Ko je zet Viktora Orbana koji kupuje poslovni prostor u Beogradu?

Tiborc je rođen 23. juna 1986. godine u Sombathelju, najstarijem gradu u Mađarskoj. Sa Rahel Orban se venčao u septembru 2013. godine. Imaju troje dece.

"Ištvan Tiborc je po zanimanju zet premijera Viktora Orbana. On je jedan od tri Orbanova saradnika. Jedan je Lerinc Mesaroš, školski drug i drugu iz detinjstva Viktora Orbana. Inače je lokalni 'mastor' za gas koji je u roku od nekoliko godina postao nabogatiji Mađar, sa otprilike 2 milijarde evra, i nadmoćno vodi na rang listi najbogatijih Mađara. Drugi, koji je imao tako brzu i uspešnu biznis karijeru je Orbanov zet Ištvan. On je oženio njegovu najstariju ćerku i od tog trenutka mu je krenulo i sa biznisom. Ištvan je poznat po tome što kupuje sve više nekretnina i preduzeća i u Mađarkoj. Kupio je i najpoznatiji hotel koji se može uporediti sa hotelom Moskva u Beogradu, a i hotel na jadranskom primorju. Zanimljiv je i treći član te ekipe, isto novobogataš iz Budimpešte, a to je Danijel Jerinek, od kojeg je Tiborc kupio nekoliko zgrada u Beoradu. Danije ima najviše kupljenih zgrada u Hrvatskoj, i čini mi se da je sada primoran da deo svog 'imanja' preda 'prvom zetu Mađarske'", rekao je u emisiji Njuz najt Gabor Bodiš, novinar iz Budimpešte.
Bodiš kaže i da ta poslovna saradanja Mađarske i Srbije ima direktne veze sa prijateljsvom Orbana i Vučića.

"Sa bi se shvatile namere Mađara prema Zapadnom balkanu, treba znati da je u Mađarsku u poslenjih 15 godina ušlo više od 60 milijardi evra. Nezavisni ekonomisti tamo procenjuju, da je trećina tog novca otišla u privatne džepove, jer jedan čovek odlučuje u svemu. Onda se lako može shvatiti koliko koristi ima zet ili prijatelj iz detinjstva, ili samo prijatelj Viktora Orbana. Dalje, taj novac mora negde biti investiran, a investicija u nekretnije je siguran posao. Treba imati u vidu i da posle ekonomskog 'osvajanja' terena dolazi i politički uticaj. isto tako, ne treba zanemariti činjenicu da je Orban izolovan u Evropskoj uniji i da on traži nove partnere. To znači da ukoliko bi zemlje Zapadnog balkana postale članice EU on će onda imati nove saveznike. Još jedna specifičnost, osim 'istorijskog prijateljstva' Orbana i Vučića je ta da Srbija nije u EU, pa je samim tim kontrola kapitala znatno manja", rekao je on.

Širenje ekonomske moći sa područja Mađarske na područje Srbije

Ekonomista Božo Drašković kaže da to što se dešava u Srbiji nije "usamljen" slučaj.

"To je, na žalost, proces koje se dešava ne samo kod nas već i u drugim državama koje nemaju demokratiju. Suština je da kada neko dođe na vlast on obezbeđuje mogućnost za svoje najbliže saradnike, rodbinu i kumove da generišu određenu sumu bogatstva, moći i novčanog uticaja na područja u kojima se nalaze. U ovom slučaju imamo širenje ekonomske moći sa područja Mađarske na područje Srbije. Od ranije je poznato da i u Vojvodini, u pojedinim mestima, postojala strategija ulaganja Mađarske u podršku razvoja stanovništva koje je mađarske nacionalnosti. Sada imamo dalje proširenje, na investiranje u nekretnine u Srbiji, odnosno, u Beograd. Njihova očekivanja su da generišu dodatni profit. Je svi ti ljudi koji dođu u poziciju bliskosti vlasti, oni generišu i stvaraju ogromnu količinu novca i taj novac traži prostor za 'zaposlenje'. Prostor za investiranje u produktivne delatnosti je mali pa zato se investira u nekretnine, poljoproivredno i građevinsko zemljište", objasnio je ekonomista.

On je istakao i da je ulaganje u proizvodnju rizičniji proces za ulaganje, koji podrazumeva znanje, dobru organizaciju i kontinuiranu mogućnost korišćenja sredstava za investiranje na duži rok.

"Zato ljudi koji su stekli bogatstvo na osnovu političke bliskosti, rodbinske ili druge slabo ulažu u proizvodnju. Oni najviše preferiraju ulaganje u nekretnine ili oblasti koje daju mogućnost dugoročnih zarada. Ja očekujem ulaganje i u energetski sektor, a koje je bilo već najavljeno. U vezi toga bi bila zanimljiva gradnja reverzibilne hidrocentrale kod Kokinog Broda.  To je investicija od oko 500 miliona evra i ulaganje u obnovljive izvore energije, a što je veoma profitabilno. Ako se to ponudi Mađarima imaćemo proširenje njihove ekonomske moću i u energetskom sektoru Srbije", rekao je Drašković.

On je istakao i da je Srbija prodala skoro ceo sektor rudnih bogatstava, dobar deo energetskog sektora, trgovine na malo, industrijski sektor i da se, kako je rekao "de fakto nalazimo u poziciji neokolonijalne zemlje".

"Dobro je kada imate grinfild investicije sa novim tehnologijama, ali nije dobro prodavati cementare, trgovinu na malo, dati kinezima eksploataciju mineralnih sirovina ili dati na korišćenje gas i naftu Rusima. Nama je više od 84 odsto aktive bankarskog sektora je u rukama stranaca. Kada imate takvu, lošu, ekonomsku politiku vi onda nemate tada prostora za ekonomsku nezavisnost, a ako nemate ekonomsku zavisnost onda nemate ni političku. Ne možete temeljiti svoju budućnost na strancima", zaključio je ekonomista Drašković.