Vreme je da privreda Srbije, "oni koji nisu deo režimske klijentele", prestane da bude "plašljiva zverka", ocenila je predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički.
„U godinama od 5. oktobra kad su samo kolubarski rudari mogli da obore vlast, ta ‘zverka’ postala je zver koja i te kako može svakom režimu da ‘lupi rampu’ „, napisala je Kori Udovički u autorskom tekstu za Novu ekonomiju.
Privreda u Srbiji, po njenim rečima, još „radi“ na krilima fiskalne konsolidacije iz 2014-2018. godine koja „daje prostor sve besmislenijim državnim investicijama“.
„Protesti kao takvi neće da je ugroze. Ali takva fiskalna politke stoji na sve trulijim nogama“, ocenila je Udovički.
Istakla je da je havarija Termo-elektrane Nikola Tesla u Obrenovcu 2021. koštala Srbiju bar dva odsto BDP-a, ali da ni ta havarija, ni pad nadstrešnice novosadske železničke stanice, nisu bili „vanredni“ događaji, već „reprezentativni“.
„Svakoga dana na svakom koraku troše se neke rezerve, i samo povremeno vidljivo plaćamo njihovu cenu“, ukazala je Udovički.
Ona smatra da su strani investitori počeli da napuštaju Srbiju zbog precenjenog kursa zbog kojeg se „domaći izvoznici guše“.
„Prošlo je vreme kad su investicije rekama tekle iz Nemačke u ostale evropske privrede. Sad se kreću u suprotnom pravcu“, ukazala je Udovički.
Ona smtara da se sadašnji precenjen kurs dinara rešava podizanjem produktivnosti privrede.
„Koliko bi nam skočila produktivnost kada bismo sredili EPS, Telekom i još po nešto? Ali Aleksandar Vučić to ne može da uradi. Dapače. Drugo ‘rešenje’ je smanjenje visine domaćih plata i cena u odnosu na inostrane. To je uvek jako bolno – ponekad onoliko bolno koliko se namučila Grčka“, smatra Udovički.
Ukazala je da su „dubina protesta koji su zahvatili Srbiju, i čistota razloga i načina zbog kojih su oni pokrenuti, jedinstvena prilika za privrednike Srbije“.
„Oni mogu i treba da budu jezičak na vagi koji će od Srbije da napravi uređenu zemlju, vrativši je s puta srljanja u produženu političku krizu ili trulu despotiju. Dugoročna ekonomska stabilnost i progres su im na dohvat ruke“, navela je Udovički.
Privrednicima je preporučila da podignu pogled sa uobičajenih zahteva – manji ovi ili oni porezi, veće ove ili one subvencije, i koncentrišu se na „krovne“ ekonomske mere koje će da stabilizuju zemlju i „lansiraju je putem uređivanja“.
„U ovom trenutku to su najpre politike koje će da stabilizuju privredni rast uz lagano dovođenje kursa na realan nivo, i reforme neophodne da se reše neuralgične tačke u (ne)vladavini prava koje guše privredu (npr. kako da se javna preduzeća otmu iz partokratskih šaka)“, predložila je Udovički.
Privrednici, kako piše, najbolje razumeju kakav im ekonomski ambijent treba i „umesto da se odazivaju na poziv PKS i stidljivo daju Vučiću na znanje da mu je režim nepodnošljivo korumpiran, treba da se okupe sami i zauzmu stav“.
„Lako će potom sa nešto eksperata da identifikuju te osnovne politike i reforme i sroče programi. Pošto sroče program, treba da otvore novčanike i otvoreno – jer rade za celu Srbiju, utiču na političke programe u opticaju. A bilo bi OK i da iznedre bar neku. U istoriji demokratije od koje hteli-ne-hteli učimo, uobičajeno je da pokreti ljudi koji imaju jasan interes ili uverenja stoje iza političkih stranaka i disciplinuju i podsećaju njihove lidere na oni ne rade za sebe, već za neki legitiman interes“, piše Udovički.
Ukazala je da privrednici najbolje znaju zašto njihovo investiranje u Srbiji nije veće ;i koliko bi i njima i Srbiji bilo bolje da se oni osećaju sigurnije kad investiraju.
„Ćutanjem, čekanjem, i bez plana, nesigurnost i nebezbednost njihovih investicija postaje veća od „rizika“ koje bi preuzeli aktiviranjem. Globalna neizvesnost neće se skoro stišati, a nezadovoljstvo građana još manje. Ni na jedan od ta dva izazova režim ne ume kako treba da odgovori“, smatra Udovički.
Procenija je da će zato, umesto produktivnosti, privredom Srbije nastaviti da se širi „rak korupcije i urušavanja institucija“.
„Retki su trenuci kad se interesi cele privrede ovako jasno poklapaju, a poklapaju se, svakako, i sa građanima Srbije. Ovo je jedan od njih. Ako se veći deo domaće privrede udruži, zaista nema čega da se plaši. Jedina prepreka leži u (ne)poverenju, i teškoćama u koordinaciji – uobičajenim srpskim boljkama. Jedini pravi neprijatelj srpskih privrednika mogu samo biti – oni sami“, ocenila je Udovički.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare