Malo ka njima, malo kontra: Srbija na putu ka ciljevima održivog razvoja - znate li šta su SDG, ESG, CSR?

Republički zavod za statistiku objavio je novi "Izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji".

Srbija je, podsetimo, septembra 2015. godine, kao sve države članice Ujedinjenih nacija, usvojila Agendu 2030, koja predstavlja viziju održivog razvoja i boljeg, stabilnijeg i bezbednijeg života za sve. Agenda sadrži kratkoročne i dugoročne ciljeve i potciljeve u ekonomskoj, socijalnoj i ekološkoj sferi - ukupno ih je 17.

"Jedan od temeljnih principa na kome počiva ovaj strateški okvir je da se niko ne izostavi iz razvojnih procesa i razvojnih dostignuća", pojašnjava se u izveštaju RZS.

I, dokle smo stigli kada je reč o ciljevima održivog razvoja (engleski SDG, na srpskom jeziku COR)?
Prema izveštaju RZS beležimo i veliki napredak u pojedinim oblastima, ali i stagnaciju kod pojedinih ciljeva, a kod nekih čak i nekonzistentne trendove.

"Republika Srbija je napravila veliki napredak u smanjenju ekstremnog siromaštva, što se odnosi na prvi cilj (COR 1). Iako se napredak registruje i za mušku i za žensku populaciju, prisutan je rodni jaz u korist muškaraca. Napredak je posebno veliki među mladim muškim stanovništvom (18-24 godine) ali se udaljavanje od cilja registruje među starijim stanovnitšvom (65+), posebno starijim muškarcima, kao i ženama koje se po starosti mogu svrstati u kontingent starije radne snage (55-64 godine)", navodi se u izveštaju.

Značajan napredak u smanjenju siromaštva je, kako se dodaje - vidljiv i usled opadanja stope rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti.

"Ali su pod rizikom da izostanu iz ovih razvojnih procesa stariji muškarci (65+). Umeren napredak se beleži u pogledu obuhvata stanovništva uslugama snabdevanja vodom za piće i uslugama sanitacije, kako u opštoj populaciji, tako i u populaciji koja živi u romskim naseljima. Što se tiče otpornosti stanovništva na ekstremne klimatske događaje i druge ekonomske, društvene i ekološke šokove i katastrofe beleži se smanjenje broja žrtava katastrofa, kao i smanjenje ekonomskih gubitaka usled katastrofa", navodi se u izveštaju.

Značajno udaljavanje od prvog cilja registrovano je u mobilizaciji resursa za primenu politika okončanja siromaštva  - dok se više odvaja za zdravstvo, smanjuje se izdvajanje za socijalnu zaštitu.

U izveštaju se detaljno navode rezultati praćenja napretka kod svih 17 ciljeva Agende 2030.

Kao napredak se, između ostalog, beleži i rast dela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, zatim opadanje udela neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti (što znači da sve manje ljudi radi "na crno").

Povećavaju se ukupna ulaganja u istraživanje i razvoj, raste i broj istraživača na milion stanovnika.

Smanjuje se ukupno proizvedeni opasni otpad po glavi stanovnika, a udeo ukupno tretiranog opasnog otpada u odnosu na stvoreni opasni otpad je na nivou od gotovo 100 odsto.

Smanjuje se broj žrtava namernih ubistava, smanjen je broj žrtava trgovine ljudima...

Nažalost, ne beleži se samo napredak u ispunjenju ciljeva održivog razvoja, već i kretanje "u kontra-smeru".

Udaljavanje od ciljeva

U izveštaju se konstatuje da se u Srbiji povećava udeo odraslog stanovništva koje se suočava sa nesigurnosti hrane, kao i da se smanjuju državni rashodi usmereni na poljoprivredu.

"Opada udeo dece koja postižu najmanje minimalni nivo dostignuća u čitanju i matematici, i na kraju prvog ciklusa (1-4 razreda) i na kraju drugog ciklusa (8. razred) osnovnog obrazovanja. Povećava se udeo učenika starosti 15 godina koji nisu dostigli najmanji fiksni nivo postignuća na PISA skali za tri osnovna školska predmeta", konstatuje se u izveštaju.

Povećava se udeo žena koje su prvi put stupile u brak ili vanbračnu zajednicu pre 15. i pre 18. godine života. Povećan je i udeo dece starosti 1-17 godina koja su bila izložena fizičkom kažnjavanju i/ili psihološkoj agresiji, kao i broj neosuđenih pritvorenika u ukupnoj zatvorskoj populaciji.

Smanjen je iznos zvanične razvojne pomoći usmerene na vodosnabdevanje i sanitaciju.

Povećava se ukupno proizvedeni komunalni otpad. Povećava se udeo degradiranog zemljišta u ukupnim kopnenim površinama.

Opao je ukupni državni prihod kao udeo u BDP. Opao je iznos doznaka kao udeo u ukupnom BDP.

Gore-dole

Postoje i trendovi koji nisu konzistentni, konstatuje se u izveštaju.

Među njima je i primetan napredak u pogledu univerzalnog pristupa uslugama koje se odnose na polnu i reproduktivnu zdravstvenu zaštitu, uključujući planiranje porodice, ali uz istovremeno negativne tendencije usled blagog povećanja stope rađanja među adolescentkinjama.

"Blago se povećava distribucija lekara, ali se smanjuje gustina i distribucija stomatologa i farmaceuta, dok gustina i distribucija medicinskih tehničara i babica stagnira", navodi se u izveštaju.

Kada je reč o bankarskim uslugama dostupnim građanima - broj filijala na 100.000 odraslih stanovnika se smanjuje, ali se povećava broj bankomata.

Opada putnički saobraćaj, ali se povećava teretni.

Detaljan izveštaj, zasnovan na podacima 137 indikatora iz oktobra 2023. godine, dostupan je na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

A, šta je ESG i ima li to veze sa SDG (COR)

Ciljevi održivog razvoja  (SDG ili COR) za biznis predstavljaju, kako je to definisano u publikaciji ESG/SDG Barometar 2023 "svojevrstan putokaz u analizi eksternog okruženja i konteksta održivosti, kao i u mapiranju prilika i rizika po poslovanje".

S druge strane, ESG (eng. Environmental, Social, Governance ili okruženje, društvena odgovornost, upravljanje) odnosi se (prema istom izvoru) - na skup faktora koji se tiču životne sredine, socijalnih i upravljačkih pitanja koje kompanije uzimaju u obzir pri upravljanju svojim poslovanjem, a investitori prilikom ulaganja, u pogledu rizika, uticaja i prilika koje ovi faktori nose.

Pojednostavljeno rečeno - ciljevi održivog razvoja (SDG) su skup od 17 ciljeva koje su članice UN usvojile 2015. godine u cilju okončanja siromaštva, zaštite planete i obezbeđivanja napretka za sve građane. A, ESG faktori su skup kriterijuma koji se koriste za merenje održivosti i odgovorne poslovne prakse kompanija.

SDG i ESG su usko povezani.

Naime, mnogi ciljevi održivog razvoja mogu se postići kroz primenu ESG principa.

Jedan od primera je smanjenje emisije ugljen dioksida, ili poboljšanje uslova rada zaposlenih, prihvatanje različitosti - primena ESG principa doprinosi ubrzanju ostvarenja ciljeva održivog razvoja.

Primena ESG principa u poslovanju za kompanije danas predstavlja i uslov za brojna strateška partnerstva - bez obzira da li je reč o zajedničkom poslu ili investiranju.

Značaj primene ESG principa za kompanije

Neprimenjivanje ESG principa otežava nalaženje investitora, obezbeđivanje priuštivih kredita i pristup međunarodnom tržištu, ukazuju i u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), članici grupe Svetske banke.

"Bez obzira da li se radi o Evropi ili tržištima u razvoju - smatramo da je ESG ključan za poslovni uspeh kompanije. I smatramo ga neophodnim za njene klijente, lokalne zajednice, šire zainteresovane strane i životnu sredinu. Za nas, transparentnost – i ESG u širem smislu – nedvosmisleno pripadaju poslovnoj jednačini", navode za portal N1 u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC).
Kako ukazuju, Evropska direktiva o izveštavanju o održivosti (CSRD), kao i brojne druge, zahtevaju od evropskih firmi da izveštavaju o svojim ESG praksama.

"Kompanije izvan EU koje primaju sredstva od učesnika na finansijskom tržištu EU moraće da pruže informacije o svojim ESG rizicima i praksama, što predstavlja deo analize pre  odobravanja sredstava i kredita. Naime, Uredba o transparentnosti održivih finansija (SFDR Sustainable Finance Disclosure Regulation) obavezuje učesnike na finansijskom tržištu iz EU (npr. banke i investicione fondove) da uzmu u obzir ESG faktore prilikom donošenja odluka o investiranju u određenu kompaniju. Sigurno je lakše da banke i fondovi koji su obveznici SFDR i imaju sedište u EU da investiraju ili uspostave poslovni odnos sa kompanijama koje već pružaju informacije o ESG, nego da dodatno obavljaju detaljnije provere, što stvara i dodatne troškove kreditiranja", objašnjavaju u IFC.

Mnoge kompanije na tržištima u razvoju, kako objašnjavaju - teže da zaobiđu nefinansijsko izveštavanje, pa ne objavljuju podatke o održivosti i kako upravljaju određenim  rizicima povezanim sa ESG.

"Uskoro, međutim - neće imati izbora u vezi sa tim, s obzirom na nove zahteve EU, iako još nisu uspostavili sisteme koji će im biti potrebni za upravljanje i praćenje ovih podataka", upozoravaju u IFC.

Gde je tu CSR?

CSR (Corporate Social Responsability ili društveno odgovorno poslovanje) , kao i ESG, za cilj ima "promociju odgovornog i održivog poslovanja radi postizanja pozitivnih društvenih uticaja, i uticaja na životnu sredinu" ("Kratki vodič kroz ESG").

"Oba pristupa podstiču preduzeća da integrišu održivost i društvenu odgovornost u svoju poslovnu strategiju, kao i da razumeju i uzmu u obzir potrebe i očekivanja zainteresovanih strana", navodi se u ovom vodiču.

Najkraće rečeno - društveno odgovorno poslovanje su aktivnosti i inicijative koje kompanija dobrovoljno pokreće, organizuje i sprovodi u cilju unapređenja zajednice i okruženja u kojem posluju, ali i društva u celini.