Naplata računa: EPS između kršenja zakona i odricanja od zarade

Ekonomija 02. dec 202310:04 82 komentara
EPS

Elektroprivreda Srbije (EPS) je novim onlajn servisom za plaćanje potencijalno prekršila zakon jer se ne zna na koji je način se došlo do pomenute platforme. Izvesno je da se odrekla potencijalne zarade od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra mesečno, koje idu na račun private firme Alta pay.

Nedavno je Elektroprivreda Srbije pustila u rad onlajn servis za plaćanje računa. Ništa neobično za današnje vreme, osim što postoji više nesjasnoća kada je u pitanju „Uvid u račun“ kako se zove program za plaćanje.

Traga o ovom poslu nema na portalu Javnih nabavki gde bi bilo očekivano. Zatim nema ga ni među Javno-privatnim partnerstvima (JPP). Takođe nema objašnjenja zašto je ovaj posao dobila privatna firma Alta pay kao i kakav je interes EPS da ovoj kompaniji prepusti svu zaradu od transakcija. Ona iznosi 28,77 dinara po plaćanju. Potencijal za zaradu meri se stotinama hiljada evra mesečno.

Stotine hiljada evra svakog meseca

Kako je EPS nedavno saopštio, za prve dve nedelje otvoreno je 122.384 naloga, a sa svakog naloga moguće je izvršiti više plaćanja.

Pod pretpostavkom da je sa svakog otvorenog naloga plaćen po jedan račun, dolazi se do sume 3.520.987 dinara što je, prema srednjem krusu Narodne banke Srbije za 1. decembar, 30.045 evra.

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 3.589.611 stanova sa instalacijama električne energije, od čega je 2.625.551 onih koji se stalno koriste. Da svega 10 odsto vlasnika stanova koji se stalno koriste plati na ovaj način plate utrošenu struju, mesečna zarada bi iznosila 7.553.707 dinara odnosno 64.456 evra.

Celokupna zarada ide na račun private kompanije Alta pay koja je specijalizovana za razne vrste plaćanja odnosno novčanih transkacija.

Tender nije raspisan

Kako je pomenuto, podaci o tenderu ne postoje na portalu javnih nabavki što znači da ga nije bilo. Kako za N1 kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“, deluje da nema osnova za izostanak uobičajene procedure za javna preduzeća.

„Na osnovu dostupnih podataka deluje da nema osnova da ovaj posao bude zaključen bez javne nabavke ili kao JPP. Za pretpostaviti je da ga vode kao neki neimenovani ugovor poput „ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji“ koji se najčešće koristi da se pokriju aranžmani koji ne idu na javne nabavke“.

Prema Zakonu o javnim nabavkama, u zavisnosti od prekršaja kazne se kreću u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Nije ni javno-privatno partnerstvo

Da bi se neki ugovor podveo pod javno-privatno partnerstvo zahteva da traje najmanje pet godina i da je u pitanju nešto što je od javnog značaja, u ovom slučaju onlajn plaćanje računa. Kao i sa slučajem kod javnih nabavki traga o eventualnom javno-privatnom partnerstvu nema.

Povezane vesti

Nenadić kaže da ova usluga teško može da se podvede pod javni značaj.

„Ako se to do sada radilo u bilo kojoj banci ili preko ebankinga, onda ta usluga koja nije usluga od javnog značaja, niti je mogla to da postane dodelom ovog posla“.

Ipak, on navodi da je postojala mogućnost da se „obrne stvar“, pa da se kaže da je čitava platforma za informisanje građana o stanju na računu, potrošnji i slično neka usluga od javnog značaja, a da je omogućavanje ove naplate u stvari naknada privatnom partneru za to što je uspostavio sistem za informisanje.

Pitanja EPS-u da pojasni kako je sproveden ovaj posao i kakvoj poslovnoj logici se radi i pored podsećanja nisu dobila odgovor.

Softver se isplati veoma brzo

Ovaj posao je kako navode stručnjaci mogao da se napravi u samom EPS-u ili da se naruči uz brzu otplatu uloženih sredstava.

Kako za N1 kaže programer sa velikim iskustvom u sličnim poslovima Vukan Đurović, maksimalna cena u koju su uključeni programiranje, infrastruktura i bezbednost je 80.000 evra.

„Ova cena je lako mogla da bude manja 10 ili 20 hiljada evra“, smatra Đurović.

On je ukazao na to da kompanija Alta pay nema oglase na najvećem sajtu koji se bavi poslovima u IT industriji što nije uobičajeno kao i da najverovatnije znači iznajmljuju druge programere za slične poslove odnosno ih aursorsuju (out source).

Alta pay smatra da je starteški partner EPS

Partner EPS u ovom poslu je komapnija Alta pay. Ona se na sajtu firme pohvaila, kao je navedeno „strateškim partnerstvom sa EPS-om“, dok su za korisnike platforme „Uvid u račun“ naveli da će imati „niz benefita“.

Povezane vesti

Na pitanja N1 o kakvom se strateškom partnerstvu radi, koje su koristi za one koji plaćaju preko platforme i na osnovu čega je formirana cena za obavljanje transkacije, u Alta pay nisu odgovorili.

Prema javno podacima dostupnim, Alta Pay je kompanija specijalizovana za pružanje usluga platnog prometa, koja ističe da je njihov „mandat da uvek bude korak ispred tržišnih trendova i potreba svojih korisnika“.

Navode da uz „sopstvena aplikativna rešenja, praćenje najnovijih trendova u razvoju finansijskih usluga, razgranatu mrežu od 2.700 zastupnika i uvek dostupan tim stručnjak“.

Kompanija je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u 2022. godini imala 109 zaposlenih, odnosno duplo više nego 2018. godine. Ostvareni profit je iznosio 279.989.000 dinara, tri ipo puta više nego 2018. godine. Osim Alta pay, postoji i firma Alta banka.

Vlasnik Alte ima plac vredan 250 miliona evra

Vlasnik ove firme bliske Srpskoj naprednoj stranci je Davor Macura. On je postao poznatiji široj javnosti kada je krajem 2021. godine za oko 70,6 miliona evra sa svojom firmom ABL Solvent kupio poslovni kompleks IMT-a (Industrija mašina i traktora) na Novom Beogradu.

Na mestu nekadašnjeg giganta u proizvodnji traktora planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa sa više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja. Procenjena vrednost placa sada iznosi oko 250 miliona evra. Na taj način ova frma je postala „srećni dobitnik“  novog Zakona o planiranju i izgradnji, jer je ukinuta obavezna konverzija.

Kako je pisao Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE), firma ABL Solvent je pozajmila novac za kupovinu MT od AIK banke koja je u vlasništvu Miodraga Kostića. Kredit je veoma brzo vraćen.

Navodi se da nije poznato čime se tačno ova firma tačno bavi s obzirim da, osim šifre delatnosti „ostale nepomenute finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova“, nema dostupnih informacija o njenom poslovanju i portfoliju.

Neobični su i prihodi ABL Solventa. Od 182.000 dinara prihoda u 2020. stigli su do čak 6,5 milijardi dinara u 2021. Tu 2020. godinu završila je sa gubitkom ali je godinu dana kasnije zabeležila dobit od 5,3 milijarde dinara.

Osim ove dve firme Macura je aktivan u još 11 firmi, a nedavno je poslao ponudu za kupovinu 50 odsto Prva banke u Crnoj Gori čji je vlasnik Aco Đukanović, brat višedecenijskog predsednika ove zemlje.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare