Kada analiziramo budžet - postoje prilično visoka davanja ekonomskog karaktera, a kada govorimo o socijalnim davanjima ona su minimalna ili se čak smanjuju. Država ima i mogućnosti, i prostora da učini nešto za ekonomski i socijalno najugroženije kategorije građana, ali to je pitanje nevidljivosti te grupe, ili nespremnosti države da adekvatno reaguje, ocenila je za N1 Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11. Ova inicijativa danas je predstavila izveštaj "Iskrivljena slika - ekonomska i socijalna prava u Srbiji" u kojem se ističe da i novu ekonomsku krizu čekamo bez ikakve podrške za najsiromašnije među nama.
Ekonomski i socijalno najugroženije kategorije građana su: radnici koji rade za minimalac, porodice sa više od četvoro dece, građani koji nemaju lične karte ili zdravstvene knjižice, Romi, interno raseljena lica sa Kosova i građani koji su korisnici novčane ili druge vrste socijalne pomoći, navodi se u izveštaju Inicijative A 11 “Iskrivljena slika”, koji je danas predstavljen javnosti.
Pročitajte još:
Mnogi od problema na koje se ukazuje u izveštaju o stanju socijalno ekonomskih prava za 2021. godinu, prema oceni gošće N1 koja je i koautorka izveštaja – nisu novi, ali se ponavljaju iz godine u godinu.
„Prošla, 2021. godina se donekle razlikuje, jer je prvi put uvedena mera za nezaposlene – podsetimo tokom 2020. nije bilo ciljanih državnih mera. Tako da je bilo malo pomaka, ali tih 6.000 dinara nije dovoljno za već prilično ugrožen položaj ovih građana“, navela je Milica Marinković.
Ni propisi, dodaje, ne idu na ruku ugroženima.
„Ima dosta spornih stvari, već duže vreme ne nailazimo na pozitivan odgovor države“, navodi ona dodajući da Srbija, između ostalog, nema ni Strategiju o socijalnoj zaštiti i smanjenju siromaštva.
Marinković navodi da su moguće promene koje ne bi zahtevale puno budžetskih izdataka ali bi ovim građanima pomogle.
Za primer navodi isplatu roditeljskog dodatka koji roditeljima sleduje sve do četvrtog deteta. Porodica koja dobije pet dete nema pravo na ovo finansijsko davanje iz budžeta.
„Zapravo je mali broj porodica koje u Srbiji imaju više od četvoro dece, a država i dalje drži tu meru“, navodi ona.
Gošća N1 ukazuje i na veoma mali iznos socijalne pomoći – osnova je oko 8.000 dinara po osobi, a ti iznosi se povećavaju u odnosu na procenu socijalnog radnika.
O sudbini ljudi odlučuje algoritam
Na pitanje da li je Zakon o socijalnoj karti, koji se primenjuje od marta, doneo nešto dobro, Milica Marinković odgovara odrično.
„Podneli smo inicijativu za ocenu ustavnosti tog zakona. Sve odredbe Zakona o socijalnoj karti smatramo spornim, osim uvodnih i zaključnih. Primena je tek počela, još nema naznaka o efektima, ali po postojećim odredbama mogući su vrlo negativni efekti. Cilj ovakvog zakona je da neko što pre izgubi neko pravo kada izgubi određeni uslov. A, to pravo će mu ukinuti algoritam koji će sam odlučivati, odnosno veštačka inteligencija. Tako je po odredbama koje su sada na snazi. Nadamo se da će doći do nekih promena“, ističe sagovornica N1.
Ona ističe da ovaj zakon ugrožava prava građana, dovodi do novog kršenja njihovih prava, da nije u skladu sa ustavom, a ni sa međunarodnim sporazumima koje je Srbija ratifikovala.
„Konvencija Saveta Evrope koja se bavi ovom tematikom štiti ljude da nikada ne sme biti algoritam – veštačka inteligencija ta koja sama odlučuje, mora ljudski faktor biti dodatni. Jer, uvek u praksi imate nepredviđene situacije i moguće greške. A, ovde kad dođe do greške, nemate nikoga ko to može da ispravi“, zaključila je Milica Marinković iz Inicijative A11.
Pogledajte celo gostovanje na N1:
