Forbes Srbija pregled nedelje: Privatnik suvlasnik pruge, ko najviše troši struju u Srbiji

OTKRIVAMO Privatnik suvlasnik pruge usred Beograda: Država pokrenula eksproprijaciju kod Hajdinovog mosta

Parcela koja se proteže između železničke stanice Novi Beograd i Hajdinovog mosta i preko koje prolazi pruga od Prokopa ka Šidu, delimično je i u privatnom vlasništvu. Reč je o parceli 6631/21 koja osim Republike Srbije, ima još jednog vlasnika – Auto-kuću Gudalović.

Najveći deo parcele je u vlasništvu Srbije – više od 99,8 odsto. Pravo korišćenja ima Infrastruktura železnice Srbije. Ostatak od oko 0,17 odsto u vlasništvu je pomenute privatne firme, pokazuju podaci u katastru.

Međutim, kada se detaljnije pogledaju i podaci o objektima na parceli, vidi se slična situacija. Kao imalac prava na objektu – železnička pruga – odnosno kao neko ko ima pravo svojine, upisana je privatna kompanija.

Takođe, kada se pogledaju podaci u katastru može se videti da je nedavno na njoj upisana zabeležba. Ona je tu od 3. februara i pokazuje da je država pokrenula postupak eksproprijacije.

Nameće se pitanje, kako se privatno pravno lice uopšte našlo kao suvlasnik na jednoj parceli i pruzi koja bi, s obzirom na to da je reč o javnoj infrastrukturi, trebalo da bude potpuno državna.

Da bismo razjasnili da li je reč o propustu države i kojeg organa ili preduzeća, Forbes Srbija uputio je pitanja Infrastrukturi železnice Srbije, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i Auto-kući Gudalović (na mejl adresu koja je prijavljena u Agenciji za privredne registre) o vlasništvu nad parcelom.

Odgovore nismo dobili ni od državnog preduzeća ni od ministarstva, kao ni od privatne kompanije.

Pored parcele 6631/21, kroz koju prolazi železnička pruga Auto-kuća Gudalović manji udeo, od oko 0,2 odsto, ima i na parceli pored nje – 6631/15, dok je ostatak i te parcele u svojini Republike Srbije.

Sličan udeo, od oko 0,2 odsto, Auto-kuća Gudalović ima i na narednoj, parceli 6631/22. I tu je ostatak parcele u svojini Srbije.

I na parceli 6631/20 se ta firma pojavljuje kao vlasnik sa udelom od oko 0,2 odsto, dok je ostatak opet u svojini Srbije.

Reč je o parcelama kojima je prolazila pruga ka starom železničkom mostu koji više nije u funkciji. Kako je najavljeno, u sklopu projekta Beograd na vodi biće transformisan u pešački most.

Ulaganje u poljoprivredno zemljište između farmera i investitora: Zašto hektar na jugu nije isto što i hektar u Vojvodini

Najskuplje poljoprivredno zemljište u trećem kvartalu 2025. prometovano je na teritoriji Novog Sada, odnosno u Kaću, po ceni od 38 evra/m2 za parcelu površine nešto veće od 37 ara.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u tom periodu dostigla 800.000 evra ostvarena na teritoriji opštine Šid (Kukujevci). Reč je o četiri parcele ukupne površine veće od 55 hektara.

Iako se već godinama govori o tome da je cena poljoprivrednog zemljišta dostigla rekordne iznose, sagovornici Forbes ukazuju da je taj trend bio aktuelan do pre tri godine i da od tada stagniraju, odnosno ne beleže značajan rast.

Ipak, ostaju uočljive velike razlike u cenama zemljišta u Vojvodini u odnosu na ostale delove Srbije.

Razloga za to je više. Jedan od njih je to što su poslednje tri godine bile sušne. Cene zavise i od kvaliteta zemljišta i infrastrukture koja ga okružuje, objašnjavaju stručnjaci.

Osim toga sve manje je obradivog zemljišta. Kako objašnjava agroekonomista Milan Prostran, Srbija je poslednjih godina pratila trendove koji su postojali i u Evropi gde su cene godinama beležile rast. Zemljišta nema dovoljno i zato je godinama držalo visoku cenu, dodaje.

Kada je reč o Srbiji, cena hektara zemlje u Vojvodini sada se kreće između 10.000 i 15.000 evra. A bilo je slučajeva i da dostigne 35.000 evra za hektar. Najskuplje zemljište je, kako objašnjava Prostran, u delu između Tise i Dunava. Visoke cene beleži i ostatak Bačke, kao i Srem i Banat.

S druge strane, na jugu zemlje se njive mogu naći po ceni od 2.000 do 3.000 evra po hektaru. Upozorava i da je poslednji popis pokazao je da su se za 10 godina značajno smanjile ukupne površine poljoprivrednog zemljišta.

Da bi se povratio jedan centimetar poljoprivrednog zemljišta potrebno je 1.000 godina, podseća Prostran.

Kada je reč o prodajama zemljišta u Srbiji po ceni i do 150.000 evra za hektar, direktor agencije Solis nekretnine Novi Sad Gordan Lemajić kaže da su takvi slučajevi izuzetni i da ne oslikavaju pravo stanje na tržištu.

Realna slika je ono što kupuju poljoprivredni proizvođači. „Oni gledaju šta i koliko mogu da zarade na ekspolataciji zemljišta“, dodaje.

I Lemajić ukazuje da se u tom regionu najviše kupuje jer je najkvalitetnija zemlja i najviše je zastupljena poljoprivredna proizvodnja.

Na cenu zemljišta utiče i to koje kulture uspevaju. „Da li je reč o ratarskoj proizvodnji, povrtarstvu, voćarstvu i da li će biti potrebne odgovarajuće mere zaštite, protivgradne mreže ili navodnjavanje. Sve to utiče na cenu“, kaže.

Ko najviše proizvodi, a ko troši struju u Srbiji: Šta pokazuje energetski bilans za 2026

I uprkos oštroj kritici predsednika Srbije Aleksandra Vučića na tematskoj sednici Vlade na račun direktora EPS-a i ministarke Dubravke Đedović Handanović, velikih promena u energetici nema. Tako barem pokazuje Energetski bilans za 2026. godinu koji je nedavno objavljen u Službenom glasniku.

Prema toj odluci, bruto proizvodnja električne energije u 2026. povećava se u odnos na procenjenu iz 2025. za samo pet odsto. Iznosiće, prema usvojenom Energetskom bilansu – 39.299 Gwh. Ubedljivo najviše planirano je da se proizvede u termoelektranama i to 62,35 odsto od ukupne proizvodnje.

Potrošnja će se, sa druge strane, povećati za šest odsto. U finalnoj potrošnji najviše učestvuju domaćinstva. Njihovo učešće je 44,5 odsto, dok industrija zajedno sa građevinarstvom troši 33,5 odsto ukupne elekrične energije u Srbiji.

Forbes Srbija istraživao je ko najviše troši i zbog čega? Zašto se u Srbiji i pored pada broja stanovnika potrošnja električne energije po stanovniku uvećava?

Planirani kapaciteti za proizvodnju električne energije u Srbiji za 2026. iznose ukupno 10.198,3 MW bruto, pokazuje usvojeni Energetski bilans Srbije.

Od toga, kapaciteti termoelektrana su 4.322 MW, hidroelektrana 3.014 MW, elektrane na vetar 1.004 MW, a termoelektrane-toplane 486 MW (TE-TO Pančevo, bez TE-TO Voždovac)…

Sa druge strane, bruto proizvodnja električne energije je 39.299 GWh. Termoelektrane će proizvesti ubedljivo najveći deo, odnosno 24.503 GWh, dok će se u hidroelektrana proizvesti 9.833 ili 25,02 odsto. Udeo vetroelektrana je 5,37 odsto, dok je učešće svih ostalih izvora znatno manje.

U Bilansu se kaže i da je planiran uvoz struje od 6.931 Gwh, oko 14 odsto manje nego što je uvezeno prethodne godine. U 2025. godini je procenjeni uvoz bio veći od 8.000 Gwh.

Sa druge strane, plan je da Srbija izveze 7.410 GWh električne energije, što je samo dva odsto više od izvoza iz 2025. Procenjuje se da je on tada iznosio 7.287 GWh.

Planirana je potrošnja od 4.138 Gwh, što je za šest odsto više nego 2025. Gubici prenosa i distribucije struje planirani su u iznosu od 3.796 Gwh.

Finalna potrošnja, koja zapravo predstavlja potrošnju uvećanu za uvoz, umanjenju za iznos i gubitke u prenosu i distribuciji, iznosiće 29.972 Gwh. I za samo jedan odsto je veća od finalne potrošnje iz 2025.

U strukturi finalne potrošnje industrija i građevinarstvo učestvuju sa 3,35 odsto, dok su na prvom mestu domaćinstva čije učešće je 44,5 odsto. Iza njih su javne i komercijalne delatnosti sa učešćem od 19,35 odsto. Saobraćaj učestvuje sa 1,32, a poljopriveda sa 1,22 odsto.

Stručnjaci za energetiku objašnjavaju da je učešće industrije Srbije u potrošnji obično malo iznad polovine ukupne potrošnje. Ovakav pad objašnjavaju činjenicom da je očigledno došlo do razdvajanja industrije i građevinarsva od komercijalnih delatnosti, što je u širem smislu takođe industrija. Zajedno, naime, oni učestvuju u potrošnji sa gotovo 53 odsto.

SAZNAJEMO Obrisana zaloga na Azotari, Amerikanci pokrenuli novi sudski postupak

U Registru založnog prava koji vodi APR, založno pravo nad celokupnim udelom u HIP Azotari Pančevo je obrisano. Time je potvrđeno pisanje Forbes Srbija da je Privredni sud u Novom Sadu usvojio žalbu novosadskog preduzeća Promist doo i preinačio prvobitnu odluku.

Istovremeno, kompanija Nitron group iz SAD-a, povela je novi postupak pred Privrednim sudom u Novom Sadu. Na Portalu pravosuđa može se videti da je novi postupak pred Privrednim sudom pokrenut 3. marta. Tužilac je Nitron group, a tuženi

Promist iz Novog Sada. Osnov tužbe je izvršenje na celokupnoj imovini dužnika, kao i prilikom prethodnog postupka.

Kako su nam rekli u toj kompaniji, njihovi advokati su osporili sve dokaze koje je Promist naveo u žalbi na prvo rešenje, a na osnovu kojih je sud preinačio odluku.

Oni za Forbes Srbija potvrđuju da dug od 23,5 miliona dolara koji je Promist napravio još 2023. i dalje nije vraćen. Takođe, kako kažu, neće odustati od svih pravnih i zakonom dozvoljenih mogućnosti da naplate svoje potraživanje.

Naime, na pančevačku Azotaru 25. februara upisana je zaloga zbog dugova aktuelnog vlasnika.

Dužnik je u ovom slučaju novosadsko preduzeće Promist doo, jedini vlasnik Azotare odnosno vlasnik 100 odsto udela. Pomenutim rešenjem odobren je upis založnog prava na celokupnom udelu.

Zaloga je upisana po odluci suda, a zbog duga od 23,5 miliona dolara koje Promist kao jedini vlasnik Azotare ima prema američkoj kompaniji Nitron group.

Ova firma bila je najveći dobavljač Promista kada je reč o mineralnom đubrivu.

Nitron je protiv Promista poveo dva sudska postupka koja su praktično tekla paralelno. U jednom se radilo o dugu od 16,7 miliona dolara, a u drugom 6,8 miliona dolara. Privredni sud u Novom Sadu doneo je u oba slučaja istovetnu presudu u korist Nitrona.

Ipak, nakon žalbi koje je uložio Promist, iako je zaloga već bila upisana, jer žalba ne odlaže izvršenje, sud je usvojio i preinačio odluku.

Prema tvrdnjama američke kompanije Nitron group navodi se da dug nije vraćen, a da je Privredni sud u Novom Sadu kršeći zakonsku proceduru preinačio odluku. Takođe, tvrdili su da je žalba usvojena, a da oni o njoj nisu bili ni obavešteni.

Oni su u ovim odgovorima Forbes Srbija negirali da žele da postanu vlasnici pančevačke Azotare. Tvrdili su da jedino što žele je da naplate potraživanje od Promista.

Privredni sud u Novom Sadu nije ni do objavljivanja ovog teksta odgovorio na pitanja Forbes Srbija. Odgovore nismo dobili ni iz kompanije Promist.

Stanovi u kompleksu EXPO 2027 biće iznajmljivani zemljama učesnicama, u toku tender za tehnički pregled zgrada

Stanovi koji se grade u okviru kompleksa EXPO 2027, za smeštaj učesnika te međunarodne specijalizovane izložbe, zemljama učesnicama se rentiraju i za njih se plaća mesečni zakup.

Preduzeće SPV Galovica 1 je pre nekoliko dana objavilo tender za tehnički pregled objekata koji se grade u okviru stambenog kompleksa EXPO 2027. Taj kompleks je deo celine E2 koja se odnosi na prateće smeštajne kapacitete koje je država obavezna da izgradi kao domaćin izložbe.

Sam stambeni kompleks će imati 28 lamela u kojima je planirano ukupno 1.500 stanova. Osim stanova, naselje će imati 61 lokal i 1.802 parking mesta, predviđaju lokacijski uslovi koji su izdati krajem juna 2024.

Tokom trajanja izložbe, stanovi će biti korišćeni za smeštaj učesnika – i u toj fazi nisu namenjeni široj javnosti i posetiocima.

„Stanovi se rentiraju zemljama učesnicama i za njih se plaća mesečni zakup. Imamo zemlje koje u potpunosti same plaćaju sve svoje troškove pa i smeštaj u stanovima, kao i zemlje koje imaju određeni nivo podrške od strane organizatora, prema propozicijama i u skladu sa pravilima BIE (Međunarodni biro za izložbe, što može da uključuje i besplatan smeštaj“, naveli su iz preduzeća EXPO 2027 u odgovoru za Forbes Srbija.

Na pitanje o planovima za stanove nakon završetka izložbe, navode da će 31. decembra 2027. kompanija EXPO 2027 ove stanove predati Građevinskoj direkciji Srbije (GDS).

SPV Galovica 1, preduzeće koje je osnovano za izgradnju stambenih objekata za smeštaj učesnika EXPO izložbe, nedavno je objavilo javnu nabavku tehničkog pregleda „stambenih i stambeno-poslovnih zgrada, saobraćajnica, parternog uređenja i ozelenjavanja, kao i infrastrukturnog opremanja stambenog kompleksa celine E2 – prateći smeštajni kapaciteti“.

U odgovoru koji je u vezi izgradnje objekata Forbes dobio od preduzeća EXPO 2027 navodi se da zbog veličine projekta nisu sve stambene zgrade na istom nivou završenosti.

Kako se može videti u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure (CEOP) izdato je nekoliko građevinskih dozvola koji se odnose na pojedinačne zgrade u okviru stambenog kompleksa.