NBS: Cene nastavile sporije da rastu, inflacija se vraća u ciljani okvir

Guvernerka NBS rekla je da je inflacija u aprilu bila pet odsto, a da očekuje da se vrati u ciljani okvir od tri plus minus 1,5 odsto u maju.

U drugoj polovini godine i na duži rok, inflacija bi trebalo da bude, smatra ona, oko tri odsto.
To, dodaje, potvrđuju i očekivanja privrede, jer su se privrednici u anketi izjasnili da očekuju inflaciju od 3,1 odsto.

Rizici postoje, dodala je, i svi su globalni, pre svega se tiču globalnih odnosa i globalnog rasta cena energenata. Kaže i da ne očekuje da bi globalni potresi mogli da značajno utiču na inflaciju.

Za sada ipak nema snižavanja referentne kamatne stope, time i nižih kamatnih stopa u bankama. Centralna banka je za sada odlučila da zbog postojećih rizika, ne ublažava svoju monetarnu politiku.

Tabaković je, kako prenose agencije, rekla i da se ove godine očekuje privredni rast od 3,5 odsto, kao i da je u januaru međugodišnji rast zarada iznosio 9,2 odsto, a penzija 14,2 odsto, odnosno da je postignuta najviša pokrivensot potrošačke korpe do sada.

Navela je i da banke očekuju rast kredita privredi i stanovništvu ove i sledeće godine oko pet odsto.

"Srbija potvrdila značajnu otpornost na brojne izazove"

Na redovnom godišnjem sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje EU, ocenjeno je da je Srbija potvrdila značajnu otpornost na brojne izazove iz međunarodnog okruženja i očuvala makroekonomsku stabilnost i u kriznim vremenima, saopštila je danas Narodna banka Srbije.

Na sastanku održanom u Briselu, Evropska komisija i Evropska centralna banka ocenile su da je privredni rast u Srbiji znatno ubrzan u drugoj polovini prošle godine, čemu su doprineli visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i usporavanje inflacije. Ocenjuju da će rast voditi investicije i privatna potrošnja.

Zahvaljujući nastavku snažnog rasta izvoza i manjem uvozu energenata u 2023. godini, deficit tekućeg računa platnog bilansa je, kako se navodi, smanjen na istorijski najniži nivo – 2,6 odsto BDP-a.