Kostić u poslednjem intervjuu za N1: Kriza ima drugu definiciju – to je vreme šansi

Govoreći o otvaranju prvog vetro-parka u Srbiji, Miodrag Kostić je te 2015. godine kazao da je svetski trend proizvodnja hrane i potrošnja energije.

„Onaj ko investira u energiju i onaj koji investira u proizvodnju hrane, ali onaj koji efikasno investira, taj sigurno neće promašiti. A dodao bih još jednu stvar, a to je svakako turizam. Samo pre 10 godina je bilo nezamislivo da vi obiđete čitavu zemaljsku kuglu. A, sad, ako na vreme kupite avionsku kartu, to možete da uradite za 500 evra,“ kazao je Kostić.
On je smatrao da će svet sve više da putuje.

"Ako samo uzmete dve zemlje, poput Indije i Kine, koje imaju 2.5 milijarde ljudi i gde standard raste stopama nepojmljivim za Evropu… samo da mali broj tih ljudi poželi da vidi neki drugi kraj, to je više nego dovoljno za razvoj celog turističkog sektora. To je razlog zašto mi ulažemo u turizam."

Na pitanje da li su te tri oblasti razvojna šansa Srbije koja do sada nije iskorišćena, Kostić je kazao da Srbija ima mnogo šansi, ali je mnoge propustila.

"Nadam se da neće to raditi u budućnosti. Imamo veliku komparativnu prednost u poljoprivredi. Čisto matematički – mi na ovako niskom nivou produktivnosti proizvodimo više hrane nego što nam je potrebno. A, kao što sam rekao, budućnost je u proizvodnji hrane, posebno organske hrane. Inače, u proizvodnji energije smo na nivou koliko trošimo. Ali imamo veliki potencijal za veću proizvodnju energije. O potencijalu za zelene energije - imamo ga više nego što nam je potrebno,“ kazao je.

Kostić je smatrao razvoj turizma jednom od najvažnijih stvari za Srbiju.

"Upošljava veliki broj radnika i to profesionalne strukture, gde Srbija ima najveći broj nezaposlenih. Ovi ljudi sa osnovnom i srednjom školom su upravo radna snaga koja je potrebna razvoju turizma i koja se najlakše zapošljava u hotelima. Srbija, sa južnom Srbijom, koja je zelena i koja, ja bih rekao, ima mnogo prirodnog bogatstava, prilično dobro zaštićene nacionalne parkove, banje, ima mnogo prostora za rast u budućnosti ako se bude vodila adekvatna ekonomska politika.“

Nedostatak vizije i kombinati

Na pitanje šta nas koči da bismo razvili sve potencijale i iskoristili sve resurse koje poljoprivreda nosi, Kostić je rekao da nam nedostaje vizija.

"Nedostaje nam vizija kao i mnogo puta do sada. Mi smo izgubili viziju. Svaka nova vlada priča o novom programu razvoja poljoprivrede. Postoji samo jedan pravi program, nezavisno od toga ko je ministar poljoprivrede. Ali je važno da ga neko jedanput napravi. Mislim da bi i veći farmer mogao da napravi dobru viziju razvoja poljoprivrede, samo da mu neko to napiše. On možda ne ume da napravi program, ali zna šta je dobro za poljoprivredu.“

Kako je kazao, za današnju poljoprivredu je važno ukrupljavanje i stvaranje održivog prirodnog resursa.

"Da li su to nekadašnji kombinati ili nešto što je slično. Koliko znam, nekadašnji kombinati do danas nisu prevaziđeni. Na kraju treba stvoriti jednu ekonomsku celinu, kojoj u krajnjoj liniji nije potrebna ni subvencija. Razvoj poljoprivrede sa subvencijama je usitnjavanje poljoprivrednog poseda, kao što je bilo nekih ideja u zadnjih 20-ak godina, što je upravo suprotno onome što ceo svet danas radi. Te vrste programa se danas ne uklapaju ni u jednu politiku, posebno u politiku Svetske trgovinske organizacije, koja preporučuje ukidanje svih vrsta zaštita i umanjivanje subvencija, da bi omogućila globalnu konkurenciju.“

Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima

„Kako sam stariji sve više učim iz narodnih izreka. A izreka kaže – nije važno čija je kokoška, važno je da kokoška nosi jaje. Tako vam je i sa zemljištem. Ne vidim nijedan razlog zašto je važno čije je poljoprivredno zemljište. Važno je da poljoprivredno zemljište daje zaposlenost, investicije i što je najvažnije – maksimalan rod, prihod. Ja bih, kao neko ko ima jednu od većih firmi u poljoprivredi, bio najviše zainteresovan da država ograniči prodaju zemlje strancima, jer bi konkurencija bila manja. Pa bi MK Grupi bilo lakše i jeftinije da kupi zemljište. Ali, ne, obrnuto. Ja mislim da je konkurencija poželjna. Ni MK Grupa, niti bilo koja druga kompanija ne može da kupi sve zemljište. Nama je jako važno da od tog jako važnog resursa, gde Srbija ima komparativne prednosti, napravimo resurs koji će popraviti BDP, za korist svih građana Srbije.“

IT industrija

Kostić je smatrao da nemamo sofisticiranu radnu snagu da bismo budućnost Srbije zasnivali na proizvodnji mercedesa, audija, BMW-a.

"Slažem se da ima mnogo prostora u IT industriji. Mi imamo mlade, pametne ljude. Ali, treba im napraviti atraktivan ambijent. Jer, kad pogledam te mlade ljude sa elektrotehničkog i sličnih fakulteta, čim progovore strani jezik, pruži im se prilika i odu van Srbije. To je veliki problem, te ljude treba zadržati. Kod mladih ljudi ima dosta potencijala, ali treba naći način kako ih zadržati," objasnio je.

Kao predlog kako da zadržimo mlade u zemlji, Kostić je kazao da treba više da se promoviše preduzetništvo.

"Ta bolest nemanja preduzetništva nije samo u politici. Ona je u vaspitanju kod kuće, ona je u obrazovnom sistemu, ona je u religiji i na kraju u politici. Mogu da krenem od familije. Ako vi danas imate roditelje koji promovišu pravilo da im deca rade u državnim insitutijama. Kad ih pitate što ga šalju tamo, kažu – pa ima sigurnu platu, ne mora mnogo da radi. Greška! I, to nije promocija preduzetništva. Ako imate religiju koja ne promoviše preduzetništvo i bogatstvo, nego često nešto suprotno – to nije dobro."

Što se tiče politike, on je smatrao da zvanična politika treba da promoviše da sve što može da bude privatno – bude privatno.

"Privatno je efikasnije. Poznato je da je sve u državnim rukama manje efikasno. Neke stvari, naravno, treba da ostanu u državnim rukama, ali sve ostalo što može, treba da bude privatno," rekao je i dodao da sa promocijom treba krenuti odmah.

"Ne možemo mi iz ovoliko godina učmalosti, sporosti, nemanja preduzetništva da se promenimo za jedan dan ili jednu godinu. To je proces."

Monetarna politika i strane investicije

Kostić je u intervjuu N1 govorio kako smo monetarnom politikom našu privredu učinili manje konkurentnom.

"Svaka roba iz uvoza je za toliko jeftinija od domaće, koliko kurs nije pratio inflaciju. Praktično rečeno – izgubili smo ogroman broj radnih mesta u svim onim firmama koje više ne mogu da prodaju svoje proizvode, jer ih kompenzuju uvoznim. Sada su zatvorene i to je toliki gubitak za našu privredu koji se meri milijardama. Mi smo pratkično tim merama direktno subvencionisali strane privrede, a mi nemamo para ni za sopstvene subvencije," objasnio je.

On je smatrao da Srbija ima samo jedan izlaz - izvoz.

"Srpsku privredu može da razvija samo izvoz. A, da biste mogli vaš proizvod da izvezete, dinar mora da ima adekvatan kurs sa stranim valutama. Mora da se vodi aktivna politika kursa koja će omogućiti adekvatnu konkurentnost, koja će dovesti do razvoja srpske privrede i na kraju do blagodeti za svakog stanovnika ove zemlje."

Saveti za pokretanje sopstvenog biznisa

"Moramo preko medija više pričati o tome šta znači pokrenuti sopstveni biznis. Kada sam krenuo 1983, ja nisam imao privatnu kompaniju u kojoj bih se mogao zaposliti i raditi, bazirano na tome – koliko doprinosim toj firmi. Nego sam mogao da radim samo u državnoj firmi - ideš za pripravnika i znaš kolika ti je plata. Ja sam se u takvoj situaciji odlučio da pokrenem privatni biznis. Danas je teško vreme za pokretanje privatnog biznisa, ali imate mnogo mogućnosti da se zaposlite u dobrim privatnim kompanijama. Kada biste mene pitali – pre bih se opredelio da radim u nekoj razvijenoj kompaniji. Naravno, za one najpreduzetnije, spremne na rizik i koji imaju neki mali početni kapital... a, moram da kažem da danas nisu potrebne stotine hiljada ili milioni za pokretanje biznisa, dovoljno je da imate par hiljada ako imate dobru ideju. Ako imate dobru ideju – novac će se lako naći," zaključio je.