Efekat ovih mera, objašnjava naš sagovornik, najbolje možemo da vidimo po onome šta se dešavalo u Mađarskoj, Rumuniji i drugim zemljama koje su probale nešto slično.

"U Rumuniji kada su uvedene ovakve mere kao i kod nas došlo je do sniženja cena određenih proizvoda od 10 do 15 odsto i šest meseci nakon početka primene te cene su bile 0,6 odsto niže. Efekat ovih mera nestaje posle par meseci", navodi.

Ističe da su dve strane u ovoj priči sukobljene.

"Kada slušate predstavnike vlasti oni pričaju o bruto marži, a sa druge strane trgovinski lanci pričaju o onome što njima na kraju ostane i onda svako te podatke okreće kako se njima sviđa."

"Vlast upala u zamku"

Smatra i da je vlast sama "upala u svoju zamku".

"Vlast je upala u zamku jer je ovo gromoglasno najavljivano i onda je stvorena atmosfera da kad uđemo u prodavnice 1. septembra ima da možemo da kupimo sve što hoćemo i onda su podignuta očekivanja javnosti. Kada vi u jednom mesecu uspete da oborite cene za 5 odsto to je veliki uspeh, ali kad vi najavite 20 odsto onda i ako vam odu 5 odsto dole cene, to praktično ispada zanemarljivo u odnosu na očekivanja koja su imali potrošači", navodi.

Osnovni problem je dužina trajanja ovog sniženja cena i to što se osnovni problemi ne rešavaju.

"Naša vlast uči kroz više pokušaja", kaže i dodaje da je slične akcije vlast imala i sa "Najboljom cenom", kada je određeni mali broj proizvoda bio snižen, a svi ostali u tom trenutku poskupljali.

I tada se efekat ne oseti, objašnjava. Sada ovom akcijom, navodi, asortiman sniženih cena proizvoda je proširen, ali je opet problem netržištno delovanje.

"Jedini način na koji može dugoročno da se reši problem jeste povećanje konkurencije kako između trgovinskih lanaca, tako i između proizvođača i dobavljača", navodi.

"Na ovome niko ne može da ostvari neku uštedu", dodaje.

Naš sagovornik smatra i da ono što se dešava na evropskom tržištu preliva se i kod nas.

"I ako ste vi sad suštinski deo tog tržišta, carina nema, može roba slobodno da ide, onda će ta roba uvek težiti da se izjednači cena na svim tim tržištima. Kada imamo inflaciju u Evropskoj uniji to je nešto što se neminovno prenosi kod nas. E mi imamo problem u tome što se naša država praktično povukla iz kontrole robe i onda imamo taj problem koji je površinski, odnosno koji je cena, a onaj koji je dublji, koji je teško da razumemo je u stvari problem kvaliteta te robe", objašnjava.

Prvo što Republika Srbija može da uradi, smatra, jeste da povrati kontrolu kvaliteta robe i onda oni sa Zapada neće moći da ti prodaju lošu robu.

"Kad uništiš proizvodnju, onda onemogućuješ konkurenciju i samim tim cene počnu da rastu i sada kad bi se nama desila ona situacija sankcije koje smo imali '92. i '93. ja nisam siguran da bi mi imali hranu za sebe. Kad nema dovoljno domaće proizvodnje onda nema ni dovoljno konkurencije i onda vidimo ovo što se dešava", zaključuje.