Merkosur i Kina zajedno protiv carina SAD?

Američke carine i rastući ekonomski uticaj Kine u Južnoj Americi podstiču planove za sporazum o slobodnoj trgovini između zajedničkog južnoameričkog tržišta Merkosur i Kine. Ali koliko je taj plan realan?

„Brazili Kina saglasni su da je važno ubrzati pregovore o sporazumu između Merkosura i Kine“, navodi se u zvaničnom saopštenju brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, prenosi Dojče vele (DW).

Saopštenje je objavljeno neposredno nakon jednosatnog telefonskog razgovora Lule i kineskog predsednika Si Đinpinga 26. jula. Još 30. juna ove godine Lula je na samitu Merkosura u Asunsionu javno pozvao na pokretanje formalnih pregovora sa Pekingom. Urugvaj takođe podržava tu inicijativu.

Međutim, dve zemlje će verovatno morati još malo da sačekaju. Formalni pregovori mogu početi tek kada sve članice Merkosura odobre takav projekat. Grupa trenutno ima pet članica sa pravom glasa: pored Brazila, Urugvaja i Bolivije, tu su i Argentina i Paragvaj, dve zemlje koje su dosad bile uzdržane prema sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom.

„Možemo i drugačije“

„Mislim da je ovo za sada pre svega politički signal. Kina i Brazil poručuju SAD, imajući u vidu carine: možemo i drugačije“, objašnjava za DW Samina Sultan iz Instituta nemačke privrede (IW) u Kelnu.

Od političke poruke do konkretnog teksta sporazuma je dug put, iako ideja dobija sve veću podršku, kaže stručnjakinja za evropsku ekonomsku politiku i spoljnu trgovinu.

Američki predsednik Tramp je 30. jula 2025. predsedničkom uredbom uveo kaznene carine od 40 odsto na robu iz Brazila. Vrhovni sud SAD je u februaru ove godine te carine proglasio nezakonitim. Tramp je 22. jula ponovo naredio uvođenje kaznenih carina.

Ledeno doba između Brazila i SAD

Brazilski predsednik Lula izrazio je nezadovoljstvo zbog novih carina u autorskom tekstu za Vašington post.

„Brazilske kompanije zameniće svoje dobavljače iz SAD partnerima iz drugih regiona“, napisao je.

Latinskoj Americi i Karibima nisu potrebni ni nosači aviona koji patroliraju njihovim vodama, niti kaznene carine. „Ono što nam nedostaje“, poručio je Lula, „jesu pouzdani i predvidljivi partneri."

Trampove kaznene carine dodatno podstiču već ionako snažnu trgovinu između Brazila i Kine. Prema podacima brazilskog ministarstva trgovine (Mdic), robna razmena u prvoj polovini 2026. porasla je za 15,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno je bilateralna trgovina sa SAD pala za 12,8 odsto.

Luke, železnice, putevi: Kina ulaže u Latinsku Ameriku

„Merkosur je veoma privlačno tržište za kinesku robu“, kaže Rolf Langhamer, stručnjak za spoljnu trgovinu sa Instituta za svetsku ekonomiju (IfW) u Kilu, u razgovoru za DW. Dugoročna strategija Kine za osvajanje latinoameričkog tržišta obuhvata i izgradnju peruanske kontejnerske luke Čankaj.

Prva luka u Južnoj Americi pod kineskom kontrolom otvorena je u novembru 2024. Kina je u taj projekat, realizovan u okviru međunarodne inicijative „Novi put svile“, uložila 3,5 milijardi dolara.

Luka na Pacifiku bi železničkom prugom trebalo da bude povezana sa lukama na brazilskoj obali Atlantika. Međutim, planovi za takvu „međuokeansku železnicu" još su u pripremnoj fazi.

Strah od poplave kineske robe

Kina je već ubedljivo najveći trgovinski partner Brazila i Merkosura (vidi grafikon). Zbog toga planovi za sporazum o slobodnoj trgovini na prvi pogled deluju logično.

Međutim, studija Brazilskog i kineskog poslovnog saveta (CEBC) posvećena toj temi ukazuje i na rizike takvog sporazuma.

„Postoji bojazan da bi, zbog kineske konkurentnosti, moglo doći do trgovinskih neravnoteža, kao i pada proizvodnje i zaposlenosti“, navodi se u studiji.

Strah od kineskog „udara" bio je jedan od razloga zbog kojih je brazilski predsednik Lula dosad bio među kritičarima sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom. To što je sada, pod pritiskom američkih kaznenih carina, promenio stav, donelo mu je kritike.

Langhamer: Sporazum je rizik

„Više od jedne decenije Brazil je zastupao stav da bi takav trgovinski sporazum naneo ozbiljnu štetu njegovoj industriji“, komentariše brazilski stručnjak za Kinu Igor Patrik u brazilskom dnevnom listu Folha de S. Paulo.

„Međutim, sada se zemlja nalazi pred liberalizacijom svog tržišta", navodi.

Stručnjak IfW Langhamer nada se da će brazilska inicijativa biti zakočena.

„Kina trenutno preplavljuje svetska tržišta subvencionisanim proizvodima", kaže on. „Mislim da zemlje Merkosura znaju koliki je rizik sklapanja takvog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom."