Mnogi se vraćaju u Srbiju, ali se ipak više odlazi: Kvalifikovanih radnika nema dovoljno

Ekonomija 06. mar 202407:51 307 komentara

Država želi da vrati ljude iz inostranstva, jer se pored smanjenja broja stanovnika Srbija suočava i sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Ministarka za brigu o porodici i demografiju poručuje sa Kopaonik biznis foruma da su povratnici prioritet, isto je sredinom februara poručio i predsednik. Statistika opominje da i do 60.000 ljudi godišnje ode preko granice.

Kao što su mnogi probali, dizajnerka tekstila Anja iz Zrenjanina pre oko četiri godine otišla je sa suprugom u Nemačku.

„Nisam imala poznanstva, nisam imala vezu da se zaposlim na neko manje-više lepo mesto. Sve što možeš da nađeš u Srbiji je prodavačica u marketu ili radnik u tri smene. Sa fakultetskom diplomom nisam baš to želela. U tom trenutku kada sam tražila posao, pošto je muž šofer – te mu skinu deo plate, te mu ne plate celu platu, kažu biće sledeći mesec“, priča Anja Soponjai.

Sa druge strane, porodica Mitrović vratila se u Novi Sad nakon 10 godina života u Kanadi.

„Vratili smo se zbog dece, boljeg kvaliteta njihovog života, a samim tim i našeg života. Radila sam kao personal shopper, kupovala sam dizajnersku garderobu za žene koje nisu išle u kupovinu. Pre odlaska u Kanadu, imala samo svoj salon lepote. Vidim da to jako lepo radi ovde. ko god da se bavi zanatima, mislim da nema problem da se vrati u Srbiju i da radi“, kaže Jelena Mitrović.

Mnogo je primera iseljenika i povratnika, ali, kada se podvuče crta – Srbija je ipak zemlja iz koje se odlazi. Sa srpskim pasošem najčešće se ide na zapad, sa radnom dozvolom ili bez nje.

Na internetu i mnogo diskretnih oglasa. Obezbeđeni smeštaj, prevoz, a plata po dogovoru.

Ili drugim rečima rad na crno – i to za negovateljice starijih osoba, čuvanje dece, a uz to najčešće u paketu idu I kućni poslovi. Najviše u zemljama sa velikom dijasporom poput Nemačke I Švajcarske. Sve vrste građevine i majstorisanja u Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj. Proizvodnja voća, povrća I cveća u Austriji ili rad u tehnološkim pogonima u slovačkim fabrikama.

Srbiju je za 20 godina napustilo 14 odsto stanovništva, ili godišnje od 30.000 do 60.000 – procenila je Svetska banka 2022. godine.

„Poslednji popis pokazuje da raste kontingent 65+, oni koji se već prirodno povlače sa tržišta rada, a deficit je u radno sposobnom kontingetu. Iako to izgleda malo čudno, dosta mladih traži posao, mi pričamo da neće biti radne snage, a to nas, zaista, vrlo brzo čeka“, kaže Milica Vesković Anđelković, profesorka Filozofskog fakulteta.

Pročitajte još

„Nedostaju u velikoj meri zanatlije svih profila, počevši od građevine, pa na dalje, medicinske sestre, lekari doktori, elektro i mašinski inžinjeri i naravno IT stručnjaci“, kaže Miloš Turinski sa Infostuda.

Kvalifikovanih radnika nema dovoljno, dok je prema statističkom zavodu gotovo 290 hiljada ljudi nezaposleno. Zbog toga je privreda u problemu.

„Prioritet svih naših aktivnosti je da se naši ljudi, koji su prethodnih godina u potrazi za poslom otišli, vrate, jer se ovde otvara sve veći broj radnih mesta i investicije su veće“, kaže ministarka Darija Kisić.

„U Srbiju se u poslednjih sto dana vratila 21.000 ljudi iz država regiona, Evrope, pa čak i iz Kanade. Kako se u Srbiji povećavaju plate i prilike, tako se ljudi vraćaju, ali i dalje nemamo dovoljno radne snage“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić u februaru.

Država obećava pomoć i dobro je da se ljudi iz dijaspore vraćaju sa svojim znanjem, iskustvom i kapitalom, kažu sagovornici N1. Ipak, to neće rešiti problem.

„Ne možemo mi kao Nemaka, jer ne možemo da pružimo ono što može da pruži Nemačka. Ali, dugoročno gledano, ako odstranimo sve ideologije, plašim se da nećemo imati drugo rešenje nego da regrutujemo radnu snagu u zemljama u kojima je više nego obimna i da je uposlimo kod nas“, kaže Vesković Anđelković.

„Moramo da razmišljamo i u pravcu prekvalifikacije i dokvalifikacije svih tih ljudi koji su na birou i koji nemaju posao, jedino tako možemo sa našim ljudima popuniti ta radna mesta koja vape za radnom snagom. Sa druge strane, promocije tih zanatskih zanimanja prema mladima“, ističe Turinski.

Gde god bili – radnici traže kvalitetan život.

„Neka ti mesečno ostane 300 evra, opet ti je ostalo nešto. Dok platiš struju, stan, dok platiš hranu i to ne jedeš parizer. Jednostavno, gledam gde mi se više dopada. Ovde mogu da kažem da mi je zdravstvo super, da je red, rad i disciplina“.

„Imamo ljude koji su 30-40 godina živeli tamo i sve napustili, došli za kvalitetom, da bolje organizuju život ovde i materijalno nije presudilo“:

Veliki izazov za Srbiju biće kada se jednom pridruži Evropskoj uniji. To se već može videti na primeru Hrvatske koja je zabeležila još veći odliv radne snage.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare