosno, sami sebi.

Još interesantnije je to da je zahtev zaveden u CEOP-u sa datumom 30. maj u 9:12, a odbačen je istog dana.

Već u 14:40 je objavljeno da je predmet rešen odbacivanjem. O čemu se ovde radi i šta se tom prilikom dogodilo zasad ostaje nepoznato jer se u CEOP-u ne objavljuje ova vrsta dokumenta.

Nakon toga, Grad Čačak se vratio Ministarstvu kao nadležnom organu i ekspresno je reagovao. Posle tri dana, preciznije 2. juna, kroz CEOP je ponovo podneo prijavu završetka izrade temelja, koja je sada potvrđena.

Ono što propisi predviđaju jeste da Ministarstvo u roku od tri dana od dana prijema izjave o završetku temelja (2. jun) o tome obavesti građevinsku inspekciju. Inspekcija potom ima 10 radnih dana da izađe na teren i izvrši nadzor izgrađenih temelja i o rezultatima obavesti ministarstvo.

Prema odgovoru koje Ministarstvo dostavilo Forbes Srbija, razlog je bio to što građevinski inspektor nije mogao da utvrdi da li je temelj izrađen u skladu sa građevinskom dozvolom.

Prilikom inspekcijske kontrole utvrđeno je da snimak izvedenog stanja temelja ovog objekta ne sadrži sve potrebne geodetske podatke. Pored toga, inspektoru nije omogućen ni uvid u Projekat za izvođenje.

Opširnije na portalu Forbes Srbija.