Ko kontroliše bezbednost hrane u Srbiji i gde su upozorenja - šta su utvrdili revizori

Državna revizorska institucija je, u najnovijem izveštaju o svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji" utvrdila i da Srbija ne koristi u potpunosti raspoložive kapacitete Nacionalne referentne laboratorije, a da je za ispitivanja bezbednosti hrane u drugim laboratorijama od 2019. do 2022. godine izdvojeno 1,8 milijardi dinara. Angažuju se i laboratorije mimo konkursa, iako to zakon zahteva, pa se javlja rizik da ispitivanja obavljaju one koje ne ispunjavaju uslove u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti.

"Planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, jer operativni ciljevi nisu detaljnije razrađeni, značajne oblasti nisu u celosti regulisane, poput prevara u vezi sa hranom, opštih uslova za bezbednost hrane i uslova higijene hrane u poslovanju hranom", navodi se u izveštaju DRI.
DRI je utvrdila da, takođe, nisu doneti ni program i planovi upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane.

Revizori ukazuju i da laboratorije, koje su obavljale laboratorijska ispitivanja u sklopu službenih kontrola iz okvira nadležnosti inspekcijskih službi Ministarstva zdravlja, nisu izabrane putem konkursa.

"Laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane u postupku službene kontrole mogu se ustupiti laboratorijama (službene laboratorije) putem konkursa koje raspisuju Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Ministarstvo zdravlja. Konkursom se bliže propisuju uslovi koje moraju da ispune službene laboratorije za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, u skladu sa svojim nadležnostima. Međutim, laboratorije, koje su obavljale laboratorijska ispitivanja u sklopu službenih kontrola iz okvira nadležnosti inspekcijskih službi Ministarstva zdravlja, nisu izabrane putem konkursa i sa njima nisu zaključeni ugovori", ukazali su revizori.

Zbog toga se, kako navode, javlja rizik da laboratorijska ispitivanja obavljaju laboratorije koje ne ispunjavaju uslove u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti.

Ministarstvo objavi upozorenje, pa posle briše

Revizori podsećaju da je Republika Srbija jedna od zemalja članica Mreže za prijavljivanje prevara u vezi sa hranom. Kontakt tačke za Republiku Srbiju nalaze se u Grupi za označavanje hrane, šeme kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda (u okviru Odseka za označavanje hrane, šeme kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i organsku proizvodnju, koji se nalazi u Sektoru za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede) i Upravi za veterinu.

"Međutim, uvidom u obaveštenja koja su javno dostupna na portalu Sistema brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje, zaključuje se da Srbija, odnosno kontakt tačke nisu izdale niti jedno obaveštenje o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, a drugi vid obaveštavanja javnosti nije uspostavljen. Predstavnici Uprave za veterinu u dogovoru sa rukovodiocem i pres službom Ministarstva, obaveštavaju javnost u vezi sa rezultatima sprovedenih akcija putem sredstava javnog informisanja i objavljivanjem informacija na svojoj zvaničnoj stranici. Međutim, jedino obaveštenje o povlačenju iz prometa neispravno deklarisanog pekarskog meda je od 20. aprila 2016. godine", ukazuje DRI.
U izveštaju se ističe da odgovorna lica Ministarstva poljoprivrede navode da nije postojalo posebno obaveštavanje javnosti o otkivenim prevarnim radnjama, "već da su objavljeni samo opšti izveštaji o sprovedenom nadzoru na internet stranici Ministarstva".

"Predstavnici Odeljenja sanitarne inspekcije navode da o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom, u saradnji sa službom za kontakte sa javnošću Ministarstva zdravlja, javnost obaveštavaju putem zvanične internet stranice Ministarstva, ali da se posle određenog vremena obaveštenja brišu, te trenutno ne postoje dokazi o objavljenim obaveštenjima javnosti u vezi sa otkrivenim nepravilnostima", ističe DRI.

Prevare sa hranom

Oblast prevara u vezi sa hranom nije u potpunosti zakonski regulisana, ukazali su revizori - "što utiče na negativnu percepciju potrošača o sistemu bezbednosti hrane".

"Prevare u vezi sa hranom zastupljene su i u Republici Srbiji. Međutim, postupanje nadležnih organa po ovom pitanju nije u potpunosti ujednačeno i o njima javnost nije u dovoljnoj meri obaveštena, jer u zakonskoj regulativi nije precizno definisan pojam 'prevare u vezi sa hranom', kao ni obaveza pravovremenog obaveštavanja javnosti", navodi DRI.

Iako ne postoji jedinstvena definicija prevara u vezi sa hranom, DRI objašnjava da, u skladu sa stručnom literaturom u ovoj oblasti, prevara u vezi sa hranom predstavlja "krivotvorenje, namernu zamenu ili dodavanje supstance u proizvod, u svrhu povećanja očigledne vrednosti proizvoda ili smanjenja troškova njegove proizvodnje radi sticanja ekonomske koristi".

"Dakle, reč je o namernoj obmani kupca kada je u pitanju kvalitet i sadržaj hrane koju želi da kupi", navodi DRI.

Broj incidenata, odnosno prevara u vezi sa hranom, uvećava se iz godine u godinu, tako je u svetu identifikovano 60 odsto više incidenata u periodu između 2011. i 2012. godine, nego u periodu od 1980. do 2010. godine.

"Odeljenje veterinarske inspekcije navodi da su sve aktivnosti koje se odnose na otkrivanja prevara u vezi sa hranom sprovedene u toku 2022. godine i to u saradnji sa Interpolom, odnosno Upravom kriminalističke policije, u cilju sprečavanja prometa falsifikovane hrane i pića ispod standarda. U okviru ove međunarodne operativne akcije, sprovedene su pojačane kontrole meda i ostalih pčelinjih proizvoda u cilju dokazivanja falsifikata, odnosno proizvoda koji ne odgovaraju standardima za tu vrstu hrane", stoji u izveštaju.

U slučaju meda, prevarne radnje odnosile su se na:

- Falsifikovanje, odnosno dodavanje glukozno-fruktoznog sirupa u med ili na prodaju čistog sirupa umesto meda,

- Prodaju pekarskog meda, odnodno meda koji po kvalitetu ne odgovara kriterijumima iz Pravilnika o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela,

- Nepravilno deklarisanje meda ili pekarskog meda (mala slova, oznaka porekla, sakriveno na poleđini ili slično).

Voćna rakija bez voća

Odeljenje poljoprivredne inspekcije je navelo primere obmane i dovođenja potrošača u zabludu, koji su uočeni u praksi, a radi se o obmanama po pitanju prirode, identiteta, svojstva, sastava, količine i trajnosti proizvoda, stoji u izveštaju.

Najčešći primeri jesu: kafa sa surogatom, voćni sok koji je nektar, čokolada koja je šećerna tabla, voćna rakija koja nije od voća, crni hleb koji nije proizveden od brašna T-1100, biljni „sir“ koji nije sir.

Granična fitosanitarna inspekcija vrši provere deklaracija na proizvodima i u slučaju da se otkrije neslaganje podataka, donosi Obaveštenje kojim naređuje otklanjanje nedostataka ili ako to nije moguće donosi Rešenje o zabrani uvoza i naređuje vraćanje ili uništenje takvih pošiljaka.

Hrani pripisuju lekovita dejstva

Predstavnici Odeljenja sanitarne inspekcije navode da je u prethodnom periodu uglavnom bilo lažnog predstavljanja hrane i dovođenja potrošača u zabludu u pogledu svojstava, sastava ili namene proizvoda. Najviše su se hrani pripisivala lekovita dejstva i svojstva tretiranje bolesti.

"Inspektori Odeljenja sanitarne inspekcije nailaze na problem, kada nije moguće utvrditi oglašivača putem interneta. Naime, u tri od ukupno 13 slučajeva, kada su utvrđene prevarne radnje u slučaju prodaje proizvoda obavljene putem interneta, dalji postupak preuzele su tržišna inspekcija i Uprava kriminalističe policije", navodi DRI.

Ministarstvo im dodelilo poslove bez konkursa

Ministarstvo zdravlja nije u periodu od 2019. do 2022. godine raspisalo konkurs za izbor laboratorija za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane, u postupku službene kontrole i sa njima zaključilo ugovore, iako su u postupku službenih kontrola u toku 2019. godine laboratorije bile angažovane, konstatovali su revizori.

"Ukupno izvršena sredstva za ove namene iznose 62.748.000 dinara. Laboratorijska ispitivanja obavljale su laboratorije: IZJZ za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, IZJZ Vojvodine Novi Sad, IZJZ Niš, IZJZ Kragujevac, GZZJZ Beograd, ZZJZ Šabac, ZZJZ Vranje, Enološka stanica Šabac, Zavod za mlekarstvo Beograd, Anahen d. o. o. Beograd, CIN – Beograd, Eko-lab d. o. o. Beograd, EKOLAB d. o. o. Novi Sad, MIPHEM d. o. o. Beograd, PROFI LAB d. o. o. Beograd i REA LAB d. o. o. Beograd", navodi DRI.

Prema navodima predstavnika Ministarstva zdravlja, prenos sredstava je izvršen po nalogu sanitarnog inspektora, u skladu sa članom 12 i članom 70 Zakona o bezbednosti hrane.
"Navodi se da su laboratorije bile angažovane prilikom službenih kontrola uzoraka hrane pri uvozu i to one koje je ovlastio ministar zdravlja za ispitivanje bezbednosti hrane, u periodu od 2019. do 2022. godine. Takođe, teritorijalno nadležni instituti i zavodi za javno zdravlje su vršili ispitivanje službenih uzoraka vode za piće iz sistema javnog vodosnabdevanja, u postupku vanredne inspekcijske kontrole Odeljenja sanitarne inspekcije", navode revizori.

DRI konstatuje da se, usled nesprovođenja zakonskih odredbi, kojima je propisan način izbora službenih laboratorija u postupku službenih kontrola, javlja rizik netransparentnog izbora laboratorija, kao i rizik od toga da laboratorijska ispitivanja obavljaju laboratorije koje ne ispunjavaju uslove u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti.

Šta ko kontroliše

Dva ministarstva - poljoprivrede i zdravlja, zadužena su da kontrolišu primenu Zakona o bezbednosti hrane i pratećih propisa.

"Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavlja preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora, a Ministarstvo zdravlja preko - sanitarnih inspektora", pojašnjava DRI.

U tabelarnom prikazu navodi se koja inspekcija šta kontroliše kada je reč o hrani.