„Kupovine se koriste za stvaranje političkih kontakata“: Da li je „Falkon 6x“ cena Makronove naklonosti?

U Beograd je pre nekoliko dana sleteo novi avion Falkon 6x, a prema pisanju specijalizovanog portala Tango Six-a, on je najverovatnije nabavljen za potrebe Avio-službe Vlade Srbije.

Iako zvaničnih informacija ni potvrda o nabavci ovog aviona nema, ova vest nije ni demantovana. Za sada je nepoznanica kako je avion nabavljen, sa kojim ciljem i koliko novca je za njega izdvojeno, piše Danas.rs.

Na društvenim mrežama pojavile su se spekulacije u prepirci političara Dragana Đilasa i predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić.
„Izgleda da nam uz Rafale iz Francuske stiže i Falkon za potrebe državnih funkcionera – čitaj Vučića. Cena prava sitnica – pedeset i nešto miliona evra“, napisao je Đilas na društvenoj mreži Iks (X).

Na to je usledio odgovor Brnabić.

„Zapanjujuće ograničen mašinski mozak tvrdi da smo kupili 12 Rafala za 2,7 milijardi evra da bismo ‘sakrili’ kupovinu jednog Falkona od 40 miliona evra“, napisala je ona, gde se prvi put pojavljuje cifra od 40 miliona, što pojedini mediji tumače kao potencijalnu cenu ovog aviona.

Podsetimo, Srbija je prošle godine potpisala ugovor o kupovini 12 novih višenamenskih borbenih aviona Daso Rafal (Dassault Rafale) od Francuske, a prema dostupnim informacijama, ta kupovina je ukupne vrednosti od 2,7 milijardi evra.

Ugovor je potpisan 29. avgusta 2024. godine u Beogradu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Emanuela Makrona. Prema najavama, ova nabavka uključuje ne samo avione, već i kompletan logistički paket, rezervne motore, obuku pilota i tehničkog osoblja, kao i prateću opremu. Međutim, nije poznato šta sve spada u taj paket i da li je avion Falkon deo upravo ovog dogovora, piše Danas.rs.

Ono što je zanimljivo, jeste da ista kompanija Daso proizvodi i Rafale i Falkon avione.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je do sada mehanizam nabavke krupnih stvari na zapadu i istoku bio vezan za Vučićev stil vođenja spoljne politike.

„On je uvek plaćao podršku. Svaki ugovor koincidira sa nekim ambicijama koje je razradio predsednički kabinet. Rafal nije kupljen zato što je bio jedini avion na tržištu, već je to posledica netransparentnog mehanizma komunikacije Makrona i Vučića“, ukazuje on.

Kupovine se, kako naglašava, koriste za stvaranje političkih kontakata.

„Svaka priča kod nas na kraju ima taj politički ili ekonomski netransparentni trag“, upozorava on.

Radić dodaje da vojska nije prepoznata u tome, kao ni Avio-služba.

„Oni su u situaciji da samo kasnije u papirima ‘aminuju’ tu odluku. Da su ti papiri dostupni, videli bismo verovatno kako postoji veliki vremenski razmak između toga kada smo saznali da će se nešto kupiti i naknadne saglasnosti sistema“, navodi naš sagovornik.

Kada se govori o vojnom delu priče, Radić objašnjava da većina zemalja ima dugoročni plan razvoja sistema odbrane i prateći dokument koji predviđa modernizaciju i to kao otvoreni dokument, koji se objavljuje.

„Prateći deo svih državnih poslova je i ugovoranje neke kontraisporuke, industrijske saradnje, razmene… traži se mehanizam kako da dobijete i dodatni stimulans koji će biti u interesu vaše ekonomije. U slučaju Srbije to ne postoji“, upozorava on.

Što se tiče aviona Falkon, Radić smatra da potreba za nabavkom takvog aviona postoji.

„Falkon 50 koji imamo je kupljen još 1982. godine i to je zaista prestar avion. I već godinama se stvarala slika da treba kupiti novi avion“, navodi on.

Kako podseća, u međuvremenu je nabavljen brazilski Embaer Legasi (Embraer Legacy).

„To je veliki, prestižni avion. Međutim i nabavka tog aviona je kontroverzna. On je polovan stigao iz Brazila, a prethodno je bio u vlasništvu firme koja, eto, slučajno stoji iza kupovine Galenike, što je dovoljno da budi sumnju. Taj avion je relativno nov, vrlo upotrebljiv i veliki. Ali očigledno su procenili da za flotu treba uzeti još jedan avion da se zameni stari Falkon 50“, kaže Radić.

On naglašava da tu postoji i druga tema, a to je „licemerje“.

„Zemlja se nalazi u dubokoj političkoj krizi. A ako se priča da je glavni motiv bunta korupcija u društvu, a vi u takvoj situaciji kupujete prestižni avion, to ostavlja prilično gorak ukus u ustima“, ukazuje naš sagovornik.

Što se tiče cene, Radić navodi da je o njoj teško govoriti, jer može da bude promenjiva, posebno u ovakvim nabavkama.

Da li je pre kupovine Falkona morala da se raspiše javna nabavka?

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) za Danas objašnjava da Avio-služba Vlade Srbije može da nabavlja nove avione, ali da je kao i svaki drugi naručilac u obavezi da takvu nabavku prvo planira, a zatim i da sprovede jedan od postupaka koji su predviđeni Zakonom o javnim nabavkama.

„Međutim, u njihovim planovima nabavki ni za 2024. ni za 2025. godinu se ne može pronaći ništa slično ovoj nabavci, što znači da ona nije planirana“, ukazuje on.

Nenadić navodi da je prva dilema da li je uopšte Avio-služba, kao najlogičniji naručilac, sprovela ovu nabavku ili je to uradio neki drugi državni organ.

„Kao druga stvar tu je pitanje za koje do sada ne postoji jasan odgovor, da li je primenjena bilo koja od procedura javnih nabavki ili su one po nekom osnovu isključene“, pita sagovornik.

Kako dodaje, postoji mala mogućnost da je primenjen neki od postupaka javnih nabavki, ali da podatak o kupovini još nije objavljen.

Rok da se taj ugovor objavi je, kako kaže, 45 dana.

Ukoliko to nije slučaj, Nenadić navodi citat iz Zakona o javnim nabavkama, prema kom je potencijalno ova nabavka mogla biti izuzeta.

„Postoji mogućnost da se na osnovu odluke vlade isključi primena zakona ukoliko bi Republika Srbija morala da otkrije podatke čije je otkrivanje u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti“, piše u Zakonu.

Međutim, Nenadić veruje da to nije bio slučaj.

„Moje mišljenje je da primeni ovog izuzetka nije bilo mesta u konkretnom slučaju, jer je nabavka mogla da se sprovede, a da se ne objave oni podaci koji su bezbednosno osetljivi“, objašnjava on.

Druga mogućnost da se nabavka izuzme od primene zakona bi, prema njegovim rečima, postojala ukoliko je ona podvedena pod neki međudržavni sporazum između Srbije i Francuske.

„Srbija sa Francuskom ima potpisan međudržavni sporazum, koji isključuje primenu Zakona o javnim nabavkama, ali prema onome što je do sada bilo poznato, on se odnosio na radove u vezi sa Beogradskim metroom i na još neke infrastrukturne projekte“, podseća Nenadić.

Kako dodaje, ništa od toga ne isključuje obavezu da se to saopšti građanima.

„Šta god da je slučaj od svega ovoga, ne postoji nijedno opravdanje da Vlada ne izađe u javnost sa podacima o tome šta je kupljeno i koliko je plaćeno, kao i po kom osnovu nije bio sproveden postupak javne nabavke“, zaključuje Nenadić.