Energetski stručnjak Aleksandar Kovačević kaže za N1 da će zabrana uvoza ruske nafte morskim putem biti cenovno problem za NIS, jer je ruska nafta jeftinija od ostalih, ali da neće mnogo uticati na cenu nafte na našem tržištu jer se ona formira shodno cenama na mediteranskom tržištu, gde ruska nafta dolazi u smanjenom obimu. Upozorava i da stanovništvo izgleda nije dovoljno snabdeveno ogrevnim drvetim, te se lako može desiti da se struja koristi kao alternativa, što bi bilo veliko opterećenje za mrežu, imajući u vidu i da verovatnoća tehničkih otkaza nije mala. Ističe i da je u samoj Srbiji neophodna "vrlo delikatna koordinacija između gasa, daljinskog grejanja, nafte, ogrevnog drveta, EPS-a i velikih industrijskih potrošača", kako bi se poboljšali izgledi za predstojeću zimu.
On ocenjuje da u dugoročnom smislu povezivanje na naftovod „Družba“ kojim nafta iz Rusije preko Ukrajine stiže u Mađarsku, a što vlast pominje kao alternativu, nije održivo, jer je i taj naftovod na kraju svog životnog veka.
Povezane vesti
Smatra da je vrlo zanimljivo rešenje Rumunija, sa kojom se graničimo i koja je tradicionalni veliki proizvođač nafte i gasa, i sa kojom smo već imali nekoliko različitih projekata u tom domenu. Prema njegovim rečima, vrlo je zanimljiv i crnomorski region, gde se pored ruske nafte pojavljuje i nafta iz Kazahstana i Azerbejdžana.
Dodaje da je mediteransko tržište jedan od najvećih proizvođača nafte, i tu se pojavljuje nafta sa Bliskog istoka, iz Libije, ona koja stiže Sueckim kanalom, tako da i to, kako navodi, može da se razmatra kao alternativa.
Ali, ističe, da je problem pristupa moru ozbiljan problem sa kojim Srbija mora ozbiljno da se bavi.
Na pitanje da li je Srbija trenutno energetski stabilna, on kaže da energetska stabilnost ima jako mnogo dimenzija i da bi svaka ušteda u ovom trenutku dobro došla.
Imajući u vidu da stanovništvo nije dovoljno snabdeveno ogrevnim drvetom, i da može kao za alternativom posegnuti za električnom energijom, što bi u trenutku kada bude hladnije moglo da rezultira velikim opterećenjem elektroenergetskog sistema, on kaže da bi stanovnici trebalo da sada kada je manje hladno koriste struju, a ne kada bude najhladnije.
„Štednja u vreme kad je moguće štedeti, kad još nije suviše hladno, štedeti svaku vrstu energije“, bez obzira da li se radi o drvetu, gasu ili daljinskom grejanju, upozorava Kovačević i navodi da bila koja od ovih komponenti da nestane doći će do pojačanog trošenja struje.
Dodaje i da smo mi deo evropske interkonekcije odakle mogu doći i ekstremni šokovi i ozbiljni udari.
„Srbija je važan deo strukture sigurnosti elektroenergetskog sistema EU, na evropski sistem je sinhronizovana Ukrajina, odakle može poticati ozbiljan rizik, ali i velike količine energije.
Ne znamo dovoljno o rizicima koji se tiču snabdevanja naftom i gasom, najveći deo ruskog gasa stiže gasovodima preko Ukrajine, imali smo probleme sa Severnim tokom, bilo je kvarova… Evropski sistem nije toliko stabilan kako se očekivalo“, ukazuje on.
Ističe da je u samoj Srbiji potrebna dobra koordinacija između svih činilaca, kao i da se ozbiljno uzme u razmatranje verovatnoća tehničkog otkaza.
Podseća i da je je proizvodnja električne energije koncentrisana oko Beograda i na Đerdapu, te se do drugih regiona mora transportovati, što podrazumeva i gubitke.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare