Najavljeni minimalac od 40.000 ipak još dalji od minimalne potrošačke korpe

To je i dalje manje od minimalne potrošačke korpe, ističu gosti N1, i objašnjavaju da najavljeno povećanje ne pokriva ni rast cena u ovoj godini.

U krizi koja potresa Evropu, Srbija će od 1. januara imati ogroman skok minimalne zarade za 14 odsto - najavio je ministar finansija. Taj skok sa 35.000 na 40.000 dinara očekuje oko 400.000 radnika i radnica. Može li sa tim novcem da se živi?
Kako se živi sa platom od 40.000 dinara i koliko treba da bude minimalac? Evo šta kažu građani koje smo pitali:

"Ne, ne može, teško".

"Sa četrdeset nikako ne može".

"Sa tim ni pas ne može da preživi, da mu se kupuju granule, nema ni za njega dovoljno".

"Podržavam, ali osoba sa 40.000, da plati režije - ako ima malu decu, porodicu, studente - dosta teško".

"Ako su računi 30.000 najmanje, kako da se živi, nema šanse".

"Bez nekih 60 ili 70 hiljada ne možemo da pričamo, a nekad ni to nije dovoljno. Nekad je to samo kirija, računi, hrana - a onda ništa zadovoljstvo, ništa zabava".

Čak ni uvećan minimalac ne može da napuni minimalnu potrošačku korpu, koja je u junu iznosila više od 44.000 dinara. Šta onda, uz svakodnevna poskupljenja, radnici mogu da očekuju sa 5.000 dinara više u novčaniku naredne godine?

"Povećanje od 14 odsto znači da će ti siromašni ljudi, koji primaju minimalac, živeti još siromašnije, zato što inflacija onih proizvoda i usluga koje oni koriste, a to je najosnovnije - hrana, lečenje, transport... Prevashodno hrana je daleko više porasla, nego što je to osnovna inflacija. I ta osnovna inflacija će biti 14 odsto i više po projekcijama Narodne banke Srbije", naveo je urednik ekonomske rubrike lista Danas Aleksandar Milošević.

Minimalac ne odslikava samo stanje u ekonomiji, već pokazuje kako se u državi preraspodeljuje bogatstvo. Tako radnike u susednoj, ali ne tako bogatoj, Crnoj Gori naredne godine očekuje povećanje minimalca od čak 200 evra.

"Kada određuejte minimalac, kada se radi o ekonomskim kategorijama, sabirate, na neki način, inflaciju, rast produktivnosti i rast GDP-a. I to je više od 14 odsto. To znači da se vodi politika koja je klasno pristrasna i ide u korist najbogatijih, a meni to govori raspored zarada, imovine i prihoda, kao i činjenica da nikada nije uvedeno progresivno oporezivanje", navodi profesor FPN Zoran Stojiljković.

Radnici na minimalcu, a uz njih i većina penzionera, neće dostići minimalnu potrošačku korpu 2023. godine, kako je to, govoreći o petogodišnjem planu Srbija 2025. predvideo Siniša Mali.

Ako država ne popusti pred zahtevima sindikata i poslodavaca, minimalna zarada će od 1. januara iznositi oko 40.000 dinara, čime će, uz nastavak rasta cena, radnici na minimalcu nastaviti da se udaljavaju od minimalne potrošačke korpe.