Za najskuplji kvadrat poslovnog prostora, prodatog tokom drugog tromesečja 2024. godine, plaćeno je 8.947 evra. Tako je novi vlasnik za 19 kvadrata na Novom Beogradu izdvojio ukupno 169.993 evra. Prema upravo objavljenom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda za drugi kvartal ove godine, kupac najskuplje garaže, koja se nalazi u istoj opštini, "izbrojao" je čak 60.000 evra.
„Stan za koji je izdvojeno najviše novca u drugom kvartalu 2024. godine je stan u iznosu od 955.000 evra, površine je 145 kvadrata i nalazi se na gradskoj opštini Savski venac, u naselju Beograd na vodi. Na toj lokaciji prometovan je i najskuplji kvadrat stana u drugom kvartalu 2024. godine i iznosi 9.125 evra po kvadratnom metru“, navodi se u izveštaju RGZ o stanju na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2024.
Najskuplja kuća prodata je na beogradskoj opštini Savski venac, za 1,5 miliona evra.
Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na gradskoj opštini Novi Beograd za 8.947 evra, površine 19 kvadrata , a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 1.330.000 evra, površine 727 kvadrata, ostvarena je na beogradskoj opštini Vračar.
Garažno mesto koje je prometovano po najvišoj ceni od 60.000 evra, nalazi se na beogradskoj opštini Novi Beograd.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji opštine Irig (KO Vrdnik) po ceni od 25 evra po kvadratu za parcelu površine 5.698 kvadrata, dok se na teritoriji Grada Novog Sada, u katastarskoj opštini Kać, nalazi najskuplje poljoprivredno zemljište od 75,5 hektara, za koje je izdvojeno 1,08 miliona evra.
„Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u drugom kvartalu 2024. godine pokazuje blagi porast aktivnosti, sa ukupnom vrednošću prometa od 1,8 milijardi evra, što predstavlja rast od 8,2 odsto u odnosu na drugi kvartal 2023. godine, uz rast broja kupoprodaja nepokretnosti od 0,6 odsto“, naveo je RZS.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2024. godine u Republici Srbiji bio je 30.837 što je za 0,6 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2023. godine.
„Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti iznosila je 1,8 milijardi evra, što je za 8,2 dosto više u odnosu na drugi kvartal 2023. Od 1,8 milijardi evra, 446,4 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta“, stoji u izveštaju.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (979,5 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovane vrednosti.
Za kuće je izdvojeno 150,2 miliona evra (9% od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 147,2 miliona evra (8% od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 77 miliona evra (4% od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 52,5 miliona evra (3% od ukupne vrednosti).
Kada je reč o načinu plaćanja, 10 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu.
Najviše su kreditna sredstva korišćena za kupovinu stanova, pri čemu je 23 dosto svih kupovina realizovano na ovaj način, što je primetan rast u odnosu na 16,5 odsto iz istog perioda prošle godine, navodi se u izveštaju.
„U drugom kvartalu 2024. godine, broj kupoprodajnih ugovora značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine u Novom Sadu (22,5%), Kragujevcu (22,9%) i Nišu (15,6%), dok je u Beogradu zabeležen blagi pad od 1,1 odsto“, ističe RGZ.
Za stanove je u Beogradu u drugom kvartalu 2024. godine izdvojeno ukupno 555,6 miliona evra.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare