Milanović o Fiskalnoj strategiji: Najveći rizici EPS i Srbijagas

Biznis 14. jun 202220:31 > 20:361 komentar
Izvor: N1

Da li će, zbog porasta inflacije, rasti i plate i minimalna cena rada pitanje je za Vladu Srbije, kaže Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Srbije. "U trenutnim planovima nema eksplicitnih najava da će se plate povećavati više nego što je isprva projektovano. Za plate u javnom sektoru imamo očuvanje dosadašnjeg nivoa. A, kada govorimo o privatnom sektoru, Fiskalna strategija nije mesto gde se nalaze ti podaci. Takođe, pitanje minimalne zarade više se odnosi na privatni sektor. Vlada će to verovatno obraditi u sklopu drugih dokumenata", kaže Milanović koji je za N1 govorio o usvojenoj Fiskalnoj strategiji. Kada je reč o fiskalnim rizicima u narednom periodu, najveći dolaze od, kaže, javnih preduzeća - EPS-a i Srbijagasa.

Vlada Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. kojom se predviđa da će Srbija , uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ostvariti privredni rast od 3,5 odsto u ovoj godini, a u sledećoj godini četiri odsto. U uslovima geopolitičke krize i prisutne neizvesnosti revidirane su makroekonomske projekcije, ali se recesija ne očekuje. Marko Milanović ističe da je Fiskalna strategija ključni strateški dokument koji pokazuje kako će se voditi fiskalna i ekonomska politika u naredne tri godine.

Pročitajte još:

„Zbog specifičnih okolnosti – obilja neizvesnosti i ekternih škokova nadovezanih jednih na druge i pravljenja stragegije u vreme kada vlada još nije formirana, Fiskalna strategija ima određena objektivna ograničenja u sadržaju, ali je odličan signal u smislu ekonomske politike. Jer, Vlada za razliku od ranijih kriza sada nije odložila usvajanje ovakvog dokumenta, čime šalje poruku da postoji institucionalna stabilnost da će se insistirati na zdravim osnovama vođenja ekonomske politike“, navodi gost N1.

Milanović ističe da će Vlada zadržati ključno sidro, predviđeno je obaranje fiskalnog deficita sa tri odsto za koliko se procenjuje za 2022. godinu na 0,5 odsto u 2025. godini.

Najveći rizici u narednom periodu potiču, kaže – od javnih preduzeća.

„I to od javnih preduzeća u energetskom sektoru – EPS-a i Srbijagasa, i tu je glavna zamerka na ovaj dokument – Fiskalna strategija s jedne strane dosta teksta posvećuje pitanju energetske krize, ali s druge strane razloge pripisuje mahom eksternim činiocima. A, to nije u skladu sa našim analizama – one pokazuju da su strukturni problemi rezultirali krizama – to je prošle zime bilo dosta vidljivije nego ranije, jer se poklopio splet nesrećnih okolnosti, uključujući rekordno visoke cene energenata na berzama koje su oba preduzeća morala da uvoze“, navodi gost N1.

Srbijagas, kaže, ima strukturne probleme.

„Jedan od krupnih je da skladište gasa u Banatskom Dvoru nije prošireno niz godina i u grejnu sezonu 2021/22. se ušlo sa malim skladištem koje je još bilo manje popunjeno nego inače, pa je Srbijagas morao da uvozi gas po cenama većim od dugoročno dogovorenih“, navodi Milanović.

Kod EPS-a je, pak, drugačija situacija. Tu je, kaže, prisutno dugoročno nisko investiranje i strukturni problemi – manjak i pad proizvodnje, slab kvalitet  uglja, proizvodnja je pala ispod proseka, a distribuciona mreža je nedovoljno jaka, pa smo, dodaje, dobili sistem koji je morao da uvozi struju po znatno višim – berzanskim cenama.

„To je jedan od najvećih fiskalnih rizika na koji smo ukazivali“, ističe sagovornik N1.

Kada je reč o uticaju trenutne situacije na standard građana, Milanović navodi da je u ovom trenutku teško proceniti koliko će postojeće tendencije eskalirati. Za sada, kaže, ne bi trebalo da bude velikih potresa, a i Vlada je usvajala neke mere kojima je uspevala da spreči da se deo troškova prelije na domaćinstva.

„Savet za građane je – suzdržavanje od krupnih investicija i svođenje potrošnje na nešto što je neophodno“, poručuje Marko Milanović.

Komentari

Vaš komentar