Nedelja kao neradni dan za prodavce - da li je to ekonomski isplativo ili ne

"Setimo se na primeru u vreme lokdauna da su ti ljudi bili na prvim borbenim redovima, a nekako im se mi nismo odužili.  Ni mi, ni poslodavci. Ni većim zaradama, ni boljim uslovima rada. Uglavnom su to žene, 80 posto njih radi u trgovini. To su poprilično slabo plaćeni poslovi i radno vreme koje je takođe problematično", objašnjava Simović.

U Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj nedelja je neradni dan za prodavnice. I neki gradovi u Bosni i Hercegovini usvojili su tu meru. Kod nas se vodi debata o tome da li bi bila veća koristi ili šteta od uvođenja neradne nedelje u trgovinama.

On tvrdi da bi uvođenje neradne nedelje, na neki način doprinelo boljem položaju zaposlenih u trgovinama.

"Pre samo nekoliko decenija potpuno je normalna stvar bila da su vikendi, subota i nedelja, neradni. Mi sada imamo situaciju da po zakonu vi možete da radite šest dana u nedelji, s tim da vam je taj jedan dan plaćen prekovremeno i da imate pravo na jedan slobodan dan. Sad smo došli u fazu da taj jedan slobodan dan bude nedelja", smatra Simović.
Simović ističe da bi podržao svaku inicijativu koja se zalaže za zabranu rada nedeljom ili eventualno povećanje dnevnica taj dan.

"Prilično smo srozali prava. Došli smo u situaciju da najviše radimo u Evropi po nekim statistikama. 48 sati nedeljno u vreme kada se u Evropi zalaže za četiri radna dana u nedelji", ocenjuje sagovornik.

Radni dan nedeljom plaćen kao i svaki drugi

Radno vreme treba da traje 40 sati tokom nedelje, a postoji mogućnost po zakonu da vas poslodavac angažuje još dodatnih osam sati tokom nedelje, ističe sagovornik.

"Problem sa našim radnim zakonodavstvom je što taj radni dan nedeljom nije plaćen ništa više od bilo kog dana tokom sednice", naglašava on.

Simović se pozvao na izreku "carstvo slobode počinje tamo gde se završava posao", želeći da pojasni problem sa radnim pravima.

"To jeste problem - što se nama život pretvorio u posao. Zato što su ljudi plaćeni malo. Moraju da rade više poslova tokom radne nedelje da bi nadoknadili budžet i porodici omogućili kakvu takvu egistenciju, preživljavanje. Slobodno vreme je postalo misaona imenica. Pričam o slobodnom vremenu koje treba da provodimo sa porodicom, prijateljima", ističe Vladimir Simović.

"Profit diktira tempo života"

Priča o skraćenju radnog vremena oslanja se na argumente ekonomske analize koji kazuju da bi se time smanjila zarada i da bi to dovelo do otpuštanja radnika. Međutim, to ne mora da bude slučaj.

"S jedne strane, sigurno postoje neki aspekti, mada ono što neke kalkulacije pokazuju jeste da se profiti ne bi smanjili. Ljudi bi promenili navike, kupovali bi petkom i subotom. Nama profit diktira tempo života, ali ne gledamo neke druge stvari - skraćenje radnog vremena može da pozitivno utiče na zdravlje ljudi, a to će smanjiti troškove zdravstva", zaključuje sagovornik.

Takođe, dodaje on, imamo i ekološke aspekte. Kada bismo ograničili radnu nedelju, zatvorili tržne centre nedeljom, to bi dovelo do smanjenja potrošnje električne enerije.
Povezani video: