Ko su šampioni i „gorostasi“ rasipanja javnih sredstava

Ekonomija 10. jul 202408:57 > 08:58 8 komentara
Transparentnost Srbija Marko Somborac

Rasipanje javnih resursa je decenijski problem Srbije, a analize podataka pokazuju da je dolazilo i do brojnih slučajeva koji nisu ni ispitivani.

Rasipanje javnih resursa se dešava na nekoliko načina, a zajedničko im je zaobilaženje regulative, rečeno je konferenciji „Rasipanje javnih resursa i kako ga sprečiti“, koji su organizovali Transparentnost Srbija (TS) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

U pitanju su ogromni iznosi, a neki od načina za zaobilaženje zakona su javne nabavke, zaobilaženje javnih nabavki, potpisivanje međudržavih ugovora ili donošenje leks specijalisa čime se praktično suspenduje domaće pravosuđe…

Javne investicije su jedan od širih društvenih fenomena u Srbiji, a za njih se svake godine izdvaja 7,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je trenutno oko pet milijardi evra.

„Javnost nije dovoljno upoznata sa time, kako i gde odlaze ogromna sredstva“, izjavio specijalni savetnik Fiskalnog saveta Marko Milanović.

Gde se nemilice troši

Javne nabavke su u javnosti prepoznate kao oblast u kojoj se nemilice troše javni resursi, gde se odvijaju razni dogovori između naručilaca i ponuđača i gde nema odgovornosti za učinjene nezakonitosti. Javnim nabavkama se manipuliše dvostrano i kad se nešto izuzme i kad nešto ide kroz procedure javne nabavke, navedeno je na konferenciji.

Primera radi, vrednost nabavki izuzetih od primene Zakona o javnim nabavkama (ZJN) dostigla je vrednost javnih nabavki koje su sprovedene putem redovnih procedura, pokazuju podaci za 2022. i 2023. godine.

U 2023. godini vrednost zaključenih ugovora o javnim nabavkama iznosila je 860 milijardi dinara, dok je vrednost izuzetaka iznosila 824 milijarde dinara, a u 2022. vrednosti su iznosile 747 naspram 662 milijarde dinara u korist izuzetaka.

Priručnik i igrica

Organizacija Transparentnost Srbija (TS) nedavno je promovisla satiričnu publikaciju „Priručnik za rasipanje javnih resursa“ i organizovala izložbu karikatura autora Marka Somborca, s ciljem da na humoristički način ukaže na brojne primere korupcije u društvu u Srbiji. Priručnik je moguće videti ovde.

Centar za straživačko novinarstvo Srbije je napravio igricu “Dobar, loš, korumpiran” koja smešta korisnika u fotelju gradskog menadžera ili menadžerke, između tri vatre koje čine zahtevna gradonačelnika, gramzivi biznismeni i institucije koje bi trebalo da kontrolišu vaš rad. Igrucu možete da igrate ovde.

„Ovakvo stanje rezultat je prvenstveno konitunirane prakse da se najvredniji projekti ugovaraju putem međudržavnih sporazuma i usvajanjem posebnih zakona, čime se isključuju pravila o javnim nabavkama koje predviđa ZJN, a najsvežiji slučaj predstavlja poseban zakon za EXPO Belgrade 2027. Na ovaj način se direktno smanjuju transparentnost i konkurencija u nabavkama, a otvara se izuzetno veliki prostor za uvećanje cena i upliv korupcije prilikom odabira ponuđača“, navodi se u analizi Transparentnosti Srbija.

Transparentnost Srbija Marko Somborac

Praksa izbegavanja procedura javnih nabavki prisutna je i kroz nameštanje procenjenih vrednosti nabavki, tako da one budu tik ispod pragova određenih zakonom, pokazalo je istraživanje TS.

Od ukupno 553 nabavki radova koje su u Srbiji ugovorene u prvoj polovini 2024. godine, a čija je vrednost između dva i četiri miliona dinara, samo 15,19% čine ugovori čija je vrednost iznad praga za sprovođenje tendera (tri miliona dinara).

Da je reč o „štelovanju“ procenjene vrednosti nabavke kako bi se izbeglo stvarno nadmetanje, još rečitije pokazuje to što je ubedljivo najveći broj ovih nabavki (37,97%) ugovoren za vrednost između 2,9 i 3 miliona dinara – statistički očekivano bi bilo da njihov udeo bude samo 5 odsto, dok je u prvoj sledećoj grupi između 3 i 3,1 milion dinara ugovorene samo četiri nabavke (0,8%),

Zaobilaženje je postalo pravilo

Zaobilaženje regulative je u prvom momentu tokom 2018. godine bilo potrebno kako bi se otkočili veliki kapitalni projekti koji su stajali godinama, ali to je danas postalo pravilo, što ne sme da se dešava.

„Da se možda stavi neka nominalna granica na veličinu, obim, da se ograniči na izuzetne okolnosti. U krajnjoj liniji da se parlament, zakonodavna vlast uključe, jer danas Vlada praktično jednom svojom odlukom na sednici može da proglasi projekat od nacionalnog značaja. On će brzo ući u budžet i zaobići tu važnu predimplementacionu fazu koja je prva barijera kontrole da spreči kasnije rasipanje javnog novca“, rekao je Marko Milanović i kao jedan od primera naveo bilateralne međudržavne ugovore.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić smatra da praksa ne donosi ništa dobro.

„Nešto može da koristi kao prečica – kreativni načini da se nešto uradi brže, a da se ne čini po redovnim procedurama, ako je zaista izuzetak. Ali ako postane pravilo, ako je sve hitno onda ništa nije hitno“, rekao je on.

Milanović je istakao da se prioriteti ulaganja ne objašnjavaju dovoljno, nedovoljno se zna o cenama investicija, strukturi tih planova, već najčešće postoje opšti izveštaji, ali nema zvaničnog investicionog plana kako zakon predviđa. On je naveo primer „Moravskog koridora“ čija je cena sa 800 miliona evra skočila na 1,6 milijardi.

Transparentnost Srbija Marko Somborac

„Nacionalni stadion je ušao u budžet i pre nego je počela priča o Ekspou. Dok neke druge stvari godinama kasne, kao što je kanalizacija, zaštita životne sredine gde se ne ulaže. U obrazovanje ulažemo polovinu od reginalnog proseka, a u odbranu za polovinu više“, navodi Milanović.

On kaže da je još jedan način rasipanja način zaduživanja. Iako u krediti Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj povoljniji, vlasti u Srbiji umeju da ih izbegnu jer ove instutucije detaljno kontrolišu tokove novca. Umesto toga, kako dodaje, zadužujemo se bilateralno kod npr. Kine, što je skuplje, a najnepovoljnije je zaduživanje kod poslovnih banaka i emitovanje državnih obveznica, što je naša zemlja učinila u slučaju EKSPO 2027.

Ko su šampioni rasipanja

Kada je u pitanju rasipanje javnih resursa u Srbiji, u TS smatraju da se za šampionsko prvo mesto nadmeću preduzeća u državnom vlasništvu i Vlada sa projektima od posebnog značaja.

Povezane vesti

„Za to postoji više razloga. Neka od preduzeća koja su u državnom vlasništvu nisu ni osnovana da bi bila profitabilna, već da bi zadovoljila neke potrebe u oblastima za koje ne postoji dovoljno interesovanje privatnog kapitala. U državnom vlasništvu se takođe nalaze i preduzeća koja nisu mogla biti privatizovana, iz sličnog razloga. Razlog za neprofitabilnost mogu biti i mere politike države ili lokalnih samouprava, usled kojih se cene usluga preduzeća drže na nerealno niskom nivou“, navodi se u analizi Transparentnosti.

U TS ističu da druga grupa razloga ne pripada krugu objektivnih okolnosti ili zatečenih problema, već proističe iz činjenice da ovim preduzećima, uprkos zakonskim rešenjima koja su na snazi duže od decenije, i dalje ne upravljaju profesionalni direktori, već mahom osobe koje je Vlada postavila imajući u vidu njihovu političku podobnost.

„Povrh toga, u dve trećine slučajeva nije reč samo o lako zamenljivim vršiocima dužnosti, već o osobama čiji je mandat odavno istekao i koje velikim državnim preduzećima upravljaju bez osnova“, navode.

Od 34 direktora, 17 ni sa jednim danom iskustva na takvom mestu pre izbora

Istraživanje Transparentnosti Srbije pokazuje da od 34 preduzeća u vlasništvu Republike Srbije u kojima je posle usvajanja Zakona o javnim preduzećima iz 2012. godine trebalo izabrati direktora na javnom konkursu, njih 17 nije imalo niti jednog jedinog dana na rukovodećem mestu direktora izabranog na javnom konkursu.

U maju 2024, od ta 34 preduzeća, njih 22 su u maju 2024. imala direktora u v.d. stanju. Svi su u nelegalnom statusu jer im je istekao maksimalan zakonski rok trajanja v.d. stanja. Samo pet od 34 preduzeća ima direktore izabrane na javnom konkursu. Od toga su četiri bili jedini kandidati na konkursu, a samo u jednom slučaju je bilo troje kandidata, podsećaju.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare