Na koliko će biti ograničene kamatne stope na kredite građanima: NBS objavila nacrt zakona

Shutterstock

Izmenama zakona čiji je nacrt upravo objavila Narodna banka Srbije predviđeno je da se “osnovice” za računanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa na kredite građanima objavljuju dva puta godišnje - 1. juna i 1. decembra. Kolike će biti gornje granice zavisiće od prosečene ponderisane kamatne stope koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita. Tako sada nominalna kamatna stopa kod odobravanja novih stambenih kredita ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto, dok je za postojeće stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom ona ograničena na pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine, nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene - prosečna ponderisana kamatna stopa za te kredite uvećana za jednu petinu - predviđeno je izmenama zakona.

Nominalne kamatne stope po svim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, kao i prilikom ugovaranja stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom su ograničene na osnovu prosečene ponderisane kamatne stope koja se izračunava na osnovu kamatnih stopa kod već odobrenih kredita, dok su efektivne kamatne stope svih kredita ograničene upućivanjem na novu zakonsku zateznu kamatu, predviđeno je izmenama Nacrta Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je objavila Narodna banka Srbije.

U proteklih dvanaest godina primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga NBS je, kako se navodi u saopštenju – „aktivno koristila sve njegove odredbe i mehanizme kako bi unapredila položaj korisnika finansijskih usluga. Pokazalo se i u slučaju ovog zakona, da je mnogo važnije kroz adekvatna tumačenja koja su šira od pukog jezičkog tumačenja razviti dobru i sadržajnu praksu u primeni zakona, umesto njegovih učestalih izmena i dopuna“.

„Ipak nakon više od 12 godina primene, nakon što su u praksi primenjeni i iscrpljeni svi instrumenti zaštite prava i interesa korisnika finansijskih usluga i sa ogromnim iskustvom koje je tokom tih godina stečeno, Narodna banka Srbije je, kako se ističe u saopštenju, pripremila nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji treba da nivo zaštite tih korisnika koji je u praksi dostignut, sačuva i unapredi, između ostalog i propisivanjem tih dostignuća u Zakonu, stvarajući tako osnov i podsticaj za dalji napredak u ovoj oblasti“, navodi NBS.

NBS je, navodi se, aktivno pratila rad Evropske komisije na pripremi nove direktive i potrošačkim kreditima, te je spremno dočekala njeno usvajanje (Direktiva (EU) 2023/2225 od 18. oktobra), i najveći deo odredbi te direktive je implementirala u ovaj nacrt.

„Nacrt novog zakona donosi mnogo novina od kojih javnost svakako pokazuje najveće interesovanje za ograničenje kamatnih stopa. Nakon skoro decenije istorijski nezabeleženih niskih vrednosti kamatnih stopa (koje su u nekim slučajevima bile i negativne), njihov nagli rast koji je nastupio u drugoj polovini 2022. godine, pre svega kao posledica borbe centralnih banaka sa inflacijom, doveo je pre svega korisnike stambenih kredita u situaciju da im rate kredita znatno opterete mesečni prihod, što je moglo da ugrozi redovnu otplatu ovih kredita“, ističe NBS.

Narodna banka Srbije je reagovala i svojom Odlukom (Odluka o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima iz septembra 2023. godine i privremeno ograničila kamatnu stopu i za postojeće (sa promenljivom kamatnom stopom) i za novoodobrene kredite.

„Ipak, kako bi se ovo pitanje sistemski i sveobuhvatno rešilo Narodna banka Srbije smatra da je potrebno to pitanje urediti zakonom i istovremeno obuhvatiti i druge kreditne proizvode. Određivanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa biće uz uvažavanje trenutnih tržišnih uslova jer će ta maksimalna vrednost zavisiti upravo od vrednosti referentnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije i drugih centralnih banaka, kao i prosečnih tržišnih kamatnih stopa„, pojašnjava centralna banka.

Na taj način će se, kako se dodaje, bez remećenja tržišne utakmice ostvariti zahtev iz Direktive 2023/2225 koja u članu 31. predviđa: da države članice preduzmu mere, kao što su ograničenja, da efikasno spreče zloupotrebe i da obezbede da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamatne stope, odnosno efektivne kamatne stope ili ukupna cena kredita.

„Pored sprečavanja naplaćivanja visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena članom 12. Nacrta zakona treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike“, pojašnjava NBS.

Niže zatezne kamatne stope

Pored ograničenja kamatnih stopa za sve kreditne proizvode, Narodna banka Srbije predlaže ovim nacrtom da se uvede i posebna, niža stopa zakonske zatezne kamate koja bi se primenjivala na novčane obaveze u docnji korisnika – fizičkih lica, iz ugovora koji su regulisani ovom zakonom (i Zakonom o platnim uslugama).

„Pored toga ta stopa bi se koristila za ograničenje efektivne kamatne stope kod novoodobrenih kredita. Predlog Narodne banke Srbije je da to bude stopa koja je za dva procentna poena niža od opšte stope zakonske zatezne kamate koja je propisana Zakonom o zateznoj kamati, odnosno da odgovara zbiru referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, odnosno referentne kamatne stope drugih centralnih banaka za njihove valute, i šest procentnih poena. To znači da bi se kod ugovora iz ovog zakona na novčane obaveze u docnji prema trenutnim podacima primenjivala stopa zatezne kamate od 12 odsto na obaveze u dinarima, odnosno od 10,25 odsto na obaveze sa valutnom klauzulom u evrima, dok je važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate 14 odsto, odnosno 12,25 odsto“, ističe NBS.

Predložena rešenja ograničenja kamatnih stopa su zasnovana na dva mehanizama.

Ograničenje kod stambenih kredita

Dva (u nekim slučajevima paralelna) mehanizma za ograničenje kamatnih stopa su potrebna da bi se sprečilo da se ograničenje nominalne kamatne stope zaobiđe uvođenjem određenih naknada, kao i zbog toga što su kod pojedinih kreditnih proizvoda, poput dozvoljenog/nedozvoljenog prekoračenja i kreditnih kartica, trenutne prosečne ponderisane stope prilično visoke pa se vezivanjem ograničenja za tu stopu, ne bi ostvario cilj iz Direktive – da se spreči naplata previsokih kamatnih stopa.

„Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za jednu petinu (20%). Budući da je zahvaljujući privremenoj meri Narodne banke Srbije prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine) to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto“, pojašnjava NBS.

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od 5 odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za jednu petinu.

„Razlog za ovo prelazno rešenje, je da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita“, ističe NBS.

Ograničenje efektivne stope

Pored ograničenja nominalne kamatne stope, za novodobrene stambene kredite važiće i ograničenja efektivne kamatne stope, čime su pored kamate ograničeni i svi dodatni troškovi u vezi sa zaključenjem ugovora o stambenom kreditu koji padaju na teret korisnika.

„Maksimalna vrednost efektivne kamatne stope koja pritom prikazuje ukupnu cenu kredita za korisnika ograničena je na vrednost zakonske zatezne kamate (kako je predviđena ovim nacrtom zakona) umanjenu za dva i po procentna poena. Prema trenutno važećim podacima maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto“, navodi NBS.

Stope na keš kredite

Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope koje odgovara prosečno ponderisanoj kamatnoj stopi uvećanoj za jednu četvrtinu (25 odsto).

Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, to znači da bi maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste, iznosila 15,67 odsto. Istovremeno, za sve novoodobrene dinarske gotovinske i potrošačke kredite (sa fiksnom i varijabilnom stopom) važi će ograničenje efektivne kamatne stope zasnovano na zbiru stope zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i četiri procentna poena, što je trenutno 16 odsto“, navodi NBS.

Ograničenjem kamatnih stopa obuhvaćene su i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje.

#related-news_0

„Ocenjujući da ovi proizvodi ne prate dovoljno kretanje kamatnih stopa na tržištu, ocenjeno je da se upravo ima mesta kvalifikovanju ovih stopa kao previsokih. Nacrtom su ograničene efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, ali za sve postojeće minuse i kartice kada se oni produžavaju. Dodatno, nacrtom je predviđeno da za korisnike dozvoljenog/“nedozvoljenog“ prekoračenja i kreditnih kartica i pre njihovog produženja važi ograničenje, tako da njihova nominalna kamatna stopa ne može biti veća od maksimalne vrednosti efektivne stope koja važi za ove novoodobrene proizvode“, navodi centralna banka.

Ograničenje efektivne stope za kreditne kartice jednako je zbiru zatezne kamate (iz ovog nacrta zakona) i šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate i osam procentnih poena.

„To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog 28,41 odsto“, predviđeno je izmenama zakona.

Nacrtom je predviđeno da prosečne ponderisane stope objavljuje Narodna banka Srbije, 1. juna i 1. decembra.

Takođe, i podatke o stopi zatezne kamate iz ovog zakona, koje se koriste za utvrđivanje ograničenja efektivne kamatne stope objavljivaće Narodna banka Srbije, kako to i trenutno čini u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati.

Šta još donose izmene zakona

„Ipak, ne treba donošenje novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga isključivo vezati za ograničavanje kamatnih stopa. Suština propisa o zaštiti korisnika kredita i drugih bankarskih proizvoda jeste da se stvore uslovi da prosečan korisnik može da razume ekonomske posledice svoje odluke da koristi određenu uslugu banke. Zato je i dalje naglasak i u ovom nacrtu a u skladu sa novom Direktivom 2023/2225 na predugovorom obaveštavanju, i uopšte informisanju, koje na zahtev korisnika mora da bude praćeno objašnjenjima i pojašnjenjima na način da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe. Da bi banke mogle da pruže ovakva objašnjenja neophodno je podići nivo znanja i veština njihovih zaposlenih koji rade sa klijentima, pa je pitanje kvalifikacija i sposobnosti tih zaposlenih, te njihovog stručnog usavršavanja dodatno regulisano. S tim u vezi, po prvi put se na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu“, navodi NBS.

Detaljnije je regulisana procena kreditne sposobnosti korisnika, radi sprečavanja njegove prezaduženosti ali i radi njegovog blagovremenog informisanja o postojanju nekog duga ili drugih razloga koji po oseni banke umanjuju njegovu kreditnu sposobnost.

Zakon ide u korak sa digitalizacijom koja je sveprisutna, na način što jasno propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora. Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka. Dodatno, limit za zaključenje ugovora na daljinu korišćenjem dva faktora za proveru identiteta korisnika, povećani su sa 600.000 dinara na 1.200.000 dinara za kredite, odnosno 2.400.000 dinara za depozite.

Po prvi put se reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, na način da se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge, primera radi da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.

Ovim zakonom je jasno određeno šta čini ukupnu cenu kredita za korisnika, pri čemu je dozvoljeno da ta cena bude iskazana i kroz više komponenti. S tim u vezi, dopunjena je lista obaveznih elemenata ugovora i precizirana njegova sadržina. Dodatno, regulisan je i način postupanja davalaca kredita u slučaju kada se kamatna stopa izmeni po sili zakona, kao što je to bio slučaj sa Odlukom Narodne banke Srbije iz septembra prošle godine kada je ograničena, odnosno smanjena kamatna stopa na stambene kredite.

Određena pitanja u vezi sa prevremenom otplatom su dodatno regulisana, pri čemu je ozakonjena i određena praksa dosadašnje primene tog instituta u korist korisnika.

Ugrađeni su određeni mehanizmi koji treba da spreče impulsivno uzimanje kredita.

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku koji ne može biti manji od dva meseca, pokuša da sam proda nekretninu i iz prodajne scene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da sam proda nekretninu, po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.

Regulisano je i pitanje eventualnog prestanka objavljivanja, odnosno korišćenja referentne kamatne stope. Budući da većina banaka nije u svoje ugovore unela zamensku stopu za postojeće referentne stope, u slučaju eventualnih neočekivanih dešavanja, te privremene nemogućnosti korišćenja referentne stope, da bi ugovor o kreditu ostao na snazi neophodno je primeniti određenu kamatnu stopu. Zato je Narodnoj banci Srbije dato ovlašćenje da može da propiše zamensku stopu koja bi se koristila privremeno ili trajno umesto ugovorene referentne stope.

Vraćanje menica i brisanje hipoteke

Precizirane su obaveze davalaca kredita u pogledu povraćaja sredstava obezbeđenja, a pre svega obaveze banka u vezi sa brisanjem hipoteke.

Iako je tržište finansijskih usluga bankocentrično, platne usluge koje čine sve veći udeo bankarskih usluga, istovremeno stvaraju konkurenciju bankama u kratkoročnom kreditiranju potrošnje. Nakon deset godina od donošenja Zakona o platnim uslugama koji je dao mogućnost platnim institucijama i institucijama elektronskog novca da kreditiraju potrošnju svojih korisnika na rok do godinu dana, bilo je potrebno jasno predvideti i u određenim smislu precizirati obaveze i ovih davalaca kredita.

Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kojem je u prethodnih dvanaest godina Narodna banka Srbije obeštetila ogroman broj korisnika, čime je izbegnuto da sudovi budu zatrpani novim sporovima, a da korisnici čekaju godinama na zaštitu svojih prava. Koliko se ovaj postupak efikasno koristi, pokazuju podaci za prošlu, godinu, kada su banke same rešile 48.115 prigovora od čega je osnovanih prigovora bilo čak 23.163 ili 48 odsto.

„Drugim rečima, u skoro 50 odsto slučajeva banke su „priznale“ da je korisnik u pravu, čime je sporno odnos rešen, bez potrebe da se korisnik obraća Narodnoj banci Srbije i dalje sudovima. Korisnici koji su bili nezadovoljni odgovorom te podneli pritužbu, u 35 odsto slučajeva su našli zadovoljenje u ovom postupku pred Narodnom bankom Srbije, koja je u tim slučajevima nalagala bankama da otklone nepravilnosti“, stoji u saopštenju.

Pored postupka po pritužbi, Narodna banka Srbije je jedno od najuspešnijih tela za posredovanje u rešavanju sporova, sa velikim brojem zaključenih sporazuma i to ne samo kod bakarskih usluga već i kod usluga osiguranja. Ipak, posredovanje kako je uređeno u opštem zakonu o posredovanju nije u potpunosti prilagođeno funkciji zaštite korisnika koju vrši Narodna banka Srbije. Zato je ovim zakonom posredovanje po sadržini ovlašćenja posrednika pretvoreno u mirenje (conciliation). Za razliku od posredovanja, kod mirenja medijator u skladu sa svojim najboljim znanjem daje određene predloge za rešenje spornog odnosa i aktivno podstiče strane da prihvate to rešenje ili da daju određenu alternativu tom predlogu.

Iako još uvek u domaćem pravnom sistemu ne postoji institut kolektivne tužbe, kolektivna zaštita korisnika finansijskih usluga itekako postoji i bez tog instituta. Razlog tome je u činjenici da Narodna banka Srbije intenzivno sprovodi kontrolne postupke i to pre svega prema bankama, kad god na osnovu pojedinačne pritužbe korisnika nađe da je izvesno da se radi o sistemskoj nepravilnosti.

Dodatno, u prethodnom periodu, Narodna banka Srbije je sprovela više postupaka u kojima je utvrdila da su banke ugovarale nepravične ugovorne odredbe ili primenjivale nepoštenu poslovnu praksu. Na osnovu iskustva iz tih postupaka ovim nacrtom su bliže uređena ova dva instituta koja su inače propisana Zakonom o zaštiti potrošača.

Kao i važeći zakon i ovaj nacrt zakona predviđa novčane kazne u slučaju nepoštovanja njegovih odredbi, s tim da je sada budući da se radi o novčanoj kazni kao administrativnoj meri, izostavljeno nepotrebno nabrajanje odredbi čije kršenje vodi novčanoj kazni, već povreda bilo koje odredbe zakona sa sobom povlači mogućnost izricanja te kazne. Osim toga, za razliku od postojećeg zakona, ovim nacrtom je novčanom kaznom sankcionisan je davalac usluga ako ne poštuje ugovorne obaveze.

Javna rasprava o ovom nacrtu zakona traje do 20 septembra 2024.

„NBS poziva sva zainteresovana lica da dostave svoje komentare, primedbe i predloge do 20. septembra 2024. godine, na imejl adrese: [email protected] i [email protected]“.