Koliko košta štednja struje - najveća korist od najvećih ulaganja

Što smo mogli da uštedimo - uštedeli smo, kaže nekolicina građana sa kojima smo razgovarali.

"Uključujemo mašine za veš po jeftinoj struji, kuva se 'nabrzinu', peglamo samo ono što što se mora, telefone ne ostavljamo noću na punjaču, bojleri su uključeni dok spavamo, jedino nam frižideri i zamrzivači rade non-stop. Jedino još da kosu prestanemo da sušimo fenom i televizor da ištekamo iz zida", kaže nam nekoliko Beograđana odgovarajući na pitanje uspevaju li da smanje potrošnju struje.
Srećom, saglasni su svi - još nije toliko zahladnelo da neki od njih moraju da uključuju grejanje, a drugi koji su priključeni na gradske toplane - da se dogrevaju klimama i grejalicama.

Da bi dobili popuste od 20 do 40 odsto na račune za struju, građani će morati da smanje potrošnju električne energije za više od pet odsto u odnosu na prošlu ili pretprošlu godinu, podsetilo je resorno ministarstvo. Najavljeni su i popusti od pet odsto ukoliko se više troši "jeftinija" struja.

A saveti kako uštedeti su brojni - među njima su i oni koji ne iziskuju dodatni trošak, i oni u čiju se efikasnost sumnja, ali i oni čije sprovođenje košta, ali se isplate na duge staze.

Tako saveti kreću od kuvanja u ekspres loncu umesto u običnom, zatim poklapanja šerpi u kojima se hrana kuva (što svako iole vešt u kuhinji odavno primenjuje), ili isključivanja rerne 10 minuta pre kraja pečenja... Preko korišćenja prirodnog umesto veštačkog osvetljenja, zamene običnih sijalica onim štedljivim, pa do zamene bele tehnike onim više energetske klase, ugradnje takozvanih inverter klima umesto običnih, zamene stolarije u kućama i stanovima i na kraju - ugradnje fasadne izolacije.

Sijalice i klima uređaji

Promene koje donose najveće uštede - najviše i koštaju.

Pođimo od sijalica.

Najjeeftinije je zameniti obične sijalice led sijalicama, čija cena se kreće uglavnom od sto dinara pa naviše, već u zavisnosti od proizvođača, kvaliteta i snage.

Ko hoće da investira u bolje klima uređaje, treba da računa da najjeftinije inverter klime koštaju oko 35.000 dinara (uporedni pregled ponude nekoliko prodavnica tehničke robe). Među najskupljim inverter klima uređajima smo pronašli i onu po ceni od  299.999 dinara, najviše energetske klase.

Proizvođači navode da inverter klime, za razliku od standarnih, mogu da greju i na izuzetno niskim temperaturama, kao i da u potrošnji ostvaruju uštede u odnosu na obične.

Zamena vrata i prozora

Prozori i vrata koji "ne dihtuju" dobro krivci su za veću potrošnju energenata za grejanje tokom zime. Građani koji se greju na struju u tom slučaju troše više električne energije.

Zamena stolarije prilično košta - cenovnici nekoliko stovarišta i proizvođača pokazuju da najjeftiniji jednokrilni PVC prozori koštaju 7.000 dinara (dimenzija 60x100cm), dvokrilnih nema ispod 12.000 dinara, nešto više su jednokrilna balkonska vrata, dok su dvokrilna skuplja od 20.000 dinara. Više od 20.000 dinara su i jednokrilna ulazna vrata za stan, dok su dvokrilna skuplja od 30.000 dinara. A ovde govorimo o najnižim cenama.

Olakšica kod zamene stolarije mogu da budu subvencije za šta konkurs raspisuje Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama. Domaćinstvima na ovaj način može da bude pokriveno oko polovine troška zamene dotrajalih vrata i prozora.

Fasadna izolacija

Najveće ulaganje, ali i najveću korist kada je reč o uštedi električne energije, donosi fasadna izolacija.

Može da se radi stiroporom ili mineralnom vunom.

Preciznih podataka koliko je potrebno da se ovakvo ulaganje isplati - nema, ali procene kazuju da je za to potrebno oko pet, šest godina za povrat investicije.
Toliko je neophodno da investicija sama sebe isplati. Za to vreme - potrošnja energenata za grejanje je manja.

"Cena eksterne izolacije zavisi od visine objekta, razuđenosti, broja otvora, zahtevnosti rekonstrukcije. Najčešća debljina izolacije na standardnom zidu je 12 cm", objašnjava za portal N1 Rodoljub Ivanović, diplomirani inženjer arhitekture koji se 17 godina bavi termoizolacionim materijalima.

Osim termoizolacije potrebni su i lepkovi, pa materijal da se fasada izarmira, da se navuče fasadni malter, potrebni su tiplovi, skela, rad, tu je i trošak "ruku".

"Ako je reč o stambenoj zgradi visine do 18 metara, to je spratnost P+4 ili P+5, ukupan trošak postavljanja izolacije je 55 evra po kvadratu, bez PDV, kada je reč o  kontaktnoj fasadi sa proizvodima od mineralne kamene vune koja ima najvišu klasu negorivosti. Nešto je jeftinije kada se izolacija radi stiroporom, 38 evra po kvadratnom metru, ali tu treba voditi računa pošto je stiropor goriv", ukazuje naš sagovornik koji je regionalni menadžer kompanije Fibran.

On navodi da građani češće koriste stiropor za izolaciju, iz komercijalnih razloga, ali da svakako zbog protivpožarnih zahteva moraju da postave takozvane protivpožarne barijere od kamene vune koja je negoriva.