Koliko smo daleko od digitalnog dinara?

Biznis 26. jan 202310:1615 komentara
Novčanik, pare, dinari, novac,
Izvor: Shutterstock

Čak 114 zemalja, čije privrede stvaraju 95 odsto globalnog BDP-a, nalazi se u različitim fazama procene ili pilot projekata po pitanju uvođenja digitalnih valuta centralnih banaka, a među njima je i Narodna banka Srbije.

Kako je za Biznis.rs potvrđeno u NBS, to se u ovom trenutku nalazi u fazi razmatranja i analize opravdanosti i efekata uvođenja digitalnog dinara.

Pročitajte još

Naši sagovornici ističu da to podrazumeva da su potencijalne primene i prednosti u odnosu na postojeće platne instrumente i dalje predmet diskusije, uključujući i sagledavanje potencijalnog doprinosa digitalnog dinara finansijskoj inkluziji.

Digitalne valute centralnih banaka se, inače, suštinski razlikuju od virtuelnih valuta ili kriptovaluta poput bitkoina ili ethereuma. Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, kontrolu nad emisijom digitalnih valuta, poput digitalnog dinara ili digitalnog evra, imale bi centralne banke.

Srbija je, po stupanju na snagu Zakona o digitalnoj imovini, postala jedna od retkih zemalja koja je detaljno pravno uredila ovu oblast, ali iz NBS naglašavaju da nikako ne treba izvlačiti zaključak da je njime regulisano i izdavanje digitalnih valuta centralnih banaka (Central Bank Digital Currency – CBDC).

„Tim zakonom uređuje se izdavanje isključivo virtuelnih valuta koje izdaju privatna pravna ili fizička lica i koje predstavljaju pre svega sredstvo investiranja, a ne zakonsko sredstvo plaćanja. Zato ne treba povezivati Zakon o digitalnoj imovini sa potencijalnim digitalnim valutama koje izdaju centralne banke“, poručuju iz Narodne banke Srbije.

Za sada je 11 zemalja lansiralo CBDC, od Nigerije do Jamajke, a jedan od najznačajnijih projekata „delimičnog lansiranja“ sprovodi Kina, čiji pilot program obuhvata korišćenje digitalnog juana na teritoriji sa 260 miliona stanovnika, kažu podaci Atlantskog saveta.

Kina, inače, kao i druge zemlje, sarađuje sa Bankom za međunarodna poravnanja (BIS) na inovativnim projektima i testiranju CBDC. BIS trenutno sprovodi deset takvih projekata, sa centralnim bankama Izraela, Norveške, Švedske, Singapura i drugim.

Očekuje se da će tokom ove godine još 20 zemalja preduzeti značajne korake ka sprovođenju pilot projekata korišćenja digitalne valute centralnih banaka, uključujući Australiju, Tajland, Brazil, Indiju, ali i Evropsku uniju, jer se očekuje da će Evropska centralna banka na jesen doneti odluku o tome da li će pokrenuti pilot projekat korišćenja digitalnog evra.

„Pažljivo pratimo razvoj u oblasti digitalnih valuta centralnih banaka na globalnom nivou i učestvujemo u razmeni iskustava i diskusijama na tu temu sa drugim centralnim bankama“, poručuju iz NBS.

Skreću pažnju da se u ovom trenutku na globalnom nivou analiziraju benefiti i rizici uvođenja CBDC.

„Posebna pažnja poklanja se analizi pitanja veće finansijske inkluzije, zaštite privatnosti i veće efikasnosti u odnosu na elektronsko i digitalno bankarstvo i elektronski novac, instrumente koji su već duži niz godina prisutni u finansijskom sektoru. Osim pomenutog, aktuelno je i pitanje primene digitalnih valuta za unapređenje realizacije prekograničnih transakcija kroz razvoj infrastrukture za povezivanje rešenja različitih zemalja“, ukazuju iz NBS.

Potpredsednik Bitcoin asocijacije Srbije i stručnjak za digitalnu imovinu u Diplo fondaciji Arvin Kamberi posebno ističe pitanje zaštite privatnosti kao jedno od ključnih za CBDC.

„Privatnost ne mora samo da se odnosi na pojedince – ovde se radi o transakcijama među državama, pa se postavlja pitanje koliko je privatna i bezbedna infrastruktura plaćanja među zemljama koje podržavaju CBDC, kao i koliko dobro je napravljen sistem koji će funkcionisati po principu ‘od prodavnice do centralne banke’ i nadalje, kroz prekogranične transakcije“, rekao je Kamberi.

On napominje da je EU posvetila posebnu pažnju pitanju zaštite privatnosti i da je oformila radnu grupu koja se time bavi, a podseća i da budući „digitalni evro“ neće biti u potpunosti primarna emisija CBDC, već da se radi na uspostavljanju sistema koji će neko vreme podržavati i upotrebu gotovine.

Sa druge strane, naše finansijsko tržište se digitalizuje od 2018. godine kada je Srbija, kako ističu u NBS, nedelju dana pre ECB uvela sistem za instant plaćanja (IPS NBS sistem) za realizaciju bezgotovinskih plaćanja, zahvaljujući kome su kasnije uvedene opcije „IPS pokaži“ i „IPS skeniraj“, kao i metoda plaćanja „IPS skeniraj“ sa deep link tehnologijom, kao i druge napredne usluge.

„Jasno je da je digitalizacija već odavno u punoj meri prisutna na našem tržištu i da je donela brojne uštede građanima i privredi, a da će sve buduće aktivnosti NBS biti usmerene ka daljoj upotrebi savremenih tehnologija u oblasti finansija, u skladu s potrebama tržišta i u interesu građana i privrede“, rekli su u našoj centralnoj banci i dodali da će i ubuduće redovno i blagovremeno informisati javnost o svojim aktivnostima u sferi CBDC, odnosno „digitalnog dinara“.

Kamberi, analizirajući globalne trendove u ovoj oblasti, skreće pažnju da je implementacija CBDC tehničko koliko i političko pitanje.

„Implementacija ima dve različite faze. Jedna je tehnička faza, u kojoj se isprobava da li i kako sistem funkcioniše i ta faza polako širom sveta dolazi do kraja, pa verujem da će se neophodna testiranja okončati do kraja ove godine. Druga faza je politička odluka o lansiranju CBDC, koja mora biti doneta na samom političkom vrhu, i očekujem da će ona biti usvojena na zasedanju G7 na jesen, a da će u 2024. godini početi implementacija, što odgovara vremenskom okviru koji je objavila i ECB“, zaključio je Kamberi.

Ne zaboravimo, takođe, da digitalne valute centralnih banaka nisu idealno rešenje za svaku državu. Danska, čije se stanovništvo izuzetno oslanja na bezgotovinska plaćanja, zaključila je da je uvođenje CBDC nepotrebno, dok je Centralna banka Japana letos saopštila da ne namerava da emituje CBDC u skorije vreme zato što građani rado i često koriste keš.

Komentari

Vaš komentar