Kad ispašta seljak, ispaštaju i kupci: Gosti N1 o „alarmantnoj“ situaciji u poljoprivredi

Ekonomija 25. feb 202414:47 36 komentara

Za pet godina poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine. Broj gazdinstava opao je za 10 odsto. Ako se ovaj trend nastavi, zavisićemo od uvoza hrane. Agroekonomista Milan Prostran smatra da se veliki deo tog zemljišta izgubio kroz infrastrukturne poslove, dok poljoprivrednik Saša Tomas ukazuje da je situacija alarmantna.

Kroz velike infrastrukturne objekte fond ukupnog poljoprivrednog obradivog zemljišta se smanjuje što može da bude veoma kritično narednih godina.

„To govori da smo mi veliki deo tog zemljišta zapostavili ili se izgubilo kroz ove infrastrukturne i druge poslove“, ocenio je Prostran u emisiji „Novi dan“.

N1

Tomas kao primer toga navodi fabriku Linglong u Zrenjaninu koja je izgrađena na zemljištu prve klase, a mogla je biti izgrađena na zemljištu 5. ili 7. klase koja je nedaleko odatle.

„Zaista se neodgovorno ponašamo prema resorsu koji imamo, a to je da pokušavamo da pravimo i gradimo nešto na silu. Znači postoji plan i Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji se apsolutno ne implementira na način koji bi trebalo. Znači i druge fabrike i naselja se grade na zemljištima sa zaista bogatim humusom i koje bi trebalo da čuvamo“, objasnio je Tomas.

Komentarišući loše stanje i u stočarstvu, Tamas je istakao da i oni, kao i ratari, imaju velike troškove i impute, i kada se ta računica svede na kraju godine, onda je to poslovanje u gubitku.

„Za nas se često vezuje terminologija da smo mi čuvari socijalnog mira, bojim se da se u zadnjih nekoliko godina za nas vezuje druga terminologija da smo mi najveći kockari. U ovoj državi mi svoj gotov novac ulažemo u proizvodnju, u jednu potpunu neizvesnost. Mi jednostavno ne znamo šta će biti, ni do leta, a kamoli do jeseni, cene stravično padaju dole“, ukazao je poljoprivrednik.

Tomas apeluje na ministarstvo da ispoštuje dogovorene rokove i da isplati obećan novac koji sleduje poljoprivrednicima.

„Mi jednostavno bez te infuzije nećemo imati sa čim da posejemo našu zemlju i tonućemo sve dublje, jer je situacija alarmantna“, istakao je Tomas.

N1

Prema njegovim rečima, država na poljoprivrednike obrati pažnju tek onda kada izađu na drum.

„Znamo da to nije popularna mera, ali to je zadnja linija odbrane našeg dostojanstva“, objasnio je.

Prostran je naveo da su hrana i nafta danas globalni problemi, koje će morati očigledno svaka zemlja da rešava na svoj način.

„Visoka cena ulaganja u poljoprivredu i druge sektore praktično proizvodi cenu koju potrošač ne može da prihvati. Evropski farmeri uživaju 30 odsto ukupnog budžeta EU, naši poljoprivrednci uživaju nešto ispod 7 odsto, mi koji se bavimo strukom zagovaramo da to ne sme da bude ispod 10 odsto, kada je u pitanju naš agrarni budžet“, ocenio je agroekonomista.

Dodaje da mora da se rade sistemski zakoni kada je u pitanju poljoprivreda, jer uredbama ne može da se reši agrarna politika.

Tomas smatra da najviše ispaštaju seljak i kupac.

„Mi smo uvek na udaru, najviše ispašta seljak, ali verujte mi da se dosta i odražava na korisnike koji idu u markete i kupuju prehrambene proizvode“, zaključio je Tomas.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare