Beograd na vodi državni je projekat iz 2014. godine u kojem je država - manjinski vlasnik, sa manje od trećine udela. Koliko je do sada novca dato za ovaj projekat nastao po osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata - niko precizno nije izbrojao. Zna se samo da je Srbija dala mnogo, i da se to mnogo broji - u hektarima i desetinama miliona evra.
U preduzeću Beograd na vodi doo Republika Srbija ima udeo u vlasništvu od 32 odsto, a privatna firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 68 odsto. Država je dala 177,27 hektara građevinskog zemljišta u zakup za izgradnju ovog stambenog kompleksa, iz budžeta je platila milijarde dinara na ime eksproprijacije, a do danas nije prihodovala ni dinara od zajedničke firme.
Pročitajte još:
Privredno društvo Beograd na vodi doo osnovano je 24. jula 2014. godine kao društvo sa ograničenom odgovornošću u stoprocentnom vlasništvu Republike Srbije.
„Dana 28. jula 2015. godine doneta je Odluka o povećanju kapitala na osnovu koje se povećava osnovni kapital u novcu novog člana koji pristupa društvu pod nazivom Belgrade Waterfrond Capital Investment L.L.C. osnovanog po zakonima Ujedinjenih Arapskih Emirata sa sedištem u Abu Dhabi. Ta statusna promena zabeležana je u APR 10. avgusta 2015“, navodi se u napomenama uz finansijske izveštaje za 2020. godinu ovog preduzeća na APR.
Srbija je tako postala manjinski vlasnik sa udelom od 32 odsto, dok preostalih 68 odsto drži preduzeće iz UAE čiji je vlasnik kompanija Igl Hils (Eagle hills).
Osnivački ulog stranog partnera bio je 22.000 evra, a on je trebalo da uloži 150 mliona evra i dodatnih 150 miliona evra kredita.
Srbija se, pak, obavezala da do polovine juna 2016. raščisti zemljište i pripremi ga za izgradnju. Čišćenje dela terena je, podsetimo, sprovedeno pod fantomkama, mimo zakona.
Šta je dato
Poznato je da je Republika Srbija za projekat Beograd na vodi u zakup dala 177,27 hektara građevinskog zemljišta u centralnom gradskom jezgru – što su informacije dostupne iz Prostornog plana područja posebne namene. Iz osnivačkog ugovora poznato je da je preduzeću Beograd na vodi doo omogućeno da pravo korišćenja zemljišta pretvori u pravo svojine – bez plaćanja konverzije.
Na sajtu Beograda na vodi navodi se da je projekat vredan tri milijarde dolara, da ima 7.000 stambenih jedinica za 14.000 stanovnika i da ima bruto građevinsku površinu od 1,8 miliona kvadrata. Sredinom juna 2021. kompanija je saopštila da je „u sve što je do tada urađeno na lokaciji Beograd na vodi (Belgrade Waterfront) i za radove planirane do kraja 2021. uloženo 1,2 milijarde evra“.
Eksproprijacija objekata i zemljišta na prostoru Beograda na vodi koštala je državu više desetina miliona evra – samo za izmeštanje Autobuske stanice Beograd plaćeno je više od milijarde dinara (1,28 milijardi prema reviziji finansijskih izveštaja Ministarstva finansija za 2018. koju je radila Državna revizorska institucija, što je skoro 11 miliona evra), dok je, prema istom izvoru, bliže dve milijarde dinara (1,92 milijardi dinara, odnosno više od 16 miliona evra) dato za eksproprijaciju zgrade Eurosalona pored Beogradskog sajma. Građanima je, na ime eksproprijacije, iste godine dato 32.556.000 dinara.
A to je tek jedan deo.
Iz dobitka u gubitak
U Nadzornom odboru Beograda na vodi, uz dva člana iz Srbije, sede tri strana državljanina – dva iz Singapura, jedan iz UAE.
Preduzeće je registrovano za pretežnu delatnost: razrada građevinskih projekata – šifra delatnosti 4110.
Pored pretežne delatnosti, preduzeće može da obavlja aktivnosti savetovanja u vezi sa delatnostima i sve druge delatnosti uključujući spoljnotrgovinske transakcije.
Na kraju 2020. broj zaposlenih je bio 72, a na kraju 2019 – 71.
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga – od kojih se najveći deo odnosi na prihod od prodaje nekretnina koje su završene i predate u 2020. iznosio je 3.523.701.000 dinara. Godinu dana pre prihod je bio 10.320.258.000 dinara.
Beograd na vodi je 2020. godinu završio sa gubitkom od 327.146.000 dinara, dok je godinu pre pandemije – 2019, poslovao sa profitom od 1.840.075.000 dinara.
Beograd na vodi ima dva povezana lica – preduzeća osnovana namenski za gradnju dve zgrade – BW Kula i BW Galerija.
O tome kako je izgledala decenija aktuelne vlasti gledajte u petodelnom dokumentarcu koji se emituje na TV N1 – DecenijAVlasti. Četvrtu epizodu možete pogledati večeras u 20 časova, a poslednji, peti nastavak – narednog ponedeljka.
Ovaj serijal, nakon emitovanja, moći ćete da pogledate i bilo kada u okviru novog kataloga N1 izbor u EON video klubu.
Komentari ()
Vidi sve komentare