Po onome što vidimo sada Narodna banka Srbije može, u manjim intervencijama od po 0,25 procentnih poena, da ide do nivoa referentne kamatne stope od 5,75 odsto. Ipak, najveći efekat "zatezanja" po domaću ekonomiju dolaziće od Evropske centralne banke (ECB), kaže za portal N1 Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom Erste banke. ECB će, kako dodaje, nastaviti da diže kamatne stope, i to - bržom dinamikom nego što se to procenjuje za dinarsku stopu. Zečević ističe da se očekuje da tromesečni euribor u periodu od juna do septembra bude na nivou od 3,4 odsto.
Sagovornik portala N1 očekuje da će Evropska centralna banka referentnu kamatnu stopu korigovati naviše za ukupno 1,25 procentna poena, a da će NBS povećati referentnu kamatnu stopu za ukupno 0,5 procentnih poena, na 5,75 odsto.
Pročitajte još:
Privreda se u ovim uslovima, prema njegovim rečima, okreće zaduživanju u evrima.
„Svako gleda gde može jeftinije da se zaduži. Generalno, ako su dinarske stope na kredite više – kompanije mogu ići na evro finansiranje, već u zavisnosti od svojih pozicija i u zavisnosti na koji način ‘hedžuju’ te novčane pozajmice. Bitno je da će Evropska centralna banka nastaviti da diže stope, euribor će ići gore nešto bržom dinamikom nego što mi očekujemo da će to biti kod belibora i dinarskih stopa i – onda se traj prostor za arbitražu sužava. Ako pogledamo prvih 11 meseci prethodne godine, skoro 89 – 90 odsto kreditiranja je generalno u evrima tako da kod pravnih lica to i nije toliko strašno – reč je sitnim optimizacijama“, navodi on.
Jasno je, stoga, zašto najveći efekat zatezanja po domaću ekonomiju dolazi upravo od Evropske centralne banke.
Tu se, kaže naš sagovornik, očekuje da će tromesečni euribor, po trenutnim tržišnim cenama fjučersa, biti na nivou od 3,4 odsto u periodu od juna do septembra.
Kada je reč o kamatnoj stopi Evorpske centralne banke, sagovornik portala N1 navodi da se očekuje rast za 1,25 procentnih poena u odnosu na ono što imamo sada.
„Šefica Kancelarije MMF u Srbiji Julija Ustjugova pomenula je da se sve odluke donose na osnovu podataka. ECB će tek u martu praviti novi rebalans i nove projekcije, tako da ćemo na toj sednici imati jasnu sliku šta možemo da očekujemo. Generalno, Evropa je u velikoj disperziji i državama poput Grčke i Italije, koje imaju malo lošije strukturne pozicije ekonomija – više odgovara da bude manje ‘zatezanja’. Tako da moraju da pomire različite stavove – videćemo kako će to izgledati“, poručuje Miloš Zečević.
Zečević je, zajedno sa šeficom Kancelarije MMF, učestvovao na panel diskusiji „Makroekonomski trendovi u 2023“, koju je organizovao Savez za fer konkurenciju NALED-a.
Glavni ekonomista OTP banke Dragoslav Veličković, takođe jedan od učesnika panela, procenjuje nešto veći rast referentne kamatne stope na dinare.
„Referentna kamanta stopa NBS u prvoj polovini godine mogla bi da dostigne šest odsto, dok bi u trećem i četvrtom kvartalu moglo potencijalno da dođe do njenog smanjenja, u zavisnosti od kretanja inflacije i politike Evropske centralne banke i američkog FED-a“, naveo je Veličković.
I Veličković i Miloš Zečević, kada je reč o kretanju kursa dinara u odnosu na evro, procenjuju da će – ostati stabilan.
Procena privrednog rasta Srbije, prema ovim ekonomistima, nešto je konzervativnija od projekcije Ministarstva finansija od 2,5 odsto u ovoj godini.
Dok Veličković ocenjuje da će biti dobro ako Srbija ove godine dostigne jedan odsto privrednog rasta, Zečević kaže da se dobrim može smatrati svaki rast BDP – veći od 1,5 odsto.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare