Koliko nas je koštao "razvod" Er Srbije i Etihada: "Vučićev lični promotivni projekat"

Kompanija Etihad i zvanično je odletela iz Srbije. Posle 10 godina Er Srbija je u potpunosti u državnom vlasništvu. Od niza obećanja o arapskim ulaganjima Er Srbija je jedina koja je u potpunosti realizovana. Ipak, mnogi tvrde da Etihad tu nije ništa ulagao već da je samo pozajmljivao i izvlačio novac iz državne kase. Šta nam ostaje posle saradnje sa Arapima - profit ili dugovi? Je li privatizacija uopšte bila i potrebna? Kakva je sudbina nacionalnog avio prevoznika bez stranih partnera? I koliko će nas ovaj razvod koštati?

"Etihad je od 2018. kao bio u Er Srbiji, sa 20, pa sa 18 posto, ali tu nije bilo nikakve saradnje, prekinut je i čak i 'kod šer' ugovor, nije bilo nikakve prodaje karata preko Etihada, Er Srbija je postavila svoj menadžment, ljude koji nemaju veze sa Etihadom", pojašnjava Šćuric u Novom danu na N1.

Komentarišuću uticaj Etihada na Er Srbiju, kaže da je kompanija iz Emirata napravila "jedan pozitovan udarac na Er Srbiju".

"Reorganizovao je kompletno, pribrao je te ljude tamo, i počeli su nešto da rade, te se kompanija reorganizovala. Ono što je negativno bilo je što je Etihad uzeo izuzetno puno novca, školovanja su bila daleko skuplja nego što bi bila na otvorenom tržištu, lizinzi su bili abnormalno skupi, zajedničke službe su bile skupe, menadžment koji se plaćao da vodi Er Srbiju bio je abnormalno skup i na kraju, imamo dva kredita koja su bila data Er Srbiji pod abnormalno teškim uslovima sa visokim kamatama", naglasio je.
Sve je to, dodao je, Er Srbija plaćala.

"Pa se postavlja pitanje: da li bi stari JAT, da je dobio toliki novac, izračunao sam da se radi o cifri od više od 800 miliona evra, da li bi bez pomoći Arapa mogao da napravi kompaniju koja bi zadržala novac kod sebe i bila kao ova danas?

To se, kaže, ne može pouzdano znati.

"JAT jeste bila kompanija koja je naučila da radi s previše zaposlenih, da ne radi ništa, imali su zastarele uslove, bilo je nepotizma, korupije i morao je doći strani menadžment koji je napravio drugačiju kompaniju. Da li bi to JAT mogao sam, to niko od nas ne zna. Da su postavili dobar menadžment, možda bi i moglo", ocenjuje Šćuric.

On je izrazio sumnju u finansijske izveštaje kompanije.

"Ja sam poslao upit kompaniji da mi se objasne tri stavke - nisu mi poslali ništa, do tada sam stalno dobijao odgovore od njih, a od tada je saradnja prestala, nema više komunikacije. Meni stalno tu postoji upitnik te profitabilnosti, posebno jer je Srbija odlučila da vrati profit u budžet, što je čudno, kompanija je u ekspanziji, njoj treba ogroman novac, zašto bi vraćala novac državi, novac za investicije se ne vraća, to je ulog u deonice", pojašnjava.

Sve je u toj priči dvosmisleno i upitno.

"Ostalo je u vazduhu pitanje zašto je to tako", kaže Šćuric.

Niko ne zna koliko nas je taj "brak" koštao.

"Niko ne zna koliko se Etihadu plaća, ali da je Etihad ušao preko pozajmice u Er Srbiju od 40 miliona evra. Sad kad Etihad izlazi, taj novac treba da im se vrati. Možda su postigli neki dogovor da im se taj dug oprosti. Nikome nisu oprostili, ne znam zašto bi Er Srbiji. Poslovanje nije transparentno, ni u jednom elementu", napominje Šćurić.

Radosavljević kaže da je još pre nekoliko godina pričao da će saradnja sa Etihadom biti problematična.

"Etihad je došao u problem, jer je nestalo svežih para, kupovao je gubitaše po Evropi, i ta strategija se pokazala već 2016. godine problematičnom, te su oni 2018. izašli iz svih tih kompanija. Zašto su ostali u Er Srbiji, ne zna se, možda su razlozi bili političke prirode, jer nisu imali nijedan ekonomski razlog za to... Oni i nisu vodili Er Srbiju od 2018, bilo je samo pitanje trenutka kada će izaći potpuno", ocenio je Radosavljević.

I on se pita da li bi država mogla s tolikim novcem da sama oporavi JAT.

"Ja sam siguran da ne. Kao prilog daću vam EPS, Telekom i bilo koje državno preduzeće koje bi vodio vlasnik pečenjare a ne profesionalni menadžment. Etihad jeste to doneo, on je utegao kompaniju da radi i funkcioniše... Jer, mi očigledno nismo sposobni. Podsetiću da nekoliko propalih tendera za JAT", rekao je.

Prema Radosavljeviću, danas je Er Srbija drugačija kompanija, ali ostaju dva velika pitanja: da li je moglo da košta manje, i drugo - šta dalje.

Ne znamo koliko je ova saradnja koštala.

"To bi moglo da se izračuna, ti podaci negde postoje, samo nam nisu dostupni. Kad se sračuna, dolazimo na par stotina miliona evra", kazao je.

I u javnosti provejava slična suma. Bivši direktor JAT-a Predrag Vujović kaže da je u pitanju između 500 i 800 miliona evra.

"Er Srbija je počela da pravi neke prihode, država je dopunjavala... ali i ja sumnjam u sve finansijske izveštaje koje su izašli. Ono što je činjenica jeste da je kompanija bila pred stečajem, a da je napravljena na ovo što je danas", kaže Radosavljević.

Dodao je i da će Er Srbija morati da traži strateške partnere.

"Najverovatnije ponovo na Bliskom istoku, ili na Dalekom istoku, s obzirom da odlaskom Aeroflota postoji šansa za neke druge kompanije da popune te letove. Imajući u vidu kako su druga javna preduzeća prošla, bojim se da smenom menadžmenata ponovo ne dođe neki direktor sa romansirano biografijom i sve pokvari", izjavio je Radosavljević.

Na pitanje ko ima više razloga za zadovoljstvo - Etihad ili Er Srbija, Alen Šćuric kaže:

"Da ne možemo sami, to nije istina, imate u Evropi malih kompanija koje izuzetno dobro rade. Imaju od 30 do 60 aviona koji super rade. A osim Bliskog istoka, tu se pominje i Er Frans, koji bi mogao da investira u Srbiju. A Etihad može da bude zadovoljan, jer je uzeo ogroman novac. Etihad je puno bolje prošao u ovom dilu", naglasio je Šćuric.

On kaže i da je Er Srbija "Vučićev lični promotivni projekat" i da on ulaže u tu kompaniju puno.

"Tu je malo drugačije funcionisanje nego što je u drugim kompanijama. Ali, ovoliku ekspanziju ne može imati ni Lufthanza. Ovo se sve može kao balon od sapunice urušiti i da kompanija dobije ogromne gubitke i da se sve uruši. Za sad sve deluje bajkovito, ako Er Srbija ima ovoliki profit, sa ovolikom ekspanzijom, onda treba reći da su prvi to u svetu uspeli", sumnjičav je Šćuric.

Radosavljević dodaje:

"Videćemo koliko je to održivo. To podrazumeva da država sipa ogroman novac u tu kompaniju. Ja mislim da svaki lični projekat jednog političara ima jako male šanse za uspeh. Kad on siđe sa te političke scene, projekat se urušava. I nisam siguran da ta samoodrživost postoji u Er Srbiji, postoji šansa da skliznu u problem. Videli ste u vreme epidemije šta može da se desi, jedan događaj promeni sve".

Sćuric kaže i da su i Kinezi "u igri".

"Kineske kompanije ne kupuju u Evropi, ali ako se Vučić dogovori, po državnoj direktivi će kupiti. Tako da su Kinezi i Er Frans jedina realna opcija", izjavio je.

Radosavljević smatra da bi Srbija trebalo da više gleda po Evropi.

"I kombinacija sa Er Fransom, KLM-om, bi bila dobitna kombinacija. Ali, morala bi saradnja da bude transparentnija, sama Evropa bi tražila da to ide transparento. Kina je primamljivija za sadašnju vlast, ali bih ja voleo da Evropa bude taj partner", zaključio je Radosavljević.