Milošević: Cilj pomoći građanima - kupovina njihove podrške pred izbore, jer kad nema izbora, nema ni davanja

Vidi se, kaže, po tome što se ta pomoć daje isključivo pred izbore.

"Dakle, kada kaže 'počeće od septembra', tu se vidi da zapravo oni sada kalkulišu kada će dati koju pomoć, spram toga kada će zapravo biti datum (izbora), i kako se tu kreće rejting. Pa, možda damo sve u startu 1. septembra, možda ipak vidimo da to treba malo da prolongiramo, pa da u nekoliko navrata dajemo, da se prosto ne zaboravi do izbora da je deljen taj novac. I onda vi, po svemu što oni govore, vidite da je zapravo u pitanju marketinška kampanja koja se sprovodi novcem poreskih obveznika, dakle iz budžeta građana, zbog čega, naravno, trpe državne finansije", ističe Milošević.

Vučić je juče u Lapovu najavio da od 1. septembra kreće isplata novca za penzionere, borce i one koji imaju socijalna primanja. Još nije jasno da li će od 1. septembra početi isplate i za sve punoletne građane, iz tzv. akcionarskog fonda. Sve ukupno, radi se o paketu od oko 600 miliona evra jednokratne pomoći.

Milošević navodi da to ni po čemu nije državna socijalna politika.

"Kako ova država vodi socijalnu politiku? Tako što kada nema izbora, ona je uglavnom vrlo striktna prema tome kako će neki novac da deli... Kada su izbori, onda se deli šakom i kapom, apsolutno suprotno onome što MMF sugeriše", navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, deli se tada, i samo tada, novac koji se suštinski finansira uvek zaduživanjem, ili time što prosto oni važni projekti, kao što su bolnice, škole, i sve ostalo što zapravo znači ljudima, smanjuje se, eliminiše, da bi bilo novca za ovo. "A onda kada prođu izbori, onda više nema, ni tih jednokratnih davanja, ni 50 evra, ni 100 evra, ni 20 evra", ukazuje Milošević.

Na pitanje koliko bi svi punoletni građani trebalo da dobiju novca iz akcionarskog fonda, kaže da bi to trebalo da bude do 50 evra.

"Deljenje novca iz Akcionarskog fonda protivzakonito"

"U Akcionarskom fondu, ako bi se delila samo neraspoređena dobit, tu bi bilo novca za 20-ak evra po čoveku, ukoliko bi se sva slobodna sredstva, dakle, sav novac koji je oročen, prosto sva gotovina koju može taj fond da prikupi, ukoliko bi se sve to sada podelilo građanima, to bi bilo negde 50-ak evra po čoveku", navodi.

Dodaje da bi deljenje novca iz Akcionarskog fonda trebalo da bude potpuno protivzakonito, jer je akcionarski fond u vlasništvu svojih akcionara.

"To je oko 4,8 miliona građana Srbije koji su bili punoletni 2007. godine, u trenutku kada je osnovan taj fond. To nisu punoletni građani danas. Dakle, jedan deo građana jeste, ali, svi mladi koji do 2007. su bili maloletni, oni ne bi trebalo da dobiju taj novac. Oni ne mogu da dobiju taj novac. Brokeri kažu - 'pa dobro, može da se promeni neki zakon'. Naravno, u Srbiji uvek može da se promeni zakon, uvek može da se doda neki leks specijalis, nije važno ni da li je protivustavan, dok Ustavni sud odluči o tome, ako ikad, prođe voda ispod mosta. Tako da, pitanje je apsolutno ko će to dobiti i na koji način", ocenjuje Milošević.

Cene hrane "evropske", a plata srpska

Upitan kako komentariše Vučićevu izjavu da je napredak Srbije važniji od klastera i da smo mi najrazvijenija zemlja Zapadnog Balkana, ne smatra da je to tačno.

Ističe da su cene u Srbiji na nivou Zapadne Evrope, a prosečna plata nije.

"Mi plaćamo cene hrane, koje su skoro na nivou EU, što znači da je našim građanima skupo da jedu, zato što plaćaju evropske cene hrane, a zapadnobalkanske plate imaju", navodi.

Ističe i da ne treba standard Srbije porediti sa zemljama Zapadnog Balkana, već sa zemljama EU.

Čak i kada se radi o zemljama u regionu, Crna Gora ima bolji standard, u Hrvatskoj se živi "drastično bolje nego u Srbiji, a u Sloveniji se živi neuporedivo bolje, bolje nego i u Hrvatskoj".

"Vi ste sad došli u situaciju da ste vi objektivno iza svih ovih zemalja. I onda šta, vi dođete i kažete: 'ali znate, mi smo bolji od Albanije ili, na primer, Bosne'. Ne bih rekao da je to po bilo čemu uspeh, s obzirom na to da se i te dve zemlje decenijski suočavaju sa jako velikim problemima u svom razvoju", navodi Milošević.

Zašto Srbija ima najskuplje gorivo u okruženju?

Na pitanje da li će, imajući u vidu da su akcize na gorivo smanjene za ukupno 20 odsto, to dovesti do pada cene benzina i dizela, smatra da dugoročno Srbija, sa ovim nivoom trošenja sredstava koji sprovodi, ne može da se odrekne tog prihoda od akciza.

"Srbija ima najskuplje gorivo zato što država odlučuje da od svojih vozača uzme najviše novca... Zato što joj treba mnogo više novca koji ne uspeva da na drugi način prikupi", kaže Milošević.

"Nema dovoljno prihoda od poreza, nema dovoljno privrednog rasta da bi mogla da finansira sve svoje troškove, a ima enormne troškove", ističe, pominjući projekat nacionalnog stadiona, vredan više od milijardu evra.

Zbog toga i sličnih projekata država mora, između ostalog, da ima velike akcize.

Novac koji je dat za subvencije - sada bačen

Sve u svemu, navodi, naša ekonomija je iscrpela kapacitet za rast - visoki javni dug koji samo na papiru deluje skromno, precenjena valuta, manjak stranih investicija.

"Događa se to da se apsolutno dešava ono na šta su ekonomisti upozoravali svih prethodnih godina, a to je da će naš model rasta, koji je zasnovan na visokim stranim investicijama u radno intenzivne niskoplaćene delatnosti, doći do svog kraja. I to se nama dešava", navodi, podsetivši na veliki broj fabrika koje su zatvorile svoje pogone i napustili Srbiju.

"Sav taj novac koji ste vi dali za subvencije sada je bačen", dodaje i ističe da mi nemamo zamenu za takav ekonomski model.

Prema njegovim rečima, "to se menja time što morate da promenite celu svoju privredu, da se u mnogo većoj meri oslanjate na domaće investitore, i da se oslanjate na kvalifikovanu radnu snagu, a ne na nekvalifikovanu, na višu dodatu vrednost".

Umesto toga, imamo brojne nepotrebne projekte, koje finansiramo zaduživanjem, ocenjuje.

"U jednom trenutku to mora da pukne, kada nestane novca. A novca je sve manje, zbog spoljnih razloga, jer je Evropska unija u velikim ekonomskim problemima zbog izvoza u Ameriku, visokih carina, što im obara njihov izvoz, zbog toga što u Kinu više ne mogu da izvoze koliko su mogli u auto-industriju, a upravo je ta auto-industrija opet značajna za nas, i to vam je sve sad jedna negativna spirala koja ovde dolazi na naplatu u narednim godinama", zaključuje.