Koliko firmi u Srbiji krije prave vlasnike?

Ekonomija 09. okt 202316:11 45 komentara
Shutterstock/Bits And Splits

Ukupno 16.920 firmi, udruženja, predstavništava stranih preduzeća nije evidentiralo svoje stvarne vlasnike u Agenciji za privredne registre. Ovu zakonsku obavezu ispunilo je 156.582 obveznika, što je 90,25 odsto onih koji to moraju da učine.

Iza ofšor firmi sa raznih egzotičnih destinacija, koje su osnivači ovdašnjih preduzeća, često se „kriju“ državljani Srbije. Ko su stvarni vlasnici firmi u Srbiji – i ne samo njih, već i udruženja, zadužbina, zadruga, fondacija, ustanova i stranih predstavništava preduzeća – evidentirano je u Agenciji za privredne registre.

Ili bi bar trebalo da je tako.

Ovu zakonsku obavezu ipak ne ispunjavaju svi koji moraju – naime, svaki deseti vlasnik je „zaboravio“ to da učini.

„Na osnovu izveštaja od 5. oktobra 2023, podatke o stvarnom vlasniku je od 173.502 obveznika evidentiralo 90,25 odsto, odnosno 156.582 registrovana subjekta, kako obveznike definiše Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika„, kažu za portal N1 u Agenciji za privredne registre.

Najrevnosniji obveznici u ispunjavanju ove obaveze su – zdravstvene ustanove, a propis najmanje poštuju – ostale ustanove i udruženja. 

„Zdravstvene ustanove imaju učinak od 94,47 odsto u evidentiranju, dok najmanji učinak od 75,05 odsto, imaju ustanove koje ne spadaju u zdravstvene i udruženja, sa učinkom od 80 odsto evidentiranih stvarnih vlasnika„, ukazuju u APR.

Preciznije, stvarne vlasnike su evidentirala sva zatvorena akcionarska društva i predstavništva stranih zadužbina.

„Veoma visok učinak je kod zadužbina (95%) i društava sa ograničenom odgovornošću – DOO (94,60%), dok je najmanji učinak ostvaren kod predstavništava stranih pravnih lica (29,80%)“, navode u Agenciji za privredne registre.

Prekršajne prijave

Neevidentiranje stvarih vlasnika povlači prekršajnu prijavu.

APR je u prvih šest meseci podneo oko 900 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Agencija za privredne registre kontinuirano podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv novoosnovanih pravnih lica i njihovih zastupnika, ukoliko u roku od 15 dana od dana osnivanja, odnosno nastupanja osnova evidentiranja – a to su promena vlasničke strukture i članova organa registrovanog subjekta, kao i druge promene na osnovu kojih se može ceniti ispunjenost uslova za sticanje svojstva stvarnog vlasnika – ne izvrše obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika“, ukazuju u APR.

U 2023. je, navode, doneto oko 1.200 presuda po zahtevima koji su podneti u prethodnoj godini.

Kazne – minimalne

„Sudovi i dalje pribegavaju vanrednom ublažavanju kazne i izriču opomene i novčane kazne ispod zakonom propisanog mimimuma. Iako se zaprećena visina novčane kazne za pravno lice kreće u rasponu 500.000 do dva miliona dinara, u svega 12 slučajeva je izrečen zakonski minimum od 500.000 za pravno i 50.000 za odgovorno lice. I pored novčanog kažnjavanja zakonom propisanim minimumom, prekršajna odgovornost nije imala nikakvog efekta u devet slučajeva, jer nije došlo do evidentiranja stvarnog vlasnika ni nakon izricanja presude“, ističu u Agenciji za privredne registre.

Kontroliše i NBS

Kada je reč o finansijskim institucijama, ali i menjačnicama, kontrolu upisa stvarnih vlasnika i izricanje novčanih kazni radi – Narodna banka Srbije, koja i inače nadzire rad ovih institucija.

Podsetimo – Centralna evidencija stvarnih vlasnika uspostavljena je u Agenciji za privredne registre 31. decembra 2018. godine. Cilj je bio – usaglašavanje domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom i unapređenje postojećeg sistema otkivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, uz postizanje višeg nivoa dostupnosti i pouzdanosti u evidentirane podatke o stvarnim vlasnicima.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare