Nedavno je usvojen Zakon o posebnim postupcima u vezi s održavanjem EXPO 2027, prema kojem će se radovi ugovarati bez primene Zakona o javnim nabavkama.
Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike kaže da to može da znači dve stvari.
„Izuzeća od primene zakona se pravdaju najčešće nekim hitnim potrebama ili zabrinutošću za nacionalnu bezbednost. Kao i svaki zakon o javnim nabavkama, i onaj u Srbiji predviđa određene izuzetke od opšte primene određenim procedura koje su propisane u tom zakonu“, kaže.
Ističe da se kod nas vrlo često primenjuju ti izuzeci.
„Može se reći da se češće primenjuju, nego što se ne primenjuju. U tom slučaju građani imaju prava na zabrinutost da li se ti izuzeci koriste iz opravdanih razloga ili se koriste da bi se određeni ugovori dodelili direktno iz raznoraznih razloga. Izuzeci postoje i u drugim državama, to je normalna praksa, ali je pitanje učestalosti primene tih izuzetaka“, ističe.
Ponavlja da su izuzeci definisani zakonom.
Pročitajte još
„Međutim, postoji druga varijanta, a to je kad izgleda nekom ne odgovara ni Zakon o javnim nabavkama, ni izuzeci koji su predviđeni, e u tim slučajevima, što se kod nas može nazvati i praksom, postoji neuobičajena praksa da se donosi leks specijalis kojim se suspenduju pre svega Zakon o javnim nabavkama, ali suštinski čitav pravni okvir države, bez bilo kakvog ustavnog osnova i to je na principijelnom nivou najproblematičnije“, kaže on.
Podseća da smo imali sličan slučaj.
„Zakon o linijskoj infrastrukturi, kojim je za potrebe izgradnje Moravskog koridora suspendovan Zakon o javnim nabavkama. Evropska komisija je nebrojeno puta stavljala do znanja jasno Srbiji da to prosto nije kako treba stvari da se rade. Pravni okviri postoje da bismo ih poštovali. Zakon o linijskoj infrastrukturi je ukinut 2023. godine, a kao jedan od razloga za to je navedena zabrinutost EK. Tek kako je taj zakon ukinut, imamo situaciju da se donosi skoro pa identičan leks specijalis, samo za potrebe drugog infrasturkturnog projekta. To je Centar za evropske politike identifikovao u analizi, gde se bavimo ovom problematikom, sa partnerima iz osam različitih zemalja“, navodi on.
Naveo je i najčešće probleme koji se javljaju.
„Klijentelizam, davanje povlašćenog tretmana određenim firmama koje su u vezi sa politički povezanim licima, nameštanje tenderskih specifikacija, povišavanje cene dobara i usluga u fazi implementacije ugovora. Nemamo načina da to pratimo, jer čitav proces izmene ugovora nije transparentan“, kaže on.
Kako navodi, „možemo da kažemo da je nejasno ko će ih držati odgovornim“.
„Po zakonu o posebnim postupcima radi realizacije EXPO 2027, država je predvidela za sve ukupne infrastrukturne radove, u šta ulazi i Nacionalni stadion i prateća infrastruktura, stambeni kompleksi, što će sve izaći na blizu milijardu evra. Za čitav proces realizacije projekta se pravi jedno specijalno preduzeće koje će upravljati realizacijom tog projekta, a onda i niz posebnih preduzeća koja će upravljati, recimo, izgradnjom stambenih objekata. U leks specijalisu piše da se Zakon o javnim nabavkama neće odnositi na ta preduzeća. Ostaje nejasno ko će ih držati odgovornim“, ističe on.
Donošenje leks specijalisa se opravdalo razlogom hitnosti, podseća on.
„I to je potpuno neosnovano, jer Zakon o javnim nabavkama već predviđa izuzetke u slučajevima hitnosti. Mogli su se koristiti makar izuzeci, mada ni to nije preporučljivo, ali to je u redu kada je situacija hitna. Ostaje pitanje ko će kontrolisati to preduzeće i da li će u najgorem slučaju kontrolisati samo sebe, što urušava dalje potpuno kredibilitet procesa javnih nabavki“, kaže.
Pročitajte i
Navodi da „već imamo problema, jer imamo mali broj ponuđača u proseku u odnosu na prosek zemalja EU“.
„Imamo slučajeve gde imamo samo jednog ponuđača. To utiče na privatne firme, nema nikakvog smisla, a jasno nam je kako se to prelica posle na građane u smislu gubitka novca. Mi bismo možda imali razlog za zabrinutost i u slučaju da će ta preduzeća biti pod kontrolom Zakona o javnim nabavkama, što ovaj leks specijalis kaže da neće biti u obavezi da poštuju“, navodi.
Ponovo se osvrnuo na slučaj Moravskog koridora.
„Tu se ispostavilo da ni Zakon o javnim nabavkama, ni dozvoljeni izuzeci nisu bili dovoljni da bi se taj projekat izveo i onda je donet Zakon o linijskoj infrastrukturi, gde se na taj koridor odnosio taj zakon, odnosno leks specijalis. Postavlja se pitanje, taj zakon je vladi omogućio da usmerava proceduru izbora strateškog partnera u tom konkretnom slučaju, što po našem mišljenju nije dobro, a izgleda ni po mišljenju EK, koja je nekoliko puta ponavljala da taj zakon treba ukinuti. Neobično, vlada ukine taj zakon, navodeći kao razlog da je EK to tražila, a donosi novi leks specijalis pred kraj godine, a sličan je princip, ponašanje koje malo ostaje sad nejasno“, smatra on.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare