Usled prekinutih lanaca snabdevanja, rasta transportnih troškova i geostrateških pomeranja, u toku je trend povratka velikih zapadnih kompanija iz Azije bliže kući, odnosno Evropi. To može da bude prilika za Srbiju, čija ekonomija zavisi najviše od evropske. Strane investitore su do sada privlačile subvencije, jeftini energenti i jeftina radna snaga. Osim toga, investitori su zainteresovani da ulažu kada postoje klasteri, kao što je to slučaj sa auto-moto i IT industrijom. Sve ovo se dešava u vreme nikad manje podrške građana Srbije ulasku u Evropsku uniju.
Srbija u ovom momentu nema ekonomiju bez Evropske unije (EU), smatra direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić. On navodi da strani investitori dolaze u Srbiju zbog subvencija, jeftine radne snage i energenata.
Pročitajte još:
„Osim toga, svaka kompanija voli predvidljivo poslovno okruženje i poliitčku stabilnost. Proteklih godina imali smo razne poremećaje, poput korone i rata u Ukrajini. I pored toga i dalje velika većina investicija dolazi iz EU. Srbija svu svoju poslovnu politiku odnosno trgovinu radi sa Evropskom unijom. Za nas nema druge alternative. Postupak daljeg približavanje je preko potreban ovoj zemlji“, rekao je Ljubić na panel diskusiji „Evropa se vraća kući, da li je to prilika za Srbiju“, koju je organizovala Biznis info grup (Business Info Group)
Nebojša Bjelotomić, direktor inicijative „Digitalna Srbija“ navodi da je i klasterizacija ono što privlači kompanije kao što je to već sada slučaj sa auto-moto i IT industrijom.
„Postojanje akademske zajednice koja podržava određene industrije ili start-apove je veoma atraktivno. U IT sektoru već postoji. Približavamo se broju od 100.000 zaposlenih u IT sektoru od čega je 50.000 programera“, kaže Bjelotomić.
On ističe kao prednost mogućnost prekvalifikovanja i navodi podatak da je oko 40 odsto ljudi u IT sektoru na taj način počelo da radi. Naše obrazovanje je kako kaže i dalje dobro jer pristupamo izučavanju bazičnh nauka.
„Želja za dokazivanjem je kod nas primetna. To je plus za naše radnik,a to zvuči interesantno investitorima. Kompaniju čine pre svega ljudi i to je suština uspeha“.
Potrebna je klasterizacija
Bjelotomić ističe da se IT sa hardvera prebacio na softver, a da su rešenja u oblasti medicine i zdravstva ono što može da donese zaradu. Kao perspektivnu stvar navodi bio tek (biotech) i lajf sajnes (life science), odnos o inovacije u biologiji, anatomiji, ekologiji, astrobiologiji, bakteriologiji.
„Ako bi to razvili, otvorili bi novu granu koja sada ne postoji kod nas. Za to je neophodan razvoj akademske zajednice. Što veći broj istraživača, radova. Dobar primer je Univerzitet u Kragujevcu koji je po nekim parametrima prestigao Beogradski“, kaže on.
Dvostruko poslovno okruženje i diskriminacija
Godinu u kojoj je počeo rat u Ukrajini u Srbiji su obeležile rekordne direktne strane investicije u vrednosti od preko četiri milijarde evra, što je oko 500 miliona više od proseka prethodnih godina, izuzimajući pandemijsku 2020. godinu. Osim toga, prema podacima Agenciji za privredne registre godinu je obeležilo i osnivanje 1.022 privrednih društava u vlasništvu Rusa.
Nemanja Šormaz iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) ističe da, iako su strane investicije rasle – pale su one domaće.
On navodi da je razlog tome dvostruko poslovno okruženje koje postoji u Srbiji – jedno za strane investitore i drugo za domnaće.
Šormaz kaže da kada su u pitanju strane direktne investicije (SDI), one imaju povoljno poslovno okruženje.
„Dobar test je bila ova godina kada je došlo do rasta kamatnih stopa, inflacije. Oni nisu otišli“, kaže Šormaz.
Osim subvencija, energenata tu je kako kaže i politička volja od samog vrha ka naniže da se strani investitorima maksimalno izlazi u susret, prilgodi šta je potrebno. On ističe i podatak da su strani investitori su do sada vodili tri sudska spora, a da ih je u Crnoj Gri bilo 14.
S druge domaća strane, mala i srednja preduzeća posluju u potpuno drugačijem okruženju. Ona moraju da se suočavaju sa različitim lavirintima naše administracije.
„Čuli smo neverovatne priče, da ne dobijaju podsticaje zbog apsurdnih stvari. Ne uživaju beneficije. Istisnuti su. Nemaju pristup najboljim studentima za razliku od sranih koji imaju direktan. Postoji očigledna diskriminacija“, navodi Šormaz.
On ističe da se ne radi samo o novčanim iznosima, već što se domaća prirvreda posmatra kao amorfna masa. Navodi da ne postoji više instrumenata za različite kompanije, a da podsticaje dobijaju pre svega najbrži i najpogodniji, a ne najbolji.
„Pošto je pokazala volju da stvori povoljnu klimu za strane investitore država bi trebalo da omogući isto i svojim kompanija. Ne samo kad se pojave na radaru, kad imaju 200-300 zaposlenih, već pre toga kada ima je pomoć još potrebnija“, dodaje on.
Šormaz navodi da je domaćim kompanija neophodna pomoć u dostizanju standarda zelene agende, odnosno integrisanje u lance vrednosti. Prema budžetu, ove godine je odobren rekordan iznos od 200 miliona evra za subvencije stranim kompanijama, dok je za domaće predviđeno između 30 i 40 miliona.
Domaći kapital je motor razvoja
Predrag Bijelić, profesor na Ekonomskog fakulteta u Beogradu navodi da je privreda neke zemlje razvijena kada je domaći kapital motor, odnosno osnova, a strani dopuna.
Kada je reč o povratku kompanija na matični kontinent u pitanju su pre sggea egzistencjalni proizvodi. Prema podacima iz januara 2023. najviše se sele auto industrija, poljoprivreda i tekstilna industrija.
„Radili smo analizu povezanosti sa lancima trgovina. Preduzeća iz Srbije su povezanan samo sa evropskim lancima, iako imamo još američki i kineski“, navodi profesor međunarodne trgovine i ekonomike EU.
On kaže da sa rastom povezanosti u lance trgovine, opada sofisticiranost povezivanja, odnosno sve manje izvozimo domaću komponentu, a sve više stranu. Poput poslova dorade sirovina koje se prerađuju ovde.
Vreme jeftine radne snage je prošlo
„Mislim da je vreme jeftine radne snage i resursa prošlo. Taj globalni obrazac više ne važi. U Kini je jeftina radna snaga pa idu svi tamo. U Zambiji je najjeftiniji bakar, pa svi idu tamo. Sada se te investicije vraćaju pa mora da ih stimuliše nešto drugo, a to je veza sa znanjem i inovacijama“, navodi Bijelić.
Šormaz kao naš nedostatak ističe prodaju, odnosno plasman proizvoda.
„Da napravimo možemo, ali nemamo sposobnost da prodamo stranom komitentu neki proizvoid. Sposobnost da uđemo u lanac treba da razvijamo. Primera radi u start-apovima imamo jako dobre ideje, ali kada dođemo do treba da se ide na više tržišta, nedostaje nam znanje“, kaže Šormaz.
Javno mnjenje nikad dalje od EU
Dok se proizvodnja vraća ka Evropi, u Srbiji je nikad manja podrška evro integracijama. Šta više, prvu put je podrška intergacijama manja od onih koji su protiv istih. Ipak to ne bi trebao da utiče na poslovne odnose.
Helena Ivanov, istraživačica u fondaciji „Henri Džekson“ navela je rekao je da je istraživanje javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku pokazalo da je 78,8 odsto građana protiv uvođenja sankcija Rusiji, dok 9,2 odsto ne zna da li bi trebalo da se uvedu sankcije.
Procenti ne padaju previše ni ako je cena takve politike uvođenje viza, povlačenje investitora, sankcije. Stimulans za pro EU stav nisu ni brže evro integracije.
Ivanov smatra da trenutno nema velikih rizika od radikalnih poteza Evropske unije. Ona kaže da iako su rezultati problematični za EU i da je jasno da srpska ekonomija bez EU ne postoji, takođe je jasno da odnosi sa Kinom i Rusijom stvaraju daju Srbiji bolju poziciju u pregovorima sa EU.
„Mislim da je Evropa svesna da bi prekid investiranja doneo dalje okretanje od Evrope ka Kini i Rusiji. Pogotovo jer se zna da se uticaj Srbije može preliti na na okolne zemlje – Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. To nije u interesu EU“, kaže Ivanov.
Nemački paradoks
Paralelno sa povratkom kompanija u Evropu, teče i odlazak, ali ne u Aziju već u Sjedinjene Američke Države.
Prema nedavnoj anketi Nemačke privredne komore zbog ogromnog paketa subvencija, jeftine energije, niskih poreza kao i manje regulative u SAD, svaka deseta nemačka firma se seli preko okeana, baš kao i neke investicije stranih firmi prvobitno planirane u Nemačkoj. Prema istom istraživanju, natprosečan broj od 23 odsto proizvođača vozila i njihovih dobavljača može da zamisli preseljenje proizvodnje u inostranstvo. Primera radi Folksvagen je započeo proces izgradnje dve giga fabrike baterija u Sad i Kanadi.
Jeftiniji energenti su upravo ono što Srbija danas nudi, a to bi se, izvesno je promenilo ako bi se, primera radi, uvele sankcije Rusiji.
Predrag Bjelić kaže da osim sukoba sa Rusijom na delu imamo i ekonomski sukob između SAD i EU.
„I tu se radi o nekoj vrsti prestrojavanja. Kada prođe ovaj sukob u Ukrajini opet će Evropa morati da trguje sa Rusijom jer im je to napovoljnije. Bez obzira da li se vole ili ne. I danas, uz kako kažu oštre sankcije, SAD kupuju nuklearno gorivo i metale iz Rusije. Uvozi se delimično i gas i energenti. Ove sankcije su mnogo blaže od one koje je imala Jugoslavije devedesetih“, kaže Bijelić.
Aleksandar Ljubić navodi da je jedan od razloga i taj što je u Nemačkoj rekordan broj slobodnih radnih mesta i da se sa tim problemom suočavamo i u našem regionu, „jer svi idu da rade u EU“.
Bjelotomić je dodao da je u SAD zabeležen istorijski najmanji prirodni priraštaj, da je u Kini prvi put bio negativan. Van ljudskih resursa kao problem navodi „ušuškanost“ Evrope.
„EU kao da je poverovala da je došao kao što je pogrešno pretpostavio Fukojama, kraj istorije. Ušuškali su se u svetu u kome im Amerikanci čuvaju bezbednost, Rusi brinu o energentima, a tržište je u Kini. Sada su shvatili da nije tako. Evropa u ovim geopolitičkim događajima poslednjih godinu dana ispada gubitnik. Evropa je nekako zatečena. Videćemo kao će izvući“, kaže Bjelotomić.
Komentari ()
Vidi sve komentare