MMF svrstao Srbiju među pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi, na "šampionskoj" poziciji mala ostrvska zemlja

Visok javni dug, starenje stanovništva, slaba produktivnost, dugotrajno visoki troškovi energije i uporna geopolitička neizvesnost trebalo bi da zadrže privredni rast znatno ispod istorijskih proseka tokom ostatka decenije, prenosi Euronews.

Prema najnovijem izdanju izveštaja World Economic Outlook Međunarodnog monetarnog fonda, privreda evrozone trebalo bi da u periodu od 2027. do 2031. godine raste prosečno 1,2 odsto godišnje, pri čemu će najbolji rezultat ostvariti 2028. godine, kada se očekuje rast od svega 1,4 odsto.

Evropska unija u celini trebalo bi da ostvari nešto bolji rezultat, sa prosečnim godišnjim rastom od 1,4 odsto, uz vrhunac od 1,6 odsto u 2028. godini.

To je, po svim merilima, skroman tempo. Globalna ekonomija trebalo bi u istom periodu da raste oko 3,2 odsto godišnje. Zemlje u razvoju i tržišta u usponu u Aziji trebalo bi da beleže rast od 4,6 odsto godišnje, Indija čak 6,5 odsto, dok se i za podsaharsku Afriku prognozira rast od 4,6 odsto.

Ipak, grupa znatno manjih evropskih država, od Mediterana preko Zapadnog Balkana do Istočne Evrope, prema projekcijama će u narednih pet godina rasti više nego dvostruko brže od evrozone.

5. Moldavija: Reforme i evropske integracije podstiču rast

Prognozira se da će Moldavija u periodu od 2027. do 2031. godine ostvarivati prosečan godišnji rast od 3,5 odsto, dok bi najbolji rezultat trebalo da zabeleži 2028. godine, sa oko 3,7 odsto.

Oporavak dolazi nakon niza teških šokova – rata na njenim granicama, energetske krize i suše, zbog kojih je privredni rast 2024. godine bio gotovo na nuli.

Preokret se zasniva na sredstvima Evropske unije i sprovođenju reformi. Brisel je Moldaviji 2022. godine dodelio status kandidata za članstvo u EU, pregovori o pristupanju otvoreni su 2024, a kroz Plan rasta EU sada se usmeravaju sredstva u javne investicije.

Domaća potrošnja, podstaknuta rastom realnih zarada i doznakama iz inostranstva koje iznose oko deset odsto BDP-a, čini veliki deo preostalog privrednog rasta, dok su informacione tehnologije i druge uslužne delatnosti glavni pokretači na strani ponude.

MMF je, zaključujući reviziju po članu IV za 2025. godinu u februaru, saopštio da je oporavak „podržan dobrom žetvom, snažnom domaćom tražnjom i značajnim finansiranjem iz Evropske unije“.

Fond smatra da će održavanje reformskog zamaha biti od ključnog značaja.

Istovremeno upozorava da najveći rizici ostaju rat u Ukrajini i eventualno usporavanje reformi povezanih sa procesom pristupanja EU.

4. Srbija: Investicioni zamah održava privredni rast

Srbija je neznatno ispred Moldavije, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,52 odsto, pri čemu bi privredni zamah trebalo da bude još snažniji pred kraj posmatranog perioda, sa vrhuncem oko 2030. i 2031. godine.

Kratkoročnu perspektivu, međutim, obeležava jedan događaj.

Beograd će naredne godine biti domaćin specijalizovane izložbe EXPO 2027, za koju se očekuje da privuče milione posetilaca.

Ovaj događaj podstiče snažan investicioni ciklus u građevinarstvu i infrastrukturi – od autoputeva i železnica do urbane obnove – uz rastuću bazu izvozne prerađivačke industrije i velika ulaganja kineskih kompanija u eksploataciju bakra. Javne investicije, a ne potrošnja, predstavljaju glavni pokretač privrednog rasta.

MMF ocenjuje da je Srbija izgradila značajne makroekonomske zaštitne mehanizme nakon što je uspešno obuzdala inflaciju uz očuvanje fiskalne discipline.

Kao glavne rizike Fond navodi političke tenzije uoči izbora 2027. godine, kao i potrebu da se ubrzana javna ulaganja pretoče u trajno povećanje produktivnosti.

3. Ukrajina: Obnova postaje glavni pokretač rasta

MMF za Ukrajinu prognozira prosečan godišnji rast od 3,8 odsto, uz posebno snažnu 2028. godinu, kada bi rast mogao da dostigne oko 4,2 odsto.

Ova projekcija zasniva se na pretpostavci obnove zemlje. Polazi se od osnovnog scenarija MMF-a prema kojem će rat postepeno jenjavati, nakon čega će započeti obimna obnova, pokrenuvši talas investicija u osnovna sredstva, dok Svetska banka procenjuje da će obnova koštati gotovo 600 milijardi dolara.

Bez te pretpostavke, slika izgleda znatno lošije. U nepovoljnom scenariju MMF-a, koji podrazumeva nastavak ratnih dejstava, privredni rast bi 2027. godine iznosio svega jedan odsto.

„Izgledi ostaju izuzetno neizvesni, jer rat i dalje ostavlja teške posledice po stanovništvo i privredu“, navodi MMF u svojoj poslednjoj proceni po članu IV.

2. Kosovo: Domaća tražnja ostaje izuzetno otporna

Kosovo, koje se u izveštaju MMF-a tretira kao posebna ekonomija u odnosu na Srbiji, bi trebalo da ostane među najbrže rastućim evropskim privredama.

Očekuje se da će se privredni rast stabilizovati na oko četiri odsto, uz podršku snažne domaće potrošnje, javnih investicija, priliva sredstava iz dijaspore i mlade radne snage.

„Pravovremena primena Novog plana rasta Evropske unije mogla bi dodatno da podstakne privredni rast i zapošljavanje“, naveo je MMF u najnovijem izveštaju po članu IV za Kosovo.

Pokretači rasta su specifični. Doznake brojne dijaspore, pre svega iz Nemačke i Švajcarske, finansiraju i potrošnju i poslovne investicije, dok javna ulaganja u infrastrukturu i razvoj bankarskog sektora dodatno podstiču privrednu aktivnost.

Slabost ovog modela jeste njegova druga strana – rast se pre svega zasniva na domaćoj tražnji i uvozu, dok zemlja još nije razvila konkurentnu izvoznu bazu.

1. Malta: Najbrže rastuća evropska ekonomija

Malta zauzima prvo mesto na listi evropskih zemalja prema srednjoročnim projekcijama rasta MMF-a. Fond očekuje da će njena privreda u narednih pet godina rasti gotovo četiri odsto godišnje.

Tokom protekle decenije ostrvska država beležila je prosečan godišnji rast od gotovo sedam odsto, zahvaljujući turizmu, industriji onlajn igara, kao i profesionalnim i finansijskim uslugama, uz veliki priliv stranih radnika koji su popunjavali potrebe brzo rastuće ekonomije.

Međutim, taj model sada ulazi u zreliju fazu. Pošto je nezaposlenost blizu istorijskog minimuma, a nedostatak radne snage sve izraženiji, Malta više ne može da se oslanja isključivo na rast broja zaposlenih.

Kako navodi MMF, „priliv stranih radnika koji je ranije podsticao ekonomsku aktivnost istovremeno je opteretio infrastrukturu i javne usluge, ukazujući na ograničenja sadašnjeg modela privrednog rasta zasnovanog na intenzivnom korišćenju radne snage“.

Naredna faza ekonomskog razvoja Malte, prema oceni MMF-a, zavisiće manje od povećanja broja zaposlenih, a više od rasta produktivnosti.

Prema proceni Fonda, jačanje javnih finansija uz veća ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije biće od ključnog značaja za povećanje dugoročnog potencijala privrednog rasta zemlje.