Koji su mehanizmi obuzdavanja cena goriva?

Nakon vrtoglavog skoka cene nafte od 25 odsto u jednom danu, zbog eskalacija na Bliskom istoku, u ponedeljak poslepodne počelo je postepeno opadanje, a Mićović kaže da je brzina promene cena u ovoj krizi daleko veća što predstavlja dodatni problem. Navodi da pored brzine cena treba posmatrati i obim trgovine.

"Kad se probudio Daleki istok, a to se desilo pre dva dana, tada su cene otišle u nebo. Oni su najugroženiji, Bliski istok snabdeva Japan, Koreju i zemlje razvijenog Istoka i one kad odreaguju na taj način - dignu cenu. Što se tiče Evrope i tržišta Mediterana, ja mislim da tu neće biti nestašice i da neće Evropa izazvati ovakve pikove", navodi Mićović.

Prvi skok cena jeste bio psihološki i ono što se uvek dešava čim zapreti nestašica nečega jeste da se pojave oni na berzama, a nafta i gas su i berzanske robe, koji malo naduvaju tu priču, kaže Putniković.

"Videli smo one najave - biće nafta 200 dolara, otprilike je bilo prošle nedelje rečeno tako. To su ti špekulanti koji pokušavaju da zarade što više i onda oni dignu tenziju onima koji nemaju dugoročno dogovorene isporuke nafte", kaže Putniković.

Ona veruje da američki predsednik Donald Tramp želi da zavlada svim zemljama u zalivu kako bi mogao da kontroliše trgovinu naftom u ovom regionu, ali da mu se nikako ne isplati da nafta poskupi na 100 dolara, jer se u SAD bliže izbori.

Mićović kaže da smo u ukrajinskoj krizi imali cenu nafte od 127 dolara po barelu, ali to je bio pik i trajalo je nekoliko dana, a tada smo u Srbiji imali cenu nafte od 222 dinara uz smanjenje akcize od 10 odsto.

"Cena sirove nafte je jedna kategorija, a postoji potpuno paralelna berza gotovih proizvoda - dizel i sirova nafta idu istim tempom, a u jednom trenutku je dizel otišao gore. Uvek kada su ratni sukobi dizel i mlazno gorivo dožive mnogo veće promene i to je ono što svako domaćinstvo oseća, to je gorivo na pumpama. U istoriji cena dizela vidi se istorija velikih kriza. Ova kriza ukoliko bude trajala mesec dana bi mogla da preraste u ekonomsku krizu koja će mislim biti veća nego ona 2008. godine", objašnjava Mićović.

Zalihe nafte mogu da budu privremena mera i služe tome da spuste tenzije, ali ne mogu da reše problem, navodi on.

"Vi ne možete da obnavljate te zalihe u istom periodu kada ih puštate, nema načina da odmah krenete u njihovo obnavljanje jer je potrošnja i potražnja previše velika, tako da pomoći će na kratki rok", navodi Mićović.

Putniković smatra da će se ekonomski efekti aktuelnih dešavanja najpre osetiti u Evropi, jer su gotovo ispražnjena skladišta gasa, a prestala je i da kupuje ruske derivate.

"To su na primer kupovali od Indije, Saudijske Arabije, Turske... Ako ne može da prođe sa Bliskog istoka nijedan tanker sa gotovim derivatima iz Indije, i ako kupi rusku naftu i preradi je, pitanje je kada će stići - to je povezano sa poskupljenjem. Evropska privreda već trpi zbog skupih energenata i možda će imati još veći problem nego Kina kada je shvatila da ne može da kupuje derivate iz Zaliva, nego se okrenula Rusiji", kaže ona.

Rusija je već uključena u relaksaciju zato što je Indiji dozvoljeno da uzvozi rusku naftu, a to rešenje će morati da se širi, navodi Mićović. Svako upravljanje od strane države mora biti pažljivo da ne bi došlo do kontraefekta i izazvalo nestašice goriva, kaže on i navodi da su mere državnog vrha Srbije već izazvale smanjenje uvoza.

"Zamolio sam kolege da mi izračunaju koliko bi na jučerašnji dan koštao uvoz iz Drača, dizel bi koštao 228 dinara kad dođe u Srbiju, iz konstance 216 dinara samo da se smesti u skladište... Prve na udaru će biti maloprodaje, jer su kod nas cene maloprodaje ograničene, a veleprodaje - ne", kaže Mićović i navodi da veruje da će se veleprodajne cene izjednačiti sa cenama maloprodaje, te da prema njegovom računanju razlika između ove dve cene treba da bude 22 dinara da bi se troškovi maloprodaje isplatili.

On ocenjuje i da građani Srbije plaćaju naftne derivate jeftinije nego što je njihova realna cena na berzi, ali da ih ipak plaćamo najskuplje u regionu.

"Druge države su već povukle potez koji se zove smanjenje državnih dažbina. Da je u petak, kada je to podignuto tri dinara, istovremeno smanjena akciza za 20 procenata, koliko je omogućeno Vladi da uradi, tada bi celo tržište bilo uravnoteženije nego danas", navoi Mićović.

Smanjenje akciza od 20 odsto je jedino realno što država može da uradi i mora da odluči da li joj je bolje da smanji akcize, smatra Putniković.

"Država može da dozvoli poskupljenje, pa da dozvoli sve te troškove uvoznika i prometnika na malo, ali to znači da će građani i distributeri raznih roba, autobuski prevoznici skuplje plaćati gorivo i onda će doći do lančanog poskupljivanja, što će opet loše da se odrazi na punjenje budžeta. Više od 50 odsto su zahvatanja države iz maloprodajne cene i mislim da joj se više isplati da se odrekne tog prihoda u budžet da ne bi došlo do lančanog poskupljivanja raznoraznih proizvoda", kaže Putniković.

Postoji mehanizam da država za određene vrste potrošača, poput poljoprivrednika, odredi posebne cene goriva, a prevoznici već imaju pravo da povrate polovinu akcize nazad, objašnjava Mićović.

"Treba i jedno i drugo primeniti, i smanjenje akcize i povećanje cene da bi stvorili sistem koji je održiv i koji će stvoriti dovoljno goriva. Apsolutni je prioritet da goriva ima, a ako se radi drugačije preti opasnost da se smanje količine, a uvoz u ovom trenutku nije moguć", navodi Mićović.