Ne zna se ko kosi, a ko vodu nosi: Domaći privrednici „zakočili“ nove poslove zbog američkih carina

Obim međunarodne trgovine ove godine zabeležiće pad, to će se ubrzo preliti i na sektor usluga a zatim i na niže stope globalnog rasta, ocenjuju međunarodne institucije nakon što je predsednik SAD Donald Tramp preko noći podigao carinske stope celom svetu. Predviđanja o tome koliko će američki predsednik zaviti u crno svetsku ekonomiju razlikuju se zavisno od očekivanja šta će se dogoditi kada isteknu tri meseca, za koliko je Tramp odložio primenu novih tarifa, navodi magazin Biznis i finansije.

No, bez obzira na to da li će se one primenjivati u punim iznosima ili će biti korekcija, u globalnu trgovačku računicu unet je novi parametar – neizvesnost. Niko ne zna šta donosi naredni dan, jer su potezi jedne od najvećih ekonomija nepredvidivi. Dodatni problem je to što su visoke carine uvedene toliko naglo da se za njih nisu pripremile ni američke kompanije, sa konfuznim objašnjenjima i uputstvima, pa privrednici nisu znali da li da se rukovode zvaničnom uredbom ili zvaničnim tvitovima Bele kuće.

„Nove američke carine su najveći trgovinski šok u istoriji. Mislim da nisu konačne, već su deo Trampove strategije da uplaši partnere – ako su imali stopu od 5%, sada im je razrezao 47%, da bi bili srećni kad se u pregovorima spuste na 20%. Ali, takva strategija utiče destruktivno na međunarodnu trgovinu i što je još opasnije, unosi globalnu nesigurnost u poslovanje. To nije dobro promišljeno, zato je i odloženo na 90 dana”, ocenjuje za B&F profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić i dodaje da je primenjena potpuno pogrešna formula za određivanje visine carina svakoj zemlji.

Protivzakonito, ali koga briga

Bjelić podseća da je STO objavila kako se 75% do 80% svetske trgovine još uvek vodi po njenim pravilima, indirektno priznajući da ovo šta radi SAD nije po pravilima.

„Destruktivne posledice se već osećaju, jer Amerika ima brojne bilateralne sporazume, i regionalne i sa STO. Ako želi da ih izmeni, trebalo bi da pozove partnera na pregovore, uz otkazni rok od bar šest meseci. To mora da se poštuje. U prvom Trampovom mandatu, Kina je zbog carina koje su joj uvedene pokrenula spor i ustanovljeno je da su bile protivzakonite. Ali, sve je blokirano, jer Tramp krši pravila, nije ga briga. Kaže da ga međunarodne organizacije ne zanimaju. To je potpuno iskakanje iz sistema, na čijem je uspostavljanju upravo Amerika najviše radila“, ističe profesor.

On ukazuje da usled toga što Tramp svojim ponašanjem ignoriše zaštitne mehanizme u globalnoj trgovini, prvo burno reaguju berze, a posle se to preliva i na realno poslovanje. Bjelić očekuje da će prve negativne posledice osetiti upravo Amerika, kroz poskupljenje velikog broja proizvoda i rast inflacije. Moguće je i da će druge velike ekonomije postići dogovore kojima će zaobići SAD. Evropa je već najavila da želi da pregovara sa Kinom, kako bi izbegla da na njenom tržištu završi roba koja ne ode u Ameriku, a ako dogovor postignu, SAD će biti potpuno isključene.

Neizvesna arbitraža

Uslediće deglobalizacija, kompanije će se najpre zatvoriti u neke regionalne okvire, a Trampova politika vodi i ka zatvaranju u nacionalne granice, što će se još nepovoljnije odraziti na poskupljenja i životni standard građana, upozorava Bjelić.

Profesor potvrđuje žalbe privrednika da mnogi detalji novih pravila nisu definisani, pa ni američka carinska služba nije mogla da se snađe u tom haosu.

„Ovo je ludilo. Singapur, na primer, ima sa SAD potpisan sporazum i ovlašćenje da carinjenje obavi na svojoj teritoriji, kad roba krene. Ali, ne zna se u kom momentu nastaje prekid starih i počinje primena novih carina. Imamo i primer Srbije. Posle ukidanja sankcija, vraćeni smo na stari sporazum o trgovinskim odnosima sa SAD iz 19. veka, a 2003. nam je odobren status zemlje na opštoj šemi preferencijala SAD, što nam daje još povoljnije carine. Da li je ta opšta šema preferencijala sada suspendovana, ne zna se“, komentariše Bjelić.

Sagovornik Biznisa i finansija dodaje da u takvim uslovima domaći privrednici rade jedino što mogu – čekaju.

„Oni koji imaju aktuelne ugovore, gledaju da robu isporuče tokom ova tri meseca, ali ne zaključuju nove poslove. Jedna od kompanija koja izvozi aluminijumske prozore a 70% proizvodnje plasira na američko tržište, prestala je da naručuje sirovine, ne znaju po kojim cenama će tamo moći da prodaju. Većina privrednika već traži nova tržišta, izbegavaće američke kompanije jer nema garancije da će tokom trajanja ugovora uslovi isporuke biti isti kao kad je posao sklopljen. Neke firme će zbog viših carina imati gubitke, one mogu da se pozovu na naglo izmenjene okolnosti i da odustanu od ugovora. Da li će zbog toga imati posledice, utvrđivaće arbitraža, ali treba imati u vidu da to nije pod kontrolom kompanija, ni kupca ni prodavca i da obe strane trpe posledice”, ukazuje Bjelić.

„Nameravamo da radimo dalje, ali otom-potom“

Srbija, inače, nema veliki obim trgovanja sa SAD. U prošloj godini, ukupna razmena iznosila je 1,4 milijarde dolara. Od toga je naš izvoz bio „težak“ oko 670 miliona, dok je uvoz iznosio oko 739,4 miliona dolara. Od roba koje izvozimo, na prvom mestu su gume za automobile, slede proizvodi vezani za bezbednost a koji se vode kao „nerazvrstane robe“, zatim oružje i municija, motori i delovi za vozila i hrana za životinje.

Administracija SAD ima neku drugu računicu, prema kojoj mi plasiramo na američko tržište više robe nego što odatle kupujemo i odredila nam je carinu od 37%, najvišu u regionu. Ali, ukoliko zaprećene carine ostanu na snazi, one će srpske kompanije više pogoditi posredno, jer od njih neće biti izuzeta ni Evropska unija, najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, pa će se pad proizvodnje i tražnje preliti i na naše proizvođače.

Milenko Božić, vlasnik kompanije „Natura trejd“ koja proizvodi papirne kese između ostalog i za svetski poznatog klijenta, Amazon, potvrđuje za B&F da su u ovom trenutku poslovni planovi na čekanju.

„Mi smo u prošloj godini imali samo jednu fakturu za američko tržište, nameravamo da radimo dalje, ali otom-potom. Pretpostavljam da smo i sa takvim carinama konkurentni. Ali, to što je primena carina odložena na tri meseca pokazuje volju da se nešto promeni, moguće je i da se ukinu“, nada se Božić.

Prema njegovom mišljenju, američke carine su usmerene pre svega na velike igrače. „I Bajdenova administracija je uvodila nove carine na papirne kese, koje njima najviše dolaze iz Kine, Indije, Turske ili Portugala. Oni su imali veliki promet, jer proizvode pod povoljnijim uslovima nego ostali. U Turskoj, na primer, lira stalno devalvira, visoka im je inflacija a sve sirovine imaju u svojoj zemlji. Sa bilo kojim odloženim plaćanjem, troškovi se obezvređuju i oni su konkurentni“, navodi Božić.

„Mi ovde imamo suprotnu situaciju, evro koji je 12 godina takav kakav je, ne odgovara izvoznicima, imamo skuplju energiju, ponovo će sada da podignu cene. To destimuliše izvoznike. Zemlje koje imaju puno proizvođača, na primer Poljska, stimulišu izvozne poslove sa 20% do 30%. Ovde nema nikakve pomoći za izvoznike i to je nešto što ne mogu da promenim“, zaključuje Božić.

On, ipak, veruje da je odlaganje primene novih carina signal da one neće ostati tako visoke, jer ciljna grupa nisu male države koje i ne mogu da utiču na američko tržište.