Maksimalno povećanje minimalne zarade: "Opravdano, ali ekonomski neisplativo na duže staze"

Minimalna cena rada za 2025. godinu iznosiće 53.592 dinara, što je za 13,7 odsto više od minimalca za ovu godinu. I ova cifra pokriva minimalnu potrošačku korpu od 53.000 din. Zahtev sindikata Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbija bio je da minimalac iznosi 61.858 dinara. Premijer Vučević je rekao da je ovo prvi put posle šest godina da se odluka donese kroz dijalog na SES-u a ne da je Vlada Srbije donosi jednostrano. U evrima, minimalna zarada u Srbiji u evrima ide preko 450. Da li je ovo maksimum pregovora i zašto nije moglo više?

"U ovom trenutku to je bio maksimum koji smo mogli da dobijemo. Sama reč pregovori kaže - to su pregovori, nisu konačne pozicije svih učesnika u pregovorima. Tako da je očekivano da su svi bili spremni na neke kompromise. Mi smo imali određenu granicu, a ona je bila izjednačavanje minimalne cene rada sa minimalnom potrošačkom korpom. To je crvena linija ispod koje se ne može ići", izjavio je Miloš Miljković.

N1: I dobili ste minimum?
"To je bio cilj nama prošle godine, sada nam se čini da smo dobili maksimum. Ali, nema mesta euforiji, ne treba da slavimo ovo, ovo nam daje dobru osnovu i temelje za naredne pregovore. Jurimo 650 evra do 2027. godine", rekao je Miljković.

On kaže da sa dinamikom od 8 do 10 posto, koliko je povećanje bilo, to ne bi bilo izvodljivo, ali da sa sadašnjim povećanjem od skoro 14 posto, ta cifra jeste dostižna.

Profesor Arsić, međutim, kaže da povećanje od 14 odsto ne bi trebalo da postane "standard", jer ekonomski nije održivo. A na pitanje koliki bi minimalac trebalo da bude, kaže:

"Potrebno je da minimalnu zaradu ocenjujemo kako sa strane mogućnosti radnika koji od nje žive, tako i sa stanovista privrede da može da je isplaćuje. Minimalac u Srbiji u odnosu na EU je relativno visok, ako poredimo sa zemljama Evrope, pripada u gornjoj trećini", kaže Arsić.

Ali, naglašava, ono što je ključno je da se stvore ekonomski uslovi da se kreira relativno visoka dodata vrednost na radnim mestima, odnosno da postoji velika produktivnost.

"U celoj Evropi zarade rastu relativno brzo, nestašica radne snage u Srbiji postoji kao i u Evropi. Ja lično procenjujem da neće biti održivo tako veliko povećanje. Jer, inflacija bi trebalo da bude manja, rast privrede je oko četiri posto, tako da ako bi zarade rasle brže od toga onda bi to povećalo učešće zarade u troškovima, što znači rast cena. I to se u Evropi delimično događa, jedan od razloga je to što zarade rastu brže od proizvodnje", pojasnio je Arsić.

Kako je rekao, nekada zarade mogu da rastu brže od proizvodnje. "A to znači preraspodelu dohotka od poslodavaca ka zaposlenima i to je možda bilo potrebno Srbiji. Ali, to ne moze da traje deset godina", dodao je.

O tome da li je 650 evra do 2027. moguć iznos minimalca, Arsić kaže - teško.

Arsić kaže da je četiri posto godišnje realan rast zarada u odnosu na privredu.

Pa na pitanje da li je ovo povećanje minimalca ili samo održavanje kopovne moći građana, kaže da - jeste povećanje.

"U ovom trenutku jeste povećanje, jer su zarade povećane više nego inflacija. Što je opravdano u ovom trenutku, ali ne može da bude ekonomski opravdano za dalje", ponavlja Arsić.

Kako su računali sindikati

Miloš Miljković dodaje da su i sindikati imali svoju računicu.

"Mi smo do 61.000 dinara došli tako što smo radili analize, ali nam je fokus bila direktiva Evropske komisije koja daje preporuku da se minimalne zarade izjednače u rasponu od 50 do 60 prosečne neto zarade. Nama je u aprilu ona bila 100.000, sada je nešto iznad 96.000 dinara. Tako da smo mi sada negde na 55 posto neto prosečne zarade", naveo je Miljković.

O tome koliko ljudi u Srbiji prima minimalac, kaže:

"Cifra koju smo dobili na pregovorima je oko 114.000, mi smatramo da je ta brojka malo veća. Tu je bitan trenutak da svi koji primaju za par hiljada više od minimalca se ne računaju. Ako znamo da je medijalna zarada 74.000, a ukupan broj zaposlenih je 2,4 miliona, imate da 1,2 miliona ljudi prima do 74.000 dinara. Zato smo rekli da ovo ne trebamo da slavimo, već da se fokusiramo na povećanje ostalih zarada".

Miljković kaže da je kod nas "primanje minimalca postala praksa".

Prema rečima profesora Arsića, izjednačavanje minimalca sa minimalnom potrošačkom korpom je "simboličan rezultat".

"Ono će uticati na standard ograničenog broja ljudi, na zarade ostalih radnika utiče stanje na tržištu radne snage. I zato je potrebno da Vlada stvori ambijent koji će omogoćiti rast prosečne zarade", naglasio je Arsić.

A u Udruženim sindikatima Srbije "Sloga" ocenjuju da je dogovor o minimalnoj ceni rada za 2025. godinu "sraman čin i da predstavlja kapitulaciju sindikata uključenih u Socijalno-ekonomski savet".

"Ne mogu a da se ne nasmejem na to, mi kao sindikat ne komentarišemo druge sindikata i njihov rad. Ali, prozivaju nas oni koji zajedno sa poslodavcima, naročito u državnim kompanijama, rade na gušenju sindikata Nezavisnost. Oni misle da mi to ne znamo", odgovorio je Miljković.