Nalik američkim "nindža" kreditima: Stručnjaci ukazuju na nedostatke projekta ponuđenog studentima

Predsednik Srbije najavio je novi program subvencionisanih stambenih kredita za mlade, koji bi trebalo da počne s primenom u martu 2025. godine. 

Cilj ovog programa, prema Vučićevim rečima, jeste podsticanje mladih ljudi da se osamostale i ranije napuste roditeljsko gnezdo.
Vrednost projekta je 400 miliona evra i predviđeno je za 5.500 stambenih jedinica, odnosno 5.500 kredita.

Program predviđa stambene kredite za državljane Srbije uzrasta od 20 do 35 godina, s minimalnim učešćem od jedan odsto i periodom otplate do 40 godina - s maksimalnom granicom za poslednju ratu u 70. godini života. 

Cena nekretnine ne sme prelaziti 100.000 evra, iako je predsednik najavio mogućnost povećanja na 120.000 evra za Beograd.

Prve godine, kamatna stopa će biti 3,5 odsto, od čega će država subvencionisati 2,5 odsto, dok će u periodu od druge do šeste godine kamata biti 6,5 odsto. Nakon toga, stopa će se obračunavati prema Euriboru. 

Nindža krediti za nezaposlene pre izbijanja globalne krize

Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić rekao je za portal N1 kako subvencionisanje kamatne stope za potrebe različitih grupa stanovništva nije novost u domaćoj i međunarodnoj praksi - ali da se u ovom projektu javlja nekoliko nedostataka.

“Pre svega, najveći broj banaka, u skladu sa svojom kreditnom politikom i, generalno, politikom upravljanja rizicima, nije komforna sa neuobičajeno niskim, rekao bih i simboličnim učešćem od jedan odsto. To potvrđuje i činjenica da jedino Poštanska štedionica, kao državna banka, učestvuje u ovom aranžmanu, što može otvoriti i pitanje eventualnog moralnog hazarda”, ocenio je Stakić.

On veruje i da će pojedine, privatne banke implicitno biti „primorane“ da se pridruže programu kako bi se dobilo na reprezentativnosti.

Nezaposleni studenti će moći da uzmu kredit, garancija za njih će biti roditelj, ili brat ili sestra - za one koji nemaju roditelje.

Kako sagovornik N1 portala ističe, davanje mogućnosti nezaposlenim licima da se kreditno zadužuju je u potpunosti protiv svih načela bankarskog poslovanja, bez obzira na određene garancije roditelja ili rođaka. 

“Takvi krediti su u SAD-u pre izbijanja globalne krize bili poznati kao NINJA krediti (no income, no job, no asset) i bili su potpora sveukupnoj euforiji na hipotekarnom tržištu. Verujem da će kod nas taj slučaj biti pre izuzetak nego pravilo”, ocenio je Stakić.

Nezaposleni student najveći rizik banke

Na najavu programa reagovao je Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača. 

Narodna banka Srbije (NBS) je 20. decembra usvojila propise kojima će se, kako je saopštila - "omogućiti sprovođenje državnog Programa stambenih kredita za mlade", što podrazumeva da će banke smeti da odobravaju ove zajmove i uz učešće od svega jedan odsto.

“Sad je NBS rekla da su smanjili učešće jer se tako smanjuje rizik banke - što apsolutno nije tačno, jer se rizik banke povećava”, kazao je Gavrilović.

Kako dalje dodaje, sa smanjenjem učešća se rizik banke povećava, i kada banka odobrava nekome kredit ko nema platu, njen rizik raste.

"Sutra ako taj neko ko uzme kredit i ne može da ga plati, pitanje je da li će banka prodajom tog stana moći da namiri svoje potraživanje, jer se u tom slučaju nekretnine nikada ne prodaju po tržišnoj ceni, već uvek ispod", objašnjava sagovornik portala N1.

Ovo je i osnovni razlog zbog čega banke prethodno rade procenu kreditne sposobnosti, da im kredit bude što manje rizičan i da se nađu u toj prvoj kategoriji jer je tu stopa obaveznosti rezervisanja najmanja, dodaje Gavrilović.

“Sad je NBS to promenila kako bi ova kategorija mladih, koja je najrizičnija, prešla u tu neku srednju kategoriju i da obavezna stopa rezervisanosti bude 35 odsto. Ja i dalje mislim da to bankama neće biti prihvatljivo - za to je potrebno neko vreme, a ne ishitrena odluka jer su studenti izašli na ulice”, rekao je on.

Za osobe od 30 do 35 godina ne važi rok otplate do 40 godina

Gavrilović ističe da se pogodnost plaćanja poslednje rate u 70. godini odnosi na osobe stare od 25 do 30 godina.

“Građani starosti između 30 i 35 godina su u nešto drugačijoj situaciji - kod njih rok otplate neće biti 40, već 35 godina, a kad se smanjuje rok otplate sa ovim parametrima, onda se povećava i rata mesečne obaveze. I to onda neće onda ono što je predstavljeno u medijima, već će biti oko 100 evra više”, pojašnjava Gavrliović. 

Pomoć države i nije neka pomoć

Profesor Stakić ističe da se vidljivo subvencionisanje u najvećoj meri odnosi na prvih šest godina. 

Kako dodaje, nakon toga, faktička subvencija iznosi jedan odsto, imajući u vidu da svaki prosečan dužnik može da se zaduži po kamatnoj stopi od euribor + 3 odsto, a u programu se definiše bankarska marža od dva odsto. 

“Prevedeno u brojeve, po mom finansijskom proračunu (bez obzira na nivo euribora) ta subvencija iznosi u proseku oko 50 evra na mesečnom nivou do kraja otplate kredita”, rekao je Stakić. 

Sagovornik N1 portala smatra da je iznos subvencija upitan i ako uzmemo u obzir realnu pretpostavku da će se u godinama pred nama bankarske marže snižavati, usled smanjenja rizika zemlje i dobijanja investicionog rejtinga.

“Tako da će mlad čovek nakon prvih šest godina otplate suštinski otplaćivati preostali kredit po približno tržišnim uslovima, ako i ne boljim od toga”, kazao je Stakić. 

(Ne)uzimati po svaku cenu

Stakić smatra da ovaj program nije dovoljno podsticajan za mlade.

“Prema mojim proračunima, 50 odsto ukupnog efekta subvencija se odnosi na prvih šest godina, što mislim da nije dovoljan stimulans za mladog čoveka da se upusti u tako dugoročan aranžman”, istakao je profesor.

Dodao je da se to se naročito odnosi na one kategorije potencijalnih dužnika koji nemaju stalno zaposlenje i čija primanja mogu značajno varirati.

Na ove konstatacije nadovezuje se i Dejan Gavrilović, sa argumentom da se pogodnosti odnose samo na početni period.

“To je samo taj prvi period od godinu dana, taj grejs period kada i korisnik i država banci plaćaju samo kamatu, što znači da se glavnica kredita ne otplaćuje - to je jako bitno da se zna, ta kamata koja se plaća jeste cena korišćenja tog novca, ali to je faktički novac koji se poklanja banci, jer glavnica kredita ne opada”, istakao je Gavrilović.

On podseća da nakon isteka od šest godina se prelazi se na Euribor, koji je varirao od - 0.5 do 3.3, te da ove oscilacije mogu znatno povećati ili smanjiti ratu kredita.

"Sa sadašnjim kamatama na kredite, kada se uzme kredit od 100.000 evra, ukupno će se platiti za tih 40 godina, po tim parametrima i sadašnjim vrednostima Euribor-a, negde oko 215.000 evra, znači 115.000 evra kamate. Od toga, država vam daje 12 hiljada evra", objasnio je sagovornik N1.

Da li su stambeni krediti za studente način da se ugase protesti i blokade?

Tokom predstavljanja projekta stambenih kredita za mlade, reporter N1 je upitao predsednika da li je ovaj projekat način da se ugasi trenutni „požar“ na ulicama i univerzitetima u Srbiji.

„Nije to meni palo na pamet zbog bilo kakvog požara, niti se ja ikakvog požara plašim. Ja sam izabran od naroda i imam mandat do 2027. Niko ne sme da traži ni savetodavni referendum, jer bih i danas dobio 63 odsto. Ja ovo radim zbog istorije, hoću da budem zapamćen kao rodonačelnik ovog projekta“, odgovorio je Vučić.

Dejan Gavrilović ističe da, ipak, vidi povezanost projekta i studentskih buna, jer se sve "čudno poklopilo".

"Sve više fakulteta stupa u blokade, i sve više studenata se buni - kako se neko pobuni, tako dobije nešto od države - poljoprivrednici kad su štrajkovali povećali su im subvencije, prosvetni radnici su dobili povećanje od 10 odsto. Studentima nema šta da se ponudi, pa je najprihvatljivije da imaju svoj stan - ali mislim da će od cele te priča ostati samo mrtvo slovo na papiru", zaključio je Gavrilović.