Mali: Geopolitička dešavanja nisu značajnije uzdrmala privredu Srbije

Biznis 09. dec 202214:238 komentara
Izvor: Tanjug/Rade Prelić

Geopolitička dešavanja nisu značajnije uzdrmala privredu Srbije, poručio je ministar finansija Siniša Mali povodom usvajanja republičkog budžeta za 2023. godinu.

„Uspevamo da održimo i sačuvamo našu ekonomiju, našu privredu, da zaštitimo građane i njihov životni standard. Naša ekonomija je i dalje na čvrstim nogama, javne finansije su nam potpuno stabilne i imamo snage da nastavimo borbu i da iz navedene svetske krize izađemo jaki“, rekao je Mali.

Povezane vesti

Ocenio je da je budžet razvojan, jer podržava dalji rast investicija koji je neophodan, ali i socijalno orijentisan, jer će nastaviti da podržava i građane Srbije i privredu tokom aktuelne krize, saopštilo je Ministarstvo privrede.

Budžetom su predviđaju prihodi državne kase od 1.843,4 milijarde dinara i rashodi od 2.107,4 milijarde dinara.

Projekcije budžeta, po rečima Malog su konzervativne, pravljene u skladu sa lošim ekonomskim prognozama u svetu i daju dozu predostrožnosti kako se posledice eventualne dalje eskalacije krize ne bi odrazile na ukupna ekonomska dešavanja u zemlji.

„Lako ćemo veći priliv, ukoliko ga bude, preusmeriti u druge projekte, važno je očuvati stabilnost što je okosnica budžeta za narednu godinu“, rekao je Mali.

Budžetom za 2023. godinu, kako je rekao, predviđeno je dalje povećanje penzija nakon novembarskog rasta, i to do 12,1 odsto u januaru, povećanje plata u javnom sektoru u istom mesecu, u iznosu od 12,5 odsto, povećanje plate za vojna lica, oficire, podoficire i vojnike po ugovoru za 25 odsto, te rast minimalne zarade od 14,3 odsto.

Ministar je naglasio i da budžet predviđa dalje poresko rasterećenje zarada.

„Uz sve to, budžet predviđa nastavak velikih kapitalnih, infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, zdravstva, zaštite životne sredine, sporta. Ne odustajemo od velikih javnih ulaganja i nastavljamo da gradimo Srbiju i u ovakvim okolnostima“, rekao je Mali.

On je dodao da su predviđena važna i neophodna ulaganja u energetski sektor, kako kroz izgradnju i obnovu energetske infrastrukture, tako i kroz nabavku svih vrsta energenata.

„I građani i privreda u svakom trenutku moraju da imaju dovoljne količine struje, gasa, goriva, uglja…“, rekao je Mali.

On se zahvalio poslanicima koji su glasali za usvajanje budžeta i seta pratećih zakona, ali i na kritikama koje su bile konstruktivne, sa ciljem da se čuje glas građana.

„Sve drugo je politikanstvo. Odgovorili smo na sve nedoumice opozicije i napravili budžet najbolje što smo mogli u trenutnim okolnostima za naše građane“, istakao je Mali.

On je objasnio da se sledeće godine računa na prihode uvećane za oko 7,8 odsto u odnosu na budžet za tekuću godinu, odnosno za 133,8 milijardi dinara.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika.

U strukturi ukupnih prihoda, kako je objasnio, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski čine 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta.

Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta iznosiće 147,41 milijardu dinara, što je rast od oko 11 milijardi dinara u odnosu na 2022. i čini 6,99 odsto ukupnih rashoda.

Najveći deo ovih većih izdavanja predviđen je za zaštitu porodice i dece, socijalnu zaštitu, boračko-invalidske zaštitu, tranzicioni fond, poboljšanje učeničkog i studentskog standarda, podršku školovanja i usavršavanja mladih talenata, sportske stipendije, nagrade i priznanja, podršku prisilnim migrantima i unapređenje sistema upravljanja migracijama.

Budžetom je predviđen fiskalni deficit od 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, što čini smanjenje u odnosu na projektovani deficit za ovu godinu od 3,9 odsto, a rezultat je pre svega uvećanih izdvajanja za nabavku energenata, čija je cena na svetskom tržištu višestruko porasla.

Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države, kako je rekao Mali, smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP.

Ta dinamika je u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom koji predviđa postepeno smanjenje deficita opšte države na nivo od 1,4 odsto BDP u 2025. godini, i pad učešća javnog duga na 54 odsto BDP.

„To je dobar rezultat ako se ima u vidu svetska ekonomska kriza koja traje u celom svetu, a koja se tek zahuktava. Ciljevi fiskalne politike ostaju usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i održanje nivoa javnog duga ispod nivoa Mastrihta“, rekao je Mali.

On je istakao da očekuje da se sledeće godine ostvari rast BDP-a od 2,5 odsto, što bi, kako je ocenio, bio dobar rezultat s obzirom na to da i jače ekonomije od Srbije klize u recesiju.

Komentari

Vaš komentar