Napulj – prestonica falsifikovanih brendova: Tržište kojim caruje mafija i kupci kojima ne smetaju „lažnjaci“

Ekonomija 10. apr 202410:01 4 komentara
Shutterstock

Dok se vrhunski brendovi poput Gučija i  Prade pripremaju za ovomesečne izveštaje o milijardama evra prihoda, i falsifikovana luksuzna roba na ulicama Napulja donosi neverovatnu svotu novca - mafiji. 

Vibrantan grad na jugu Italije polazna je tačka italijanskog tržišta falsifikata, koje se procenjuje na šest do sedam milijardi evra. Onde cveta prodaja lažnih torbica, sunčanih naočara, odeće i obuće koji se prodaju kupcima spremnim da za bagatelu kupe ‘lažnjake’.

Pročitajte još:

„Koji brend voliš? Koju boju, koji model?“ pita uporan prodavac na „pijaci falsifikata“ smeštenoj u delu grada sa zabačenim uličicama, blizu glavne gradske železničke stanice.

Muškarci pristižu noseći pretrpane plave plastične kese iz kojih vire Gučijeve bejzbol kape, Fendijevi novčanici, Hermesovi kaiševi i jarko narandžaste kutije za cipele brenda Luj Viton, koje se prodaju na rasklimanim stolovima po deliću cene originala.

Falsifikati su globalni fenomen, bilo da se radi o lažnoj modi, igračkama, elektronici, hrani ili lekovima. OECD procenjuje da čine 2,5 posto svetske trgovine.

Ali Italija, dom najluksuznijih modnih marki, vodeća je po zaplenama falsifikata u Evropskoj uniji, s čak 63 posto od ukupno oduzetnih artikala 2022, prema izveštaju EU iz novembra.

A upravo u Napulju falsifikati pronalaze jedinstveno plodno tlo, što mu donosi titulu neosporne evropske prestonice lažnjaka.

U tom gradu se sve faze lanca snabdevanja falsifikovane mode, od proizvodnje i skladištenja do distribucije i prodaje, a svime dominira lokalna mafija Kamora.

Laka zarada

„Falsifikovanje je vrlo važno, jer je znak upozorenja koji signalizuje opasniji kriminal“, rekao je potpukovnik Đuzepe Evanđelista, šef napuljskog odeljenja italijanske finansijske policije.

Iako je manje unosno od prodaje droge, falsifikovanje generiše novac, pridonosi pranju novca zarađenog drogom i relativno je niskog rizika, jer su zatvorske kazne daleko manje od onih za nasilnija krivična dela.

„Ne treba da traže klijentelu… turisti prolaze ulicom, torba se kupi i to stvara profit kriminalnoj organizaciji“, rekao je Evanđelista za AFP.

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je između 2018. i 2022. napuljska policija zaplenila gotovo 100 miliona predmeta u vrednosti od više od 470 miliona evra, što je oko 14 posto vrednosti sve falsifikovane robe zaplenjene u Italiji.

„U Napulju su falsifikati pravi paralelni privredni sektor“, kojim upravljaju lokalne i strane mafije, piše u vladinom izveštaju za 2021.

Grad se čak naziva „centrom izvrsnosti“ za falsifikate. Zanatsko nasleđe krojenja i šivenja, međunarodna luka, visoka nezaposlenost i priliv jeftine strane radne snage pridoneli su procvatu falsifikata, čemu nije odmogla ni dugotrajna tolerancija lokalnog stanovništva prema kršenju pravila.

Kamora i Kina

Dok se kvalitetnija roba proizvodi lokalno, većina uvezene robe stiže iz Kine i Turske.

Falsifikatori biraju prometne luke EU, poput Roterdama ili one s manje strogim nadzorom, poput grčkih i bugarskih, odakle se kamionima roba doprema do Italije.

Potom se završava ili dorađuje u radionicama u regiji Kampanji, uz korišćenje jeftine ilegalne radne snage. Etikete se često prišiju na kraju, što carini otežava da uoči falsifikate.

Mafija kontroliše i distribuciju, bilo kroz vlastite prodajne kanale ili praveći pritisak na vlasnike radnji da prodaju lažnu robu među svojim originalnim artiklima.

Policijska istraga iz 2022. pokazala je da su prodavci na uličnoj pijaci u Napulju plaćali mafiji do 200 evra nedeljno za svoje štandove ili su ih prisiljavali da kupe njihovu robu.

Poput raka tržišta

Negativan efekat falsifikata na privredu je velik, posebno u smislu pada potražnje, izgubljenih radnih mesta i neplaćenih poreza.

Italijanska vlada ga je u 2020. procenila na 17 milijardi evra u godini u kojoj se privredna aktivnost snažno smanjila zbog koronavirusa. Vrhunski brendovi troše milione u borbi protiv falsifikata.

Luj Viton je 2017. spoveo više od 38.000 postupaka protiv falsifikata u celom svetu, piše na internet stranici tog brenda. Čak i manje kompanije sada osnivaju odelenja za pravnu zaštitu i sve više ulažu u tehnologiju praćenja.

Jedan je mesni preduzetnik u Napulju čak osnovao „Muzej stvarnog i lažnog“ da bi edukovao potrošače, no zatvoren je prošle godine. Njegov voditelj Luiđi Đamundo rekao je da više od 32.000 malih modnih firmi u Kampanji ugrožava upravo nepoštena konkurencija.

„To je rak koji se učaurio u naše tržište“, rekao je Đamundo.

Edukacija potrošača je ključna. Istraživanje iz 2023. pokazalo je da bi trećina građana EU razmislila o kupovini falsifikata, ako su originali preskupi. Među mladima je takvih 50 posto. No čini se da na napuljskim ulicama kupci time ne razbijaju glavu.

„Ne smeta mi“, rekla je Katerina (17) koja je upravo na pijaci kupila lažan YSL novčanik za 11 evra. Original košta više od 300 evra. „Etiketa nije važna, radi se o tome sviđa li mi se predmet“, dodala je ona.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare