NBS zadržala kamatnu stopu na istom nivou

Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto), navela je NBS.

"Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou deveti mesec zaredom opredelili su pre svega opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci, aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, kao i prisutna neizvesnost u međunarodnom okruženju po osnovu kretanja cena energenata i primarnih proizvoda", navodi NBS.
Prilikom donošenja odluke, kako se navodi, uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.

"Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja, ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike", navodi centralna banka.

Prilikom donošenja odluke, kako se ističe, Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija nastavlja da usporava i da su rizici u pogledu njenog daljeg kretanja sve više uravnoteženi.

"Mnoge centralne banke sa sve većom izvesnošću predviđaju da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, imajući u vidu smirivanje inflatornih pritisaka i efekte koje su dali restriktivni monetarni uslovi. Na opreznost u zoni evra i Sjedinjenim Američkim Državama još uvek upućuje bazna inflacija, koja nastavlja da se kreće iznad ukupne inflacije, pre svega usled viših zarada, zbog čega su Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi oprezni u pogledu početka ciklusa ublažavanja monetarnih politika", navodi centralna banka.

Prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, opreznost domaće monetarne politike potrebna je i zbog rasta cene nafte na svetskom tržištu usled odluke zemalja OPEC+ da ograniče ponudu i tokom drugog tromesečja, u uslovima izraženih geopolitičkih tenzija, dužih transportnih ruta i većih logističkih troškova.

Inflacija se vraća u granice cilja u maju

"U skladu s najavama Izvršnog odbora, snažno opadanje međugodišnje inflacije u Srbiji nastavljeno je u ovoj godini, na 5,6 odsto u februaru. Daljem opadanju inflacije ključno je doprinelo usporavanje međugodišnjeg rasta cena hrane ispod nivoa ukupne inflacije, na 4,7 odsto u februaru, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 5,2 odsto u februaru", navodi NBS.

U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja verovatno u maju ove godine, što je nešto ranije u odnosu na očekivanja iz poslednje srednjoročne projekcije inflacije iz februara. Inflacija bi , kako se ističe - trebalo da se približi centralnoj vrednosti cilja krajem ove godine i da se oko tog nivoa kreće i u srednjem roku.

"Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja, koja se u slučaju finansijskog sektora i za godinu dana unapred nalaze u granicama cilja Narodne banke Srbije", kaže NBS.

Centralna banka ističe da raspoloživi podaci u realnom sektoru ukazuju na to da su ostvarenja u dva meseca ove godine bila povoljnija od očekivanja.

"Međugodišnje posmatrano, rast industrijske proizvodnje u januaru i februaru ubrzan je na oko osam odsto, vođen rastom prerađivačke industrije od blizu devet odsto. Istovremeno, realni promet u trgovini na malo povećan je za 6,4 odsto međugodišnje, a rast broja turista i njihovih noćenja ukazuje na nastavak pozitivnih trendova u turizmu", navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, uprkos slabijoj eksternoj tražnji, dalji napredak je zabeležen i u robnoj razmeni sa inostranstvom, gde je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ostvaren međugodišnji rast izvoza od 3,2 odsto (vođen izvozom prerađivačke industrije i poljoprivrede), dok je istovremeno uvoz bio manji za 1,3 odsto, kao posledica i dalje nižeg uvoza energenata.

"Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini biti u rasponu od tri do četiri odsto, s centralnom vrednošću od 3,5 odsto.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije naglašava da će buduće odluke monetarne politike zavisiti od kretanja ključnih faktora inflacije iz međunarodnog i domaćeg okruženja i brzine daljeg usporavanja domaće inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. maja.