Milićević o Beogradu na vodi: Dug mora da se plati, svaki dinar je važan

Ekonomija 10. dec 202118:10 > 18:36 16 komentara
N1

Savet za borbu protiv korupcije je, analizom rada lokalnih samouprava koje ostvaruju izvorne prihode manje od 40 odsto od ukupnog lokalnog budžeta i pored imovine s kojom raspolažu, utvrdio da su potraživanja Grada Beograda preko 600 miliona evra, preneo je portal Nezavisnost.org. Od toga se sto miliona evra odnosi na dug Beograda na vodi prema Gradu Beogradu. Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević kaže da olako govorimo o milionima, kao i da je za državu svaki dinar važan i moramo voditi računa da ono što se duguje - mora i da se plati.

Kada je u pitanju Beograd na vodi, Milićević je rekao da je to složena materija.

„Savet je hteo da pokaže ko je investitor, ko daje garancije, ko šta plaća, šta je udeo države. Ne možemo detaljno da raščlanimo, verovatno su to troškovi za uređenje građevinskog zemljišta i neki drugi troškovi koji nisu plaćeni. To su velike sume, mi olako govorimo pet, 10, 15 miliona, za jednu zemlju je svaki dinar važan i moramo voditi računa da ono što se duguje mora da se plati. Suština je da ako nešto proglasite međudržavnim projektom, a s jedne strane se nalazi privatna firma, a sve stoji pod krovnim zakonom, jako je teško da dobijete podatke koji su neophodni, a svi podaci koji se tiču trošenja para moraju da budu dostupni. Trošenje para građana mora uvek da bude transparentno“, rekao je Milićević.

POVEZANE VESTI:

Milićević je rekao da su u izveštaju od pre dve godine o potrošnji sredstava na nivou lokalnih zajednica pokazali da postoje razlike kako se sredstva troše i kakve koristi imaju građani.

„Ovim izveštajem smo hteli da pokažemo da lokalne samouprave zarađuju male inicijalne prihode, pokrivaju 40 odsto njihovih budžeta, a one treba da brinu o vazduhu, vodi, zdravstvu, svim stvarima koje čine život boljim. Ako imate prihode koji su 40 odsto šta vam je budžet, a najveći deo trošite na održavanje uprave, nemate sredstava za druge namene koje su osnovna vaša delatnost“, pojašnjava Milićević.

Analizirajući 11 ključnih gradova, Savet je zaključio da su to nasleđeni problemi koji se suštinski nisu popravili, iako je postojala strategija za unapređenje uprava, a bilo je i donacija.

„Zašto se prihod ne ostvaruje? Jedan od osnovnih razloga je što nemamo precizne evidencije ni same imovine, moramo usaglasiti podatke u knjigama sa onim na terenu, da postoji mehanizam naplate koji se ne može mimoići. Ne šalju se opomene, ne vrši se prinudna naplata, kasni se u naplatama pa zastareva, ne vodi se računa da postoje garancije kad se izdaje prostor, jer imate nelikvidne firme i ne možete da naplatite. Veoma je mali prihod a treba da bude mnogo više. Zašto se to događa? Da li je to neprofesionalnost, politički uticaj, ali to sve dovodi do iste stvari, građani ne rešavaju svoje probleme. Lokalne zajednice se reflektuju na celu zemlju. Za 2019. smo imali nenaplaćenih realizacija milijardu evra, a 100 miliona je otpisano, onda to utiče i na budžet“, naglašava.

Ali, dodaje, sve može da se koriguje i nema razloga da uprave ne budu profesionalne i funkcionalne.

„Od 2017. do 2019. imali ste u 74 odsto jedinica da nenaplativ dug raste, što znači da nisu primenjena rešenja. Možemo reći da je nešto u vezi s kovidom, ali nismo imali ozbiljnu reorganizaciju samouprava da može da se radi funkcionalno. Imaju 8.000 zaposlenih kada se radi elektronski, da li to zapošljavanje doprinosi, da li se zapošljavaju profesionalni kadrovi? Ono što je najbitnije je da trpe građani“, rekao je Milićević.

Poručio je da se sve šalje Vladi i ministarstvima i da su pre nekoliko godina dali 16 preporuka, ali da nikada nisu dobili informaciju da li su razmatrane.

„A mnoge stvari koje smo tada naglašavali su i danas problem“, dodaje.

Savet za borbu protiv korupcije je objavio da je o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji dao mišljenje u kome je naveo da taj zakon ima manjkavosti što nije zabranjeno i što nije odluka o tome da je prekršen Ustav jer to može da tvrdi samo Ustavni sud. U reagovanju na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nije znao da je Savet za borbu protiv korupcije telo koje donosi odluku da li je nešto u skladu sa Ustavom ili nije, Savet je naveo da je jasno napisano da je reč o „Mišljenju“ kao formi izjašnjavanja, a ne o odluci.

„Od osnivanja Saveta 2001. odnos je konstantan, nikada nismo bili popularni, a treba da budemo zuvaženi. Mi nikad ne dobijemo povratne informacije da li su naše preporuke razmatrane, iako u svim akcionim planovima za Poglavlje 23 piše da moraju da budu razmatrani. Predsednik je rekao da nije znao da je nadležnost Saveta da tumači ustav, Savet koristi termine upitna ustavnost i mišljenje da nešto nije u skladu s Ustavom, mišljenje ne može biti zabranjeno. Naše mišljenje je jasno i naše preporuke odgovaraju onome što je predsednik uradio“, kaže.

Rekao je i da Institut Jaroslav Černi nije smeo da bude prodat i da će uskoro objaviti izveštaj.

„Naš stav je jasan. Referentni instituti ne smeju se prodavati. Voda je najveći resurs, svedoci smo da imamo problem sa snabdevanjen, MHE, a imamo Institut sa sjajnim kadorvskim potencijalom, koji je etabliran, ne vidimo nijedan razlog da se prodaje firmi koja se bavi gradnjom“, rekao je Milićević.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare