Koliko je potrošeno na EXPO i Nacionalni stadion i zašto je Evropski sud za ljudska prava presudio protiv Srbije

Ko je na dobitku – Srbija ili strani radnici: Zarade platu i ne zadržavaju se

Najčešće rade na nekom infrastrukturnom projektu koji kreditira njihova država. Žive dosta izolovano, bez porodice koja je ostala u domovini. I po pravilu, Srbija nije njihova trajna adresa. Broj stranih radnika koji platu zarađuju u našoj državi iz godine u godinu je sve veći.

Prošle godine ih je, procene su, bilo oko 70.000. Predviđa se da će tokom naredne dve godine, taman koliko ćemo biti posvećeni ambicioznim pripremama za Expo, njihov broj dostići 100.000.

Republički zavod za statistiku izašao je nedavno sa prvim detaljnim istraživanjem imigranata u Srbiji. Poslednji podaci, dobijeni zahvaljujući Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnose se na 2023. godinu. Tada je u našoj zemlji, uglavnom zbog rada, došlo oko 41.000 stranaca.

Forbes Srbija zanimalo je da li je moguće da ih je još prošlo ispod radara i pod kojim uslovima u Srbiji rade.

Koliko je dosad potrošeno na EXPO i Nacionalni stadion: Strategija Vlade otkriva stvarni uticaj ovog projekta na ekonomiju

U projekat EXPO 2027, Nacionalni fudbalski stadion i izgradnju prateće linijske infrastrukture do kraja prošle godine zbirno je uloženo 96 milijardi dinara odnosno oko 820 miliona evra.

Ove godine biće investirano još 77 milijardi dinara (gotovo 660 miliona evra). Sledeće dodatnih 75 milijardi (oko 640 miliona evra). Sveukupno za tri godine – 2,1 milijardi u evropskoj valuti.

To se navodi u mišljenju Fiskalnog saveta na vladinu Fiskalnu strategiju za 2026. sa projekcijama za još dve godine.

Iako vlast o EXPO manifestaciji govori u superlativima, komentar Fiskalnog saveta otkriva kakvi će biti stvarni efekti ovog događaja na ekonomiju Srbije.

Prosečan godišnji ekonomski rast u periodu 2026-2028 prognoziran je na nivou od 4,2%, prenosi Fiskalni savet podatke iz vladine Fiskalne strategije.

„Konkretnije, u 2026. očekuje se rast BDP-a od 4,2%, zatim u 2027. od 5% pa onda u 2028. od 3,5%. Ova, na prvi pogled neuobičajena fluktuacija rasta BDP-a, objašnjena je održavanjem specijalizovane izložbe EXPO 2027“, ističe Fiskalni savet.

„Održavanje te izložbe će, po sadašnjim projekcijama Vlade, prvo vanredno da poveća stopu privrednog rasta u 2027. godini – ali će za posledicu da ima i usporavanje privrednog rasta u 2028. Naime, većina očekivanih efekata ove izložbe ocenjena je kao privremena i skoncentrisana je u godinu održavanja – pa će privredni rast u 2028. posledično biti niži zbog poređenja s vanredno velikom bazom iz 2027“, navodi Fiskalni savet.

Evropski sud za ljudska prava presudio protiv Srbije zbog zaplene novca stranih državljana na granici

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je u korist petoro državljana Turske i Nemačke nakon decenije pravne borbe da im se vrati novac za koji su tvrdili da im je nezakonito oduzet, nakon što je zaplenjen na granici Srbije. Neuspehu naše zemlje u ovom postupku doprineo je nedovoljno precizni Zakon o deviznom poslovanju na koji i danas građani i privreda imaju primedbe.

Presuda Evropskog suda objavljena je juče. Iz nje se vidi da je petoro stranih državljana pokrenulo postupak protiv Srbije tvrdeći da su im u periodu 2012-2014 na različitim graničnim prelazima naši carinici oduzeli gotovinu koju nisu prijavili. Oni su kod sebe imali više od 10.000 evra (iznos koji može da se prenese bez prijavljivanja).

Prekršajni sudovi, koji su potom vodili postupke protiv njih, izrekli su im novčane kazne.

Međutim, uz kaznu za prekršaj, oduzeta im je i zaplenjena gotovina.

Ugašen regionalni portal privrednih registara: Evropa donirala novac, a Balkan svoju nezainteresovanost

Jedna lepa, a pre svega korisna inicijativa, da poslovni registri zemalja Zapadnog Balkana formiraju zajednički, regionalni portal i tako olakšaju privredi i građanima pristup informacijama o biznisima širom regiona je – verovatno propala.

Portal Bifidex, koji bismo mogli da posmatramo kao regionalni APR, od pre nekoliko meseci ne radi.

Omogućavao je svim zainteresovanim licima da pretražuju podatke o poslovima jedne kompanije ili osobe u pet zemalja, o povezanim biznisima, dobiju analitičke podatke i sve ono što privredni registri nude kao informacije, delom besplatno, a delom kroz plaćene servise.

Više nije dostupan i pitanje je kada će ponovo biti aktivan.

Odgovornost za prestanak rada portala se, kao i u mnogim drugim slučajevima, prebacuje s jedne adrese na drugu.

Beograd će sa 15 milijardi dinara kredita povećati svoju zaduženost 60%: Ovo su projekti na koje ide novac

Grad Beograd planira da se zaduži 15 milijardi dinara kod poslovnih banaka za finansiranje kapitalnih projekata. Projekti koji će se delom, ili u celini, finansirati iz ovog zajma su, između ostalih, regionalni vodovod Makiš-Mladenovac, saobraćajnica u Bulevaru Patrijarha Pavla, izgradnja predškolskih ustanova, montažni objekti i specijalizovani softver za komunalnu miliciju.

Sednica Skupštine Grada Beograda zakazana je za danas. Pred odbornicima će se naći i predlog odluke o zaduženju kod poslovnih banaka u iznosu od 15 milijardi dinara.

Kapitalni projekti koji će se delom, odnosno u celini, finansirati iz kreditnih sredstava u nadležnosti su Sekretarijata za opšte poslove, Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu.

Takođe, finansiraće se i projekti Sekretarijata za investicije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Sekretarijata za inspekciju, nadzor i komunikaciju i Sekretarijata za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju.

„Komisija imenovana od strane gradonačelnika Beograda, uputiće poziv za dostavljanje ponude poslovnim bankama i izvršiti izbor najpovoljnije ponude“, navodi se u predlogu odluke o zaduženju.