Koga će veštačka inteligencija ostaviti bez posla: AI nije ni dobra ni loša, njen efekat zavisi od toga kako je primenjujemo

Krajem februara IT kompanija Block, koja stoji iza aplikacija Square, Cash App i Afterpay, najavila je da smanjuje broj zaposlenih za 40 odsto, što je više od 4.000 ljudi. Prema pismu akcionarima koje je uputio suosnivač Džek Dorsi, razlog su alati veštačke inteligencije koji će ubuduće obavljati više posla. Dorsi smatra da će većina kompanija u bliskoj budućnosti učiniti isto.

U Srpskoj IT Asocijaciji ukazuju da veštačka inteligencija nije „zamena za ljude“, već akcelerator produktivnosti i promena u strukturi poslova.

"AI je preoblikovala radna mesta tako što je automatizovala repetitivne i operativne zadatke u programiranju, testiranju, korisničkoj podršci i analizi podataka. Njena uloga je da funkcioniše kao produžena ruka zaposlenog, tačnije da skraćuje vreme potrebno za osnovne zadatke, oslobađajući prostor za složenije aktivnosti, strateško razmišljanje i planiranje", navode u ovoj asocijaciji.

Tri trenda u svetu

Globalno se, napominju, mogu uočiti tri ključna trenda.

"Prvo, raste potražnja za profilima koji razumeju primenu AI, od data inženjera i AI arhitekata do stručnjaka za etiku i regulativu. Drugo, redefinišu se postojeće uloge: marketing, HR, finansije i pravni sektor u IT kompanijama već koriste AI za analitiku, kreiranje sadržaja i optimizaciju procesa. I treće, povećava se potreba za kontinuiranim učenjem, jer se alati razvijaju brže nego ikada, pa je neophodno da stručnjaci budu u koraku s tehnologijama", navode.

U Srbiji je, objašnjavaju, situacija specifična.

Naše IT kompanije su dominantno izvozne, gde, recimo, na nivou Srpske IT Asocijacije beleže vrednost izvoza usluga od 500 miliona evra.

"One najviše rade za međunarodna tržišta, što znači da trendovi iz SAD i Zapadne Evrope brzo utiču i na domaće tržište. Međutim, za razliku od velikih globalnih sistema, AI kod nas češće znači povećanje konkurentnosti nego masovna otpuštanja. Kompanije koriste AI da bi sa istim timovima realizovale kompleksnije projekte, povećale marže i fokusirale se na proizvode sa većom dodatom vrednošću", dodaju.

Šta je AI donela IT sektoru

Kada posmatramo šta je veštačka inteligencija pozitivno donela IT sektoru prvestveno je reč o dramatičnom rastu produktivnosti.

"Danas timovi mogu da razviju proizvod brže nego pre tri ili pet godina, jer koriste alate za generisanje koda, automatizovano testiranje, analizu velikih skupova podataka i optimizaciju performansi. To znači kraće vreme izlaska na tržište, veću konkurentnost i mogućnost da se domaće kompanije uključe u kompleksnije projekte sa višom dodatom vrednošću. Još jedna vrlo značajna korist je pomeranje fokusa ka kreativnijim i strateškim zadacima. Inženjeri manje vremena troše na rutinske operacije, a više na arhitekturu sistema, bezbednost, skalabilnost i razumevanje poslovnih problema. Dugoročno, to može podići kvalitet domaćih IT proizvoda i usluga", objašnjavaju u Srpskoj IT Asocijaciji .

Međutim, postoje i izazovi.

Ko snosi odgovornost za grešku AI?

"AI ubrzava promene na tržištu rada i stvara pritisak na profile čiji se poslovi u velikoj meri zasnivaju na ponavljajućim zadacima. Takođe, nameće se i pitanje odgovornosti i etike. Ko snosi odgovornost za grešku koju napravi AI sistem? Kako zaštititi podatke? IT sektor je onaj koji mora da preuzme vodeću ulogu u definisanju standarda", napominju.

Iz perspektive Srpske IT Asocijacije, AI je pre svega - alat.

"AI sama po sebi nije ni dobra ni loša, već njen efekat zavisi od toga kako je primenjujemo. Ako investiramo u znanje, etičke standarde i razvoj domaćih kompetencija, AI može postati snažan pokretač rasta IT sektora u Srbiji. Ako je posmatramo isključivo kao sredstvo za kratkoročno smanjenje troškova, rizikujemo da propustimo njene dugoročne razvojne potencijale", ukazuju u ovoj asocijaciji.

Šta je to što može AI, a ne može čovek

AI može da obradi ogromne količine podataka brzinom i u obimu koji su ljudima nedostižni.

"Može da analizira milione linija koda, da prepozna obrasce u velikim sistemima, da generiše predloge rešenja na osnovu globalno naučenih modela i da radi bez zamora, 24 sata dnevno. Programer mora da uči i pamti selektivno, dok AI model može da povuče znanje iz hiljada izvora u sekundi. U tom smislu, ona je moćan alat za ubrzavanje razvoja i smanjenje operativnih grešaka", kažu u Srpskoj IT Asocijaciji.

Gde je čovek nezamenjiv

Međutim, ono što AI ne može jeste razumevanje konteksta na način na koji to čini čovek.

"AI ne razume poslovnu strategiju, međuljudske odnose unutar tima, politički i regulatorni okvir tržišta, niti dugoročne posledice odluka koje prevazilaze podatke na kojima je trenirana. AI generiše odgovore koji su statistički verovatni, ali ne preuzima odgovornost za te odluke. Ne može da izmisli nešto sasvim novo što već nije izmišljeno", navode naši sagovornici.

Samim tim, kako objašnjavaju - u IT sektoru postoje delovi posla gde je čovek i dalje nezamenljiv.

"To je pre svega dizajn kompleksnih sistema koji moraju da balansiraju tehničke, poslovne i bezbednosne zahteve. To su pregovori sa klijentima, definisanje strategije proizvoda, donošenje odluka u situacijama gde ne postoji jasan ishod. To je takođe liderstvo, sposobnost da inspirišete tim, preuzmete rizik i donesete odluku čak i kada podaci nisu potpuni", ukazuju.

Kako će se razvoj AI alata odraziti na IT sektor i zaposlenost

Razvoj AI alata će, kažu u Srpskoj IT Asocijaciji - nesumnjivo promeniti IT sektor u Srbiji, "ali ta promena neće biti linearna niti isključivo negativna po zaposlenost, već je reč je o strukturnoj transformaciji".

"Za početak, promeniće se struktura traženih profila u IT sektoru. Rast potražnje očekuje se za inženjerima koji razumeju kako da implementiraju i nadgledaju AI sisteme, za stručnjacima za data inženjering, bezbednost i MLOps, ali i za profilima koji kombinuju tehničko znanje sa razumevanjem poslovnih procesa. To znači da će obrazovni sistem i kompanije morati da prilagode način razvoja kadrova", navode u ovoj asocijaciji.

Kako ističu, u poslednjih deset godina Srbija je izgradila snažnu bazu IT stručnjaka, ali sada je ključno ulaganje u kontinuirano usavršavanje. Najavljuju pokretanje AI akademiju koja će, kako navode - pomoći da se smanji jaz između osnovnog obrazovanja i potreba privrede. Akademija će, ističu, biti namenjena studentima i mladim stručnjacima kako bi ostali u toku sa najnovijim dešavanjima u oblasti veštačke inteligencije i umeli to da primene u praksi.

"Dugoročno, zaposlenost u IT sektoru u Srbiji neće zavisiti od toga da li će AI 'uzeti poslove', već od toga da li ćemo uspeti da pređemo sa modela zasnovanog na broju sati rada na model zasnovan na znanju, inovaciji i vlasništvu nad proizvodima. Ključ je u proaktivnosti u vidu saradnje privrede i akademije, podrške istraživanju i razvoju, prilagođavanju regulative i jačanju domaće AI zajednice", ističu u asocijaciji.

Koliko će ljudi ostati bez posla

Za sada, kažu, ne postoji tačna i zvanična procena koja bi jasno odredila koliko bi konkretno programera ili IT stručnjaka u Srbiji moglo da ostane bez posla zbog razvoja AI alata, jer ovakve projekcije obično ne prave državne institucije samo za jednu industriju.

"Međutim, postoje indikativne analize koje se bave širim uticajem AI na tržište rada u Srbiji i koje nam pomažu da okvirno sagledamo rizike i dinamiku promene", navode.

Tako se, kako ističu, prema analizi Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), procenjuje da bi u Srbiji oko 70.000 radnih mesta moglo biti potpuno automatizovano kroz primenu veštačke inteligencije u skorijoj budućnosti, što je oko 2,4 odsto ukupno zaposlenih u zemlji.

Pored toga, dodatnih oko 388.000 zaposlenih (otprilike 13,5%) bi moglo doživeti značajne promene u načinu obavljanja svog posla zbog AI, ali to ne znači nužno da bi ta radna mesta nestala, već bi se promenili zadaci i zahtevi uloga.

"Važno je naglasiti da ova analiza nije fokusirana samo na IT sektor, već na čitavo tržište rada u Srbiji. U njoj se navodi da su administrativni poslovi najugroženiji automatizacijom, ali i da inženjeri, tehničari i stručni saradnici imaju značajan deo zadataka (oko 27%) koji bi mogli biti automatizovani", objašnjavaju.

S druge strane, kombinacija FREN-ove analize sa globalnim trendovima, prema navodima ove asocijacije - pokazuje da uz automatizaciju postojećih poslova istovremeno nastaju i nove prilike za zapošljavanje.

"Procenjuje se da bi moglo biti otvoreno oko 130.000 novih radnih mesta u oblastima koje podržavaju razvoj AI, upravljanje podacima i nove tehnologije. Samim tim, ključno je da IT stručnjaci i obrazovni sistemi prepoznaju ovu dinamiku: oni koji se prilagode, steknu nove kompetencije i usvoje veštine za rad sa AI, neće samo zadržati konkurentnost, već mogu i da postanu lideri u novim, visoko produktivnim segmentima tržišta", ističu.

Otkazi zbog rasta dobiti

U pomenutoj kompaniji Block su istakli da se radnici ne otpuštaju zbog problema u poslovanju - naprotiv, dobit je sve veća. Hoće li u bliskoj budućnosti postojati adekvatna tražnja za sve većom ponudom proizvoda i usluga IT sektora?

"Situacija u kompaniji Block pokazuje jednu ključnu transformaciju u IT sektoru: smanjenje broja zaposlenih nije nužno znak problema u poslovanju, već rezultat promene načina na koji se posao obavlja. Povećanje dobiti u ovom slučaju znači da se produktivnost i kapaciteti za razvoj proizvoda i usluga značajno povećavaju, što je upravo efekat automatizacije i veštačke inteligencije", ističu u Srpskoj IT Asocijaciji.

Globalno gledano, ističu - potražnja za softverom, digitalnim servisima, AI rešenjima i cloud infrastrukturom raste eksponencijalno.

"Pandemija, digitalizacija poslovanja, prelazak na udaljene timove, e-trgovina i finansijske tehnologije stvorili su tržište koje može da upije veće količine proizvoda i usluga", navode.

Za Srbiju, to znači, kako ističu - da domaće IT kompanije imaju priliku da iskoriste globalnu tražnju, posebno u izvoznom segmentu.

"Naše kompanije već rade za klijente u SAD, Zapadnoj Evropi i na globalnom nivou, što znači da postoji kapacitet za rast. Međutim, postoji nekoliko izazova: povećana produktivnost znači i veći pritisak na kvalitet i inovativnost, a tržište je konkurentno. Takođe, neophodno je kontinuirano ulaganje u veštine zaposlenih i strateški razvoj proizvoda koji odgovaraju globalnim standardima i potrebama", zaključuju u Srpskoj IT Asocijaciji.